Sigurna sam da nema nijedne žive duše u Srbiji koja bar u nekom trenutku, gledajući prenose iz Narodne skupštine, nije rekla: „E, što ja nisam tamo, da im kažem koju!“ Mada mnogi među nama do pre kratkog vremena o tome nikad nisu ni sanjali, nas šesnaest poslanika pokreta Dosta je bilo od pre nekih dva meseca našlo se upravo u takvoj situaciji. Kako to stvarno izgleda?
Pre svega, raspored rada, pravila ni bilo kakva rutina kad je reč o zasedanjima Skupštine i radu skupštinskih odbora u kojima svi vrlo aktivno učestvujemo, gotovo da ne postoje. Odnosno, postoje, ali se slabo poštuju. Do sada gotovo nijedna sednica ni zasedanje nisu bili zakazani u predviđenom roku, niti pak uobičajenim danima predviđenim u Poslovniku. Primera za to je mnogo, ali jedan od najdrastičnijih istovremeno je i razlog zbog kojeg smo izlaganje ekspozea pratili iz svog poslaničkog kluba, to jest kancelarije, umesto iz sale. Naime, svako zasedanje a pogotovo ono koje ima ovakav značaj, trebalo bi da bude zakazano sedam dana ranije. Potpuno je razumljivo zbog čega je to neophodno. Dovoljno je da kažem da, recimo, pravila nalažu da se predlog za dopunu dnevnog reda može predati najkasnije 24 sata pre zasedanja, što znači da se takva mogućnost zakazivanjem sednice 24 sata ranije praktično gubi a pre svega, da je u slučaju obimnog materijala kakav je ekspoze, neophodno vreme da se poslanici upoznaju s materijalom koji bi trebalo ozbiljno da prouče ako žele da o njemu relevantno diskutuju. Pošto mi to želimo, potpuno je razumljivo zbog čega insistiramo da se rokovi poštuju, što u ovom kao ni mnogim drugim slučajevima nije učinjeno. Ako, međutim, sednicu zakaže u kraćem roku od predviđenog predsednica Skupštine je dužna da to obrazloži, što je ona u ovom slučaju lakonski učinila rečima da je „neophodno da Srbija dobije vladu“.
Mi, razume se, znamo da je neophodno da Srbija dobije vladu, ali da je neophodno da je dobije iznebuha, navrat-nanos, posle tri meseca napetog iščekivanja, iako zakonski rok nije bio na izmaku, to zaista nismo znali niti mislimo da je to dobro. Ali, bože moj, mi o tome ne odlučujemo, jer, kako nam je svakominutno nabijano na nos tokom zasedanja, mi smo dobili tričavih šest posto glasova i jedva prešli cenzus uz pomoć nekakvih mutnih noćnih rabota, dok su predstavnici vladajuće većine dobili slavodobitnih četrdeset osam posto što znači da je, kako reče jedan kolega poslanik, svako od njih dobio deset puta više glasova od nas. Kojom matematikom je to izračunao nije objasnio, s obzirom da sam ja ubeđena da je svaki pojedinačni narodni poslanik koji sedi u skupštinskoj klupi dobio srazmerno jednak broj glasova, te zbog toga njih ima 131, a nas 16. Ali, dobro. Sad je na nama da dokažemo da je kvalitet važniji od kvantiteta.
Pre nego što pređem na komentar u vezi sa ekspozeom, moram da zabeležim još samo par zapažanja i možda najjači utisak (za sva zapažanja i utiske trebalo bi mi gotovo isto onoliko strana koliko i sam ekspoze iznosi ili više). Ubedljivo najčešći komentar mandatara na sve iole ozbiljne iznesene primedbe poslanika opozicije bio je „Ja se vas ne plašim.“ Zaista, ne mogu da nabrojim koliko sam puta čula tu rečenicu. Meni lično niko od ljudi kojima je mandatar uputio ove reči ne izgleda naročito strašno, te nisam sigurna zbog čega je ta tvrdnja toliko puta ponovljena. Nisam sigurna ni kako bih se osećala kad bi mi, recimo, neko veoma često a bez nekog konkretnog povoda ponavljao neku sličnu rečenicu? Recimo, „Ja tebe ne lažem“, ili „Ja tebe ne varam“, ili, „Ja tebe ne mrzim“, i td. Drugo važno zapažanje jeste da većina ostalih parlamentaraca rado ističe svoj dugogodišnji, često i višedecenijski staž u Skupštini, nazivajući nas „novima“, iz čega sam stekla utisak da nas doživljavaju pomalo kao uljeze. Što je, iz njihove perspektive, možda i tačno. Ukoliko je ono što već decenijama gledamo pravilo i sistem u kome obični i pristojni ljudi predstavljaju uljeze nemam ništa protiv da u takvom sistemu budem uljez i nadam se da ćemo to i ostati. Takođe se, međutim, nadam da ćemo taj sistem promeniti. Uostalom, zbog toga smo i želeli da uđemo u Skupštinu.
Ali da se vratimo na temu, a to je ekspoze premijera. Nakon pomenutog, kako rekoše premijerove stranačke kolege, „naučnog rada“, svako od nas je dobio priliku da se, približno u trajanju od jednog minuta (to je vreme koje se dobije kada se vreme namenjeno poslaničkoj grupi podeli na sve poslanike) obrati premijeru i kaže šta mu zamera. Što se mene lično tiče, citirala sam odlomak iz prethodnog ekspozea u kome premijer nadahnuto reče:
„Pre nego što ostvarimo strateške kulturne ciljeve želim da vam kažem da ćemo ostvariti jedan, naizgled mali cilj, ali simbolično važan za našu kulturu. Obećavam da će ova vlada obnoviti Narodni muzej na Trgu Republike koji, na sramotu svih nas, stoji zatvoren skoro deceniju. Mene je stid kao roditelja da u ovoj zemlji žive deca koja nisu imala priliku da vide Narodni muzej, kulturno blago našeg naroda, njegove bogate zbirke umetničkih dela i kulturnu istoriju našeg naroda. Ne želim nikoga da krivim za to što je muzej godinama zatvoren, ali ne bih se dobro osećao kao političar kada Narodni muzej ne bi bio ponovo otvoren za vreme mandata ove vlade.“
Ako mene pitate, u vezi sa ovim citatom postoje dva problema. Narodni muzej je, na sramotu svih nas, a naročito dvostrukog mandatara i dvostrukog premijera koji je ovo obećao, još uvek zatvoren. To je, doduše, manji problem. Daleko veći problem je pitanje: koliko možemo verovati u više stotina stranica novog ekspozea, ako obećanja iz starog još nisu ispunjena? Šta će nam uopšte obećanja koja niko ne ispunjava?
Ovo pitanje sam postavila mandataru jer verujem da bi mnogi građani to želeli da znaju. On mi je odgovorio da će muzej biti otvoren u roku od 540, odnosno, kako je dodao, tada već 537, odnosno, dodajem ja, sada već 533 dana. Ostaje mi da brojim dane i čekam. Da li će obećanje i ovog puta ostati samo ludom radovanje, ostaje da se vidi. Ono što sigurno znam jeste da ćemo mi zahtevati da umesto reči i obećanja vidimo dela. Znam da nas nema mnogo i znam da možda, još uvek, nemamo način da u tome uspemo ali verujte, ako takav način postoji, mi ćemo ga pronaći. Učinićemo sve što možemo da postignemo da se pravila poštuju i da se ni reč ni dostojanstvo više ne gaze. Jasno nam je da je vladajuću većinu na ovim izborima podržao daleko veći broj građana nego nas, ali isto tako znamo da su očekivanja naših birača daleko veća i ozbiljnija od očekivanja drugih birača. Zbog toga želimo da uvedemo red, prvo u Skupštinu, a onda i u državu. Jasno nam je da to neće ići lako. Ali nećemo odustati dok to ne postignemo. Mi to želimo isto onoliko koliko to žele građani koji su nas birali. Složni smo i duboko ubeđeni u ono što radimo. Verujemo da nam to daje snagu da istrajemo. Koliko god bude bilo potrebno. Do cilja.
Aleksandra Čabraja
narodna poslanica
članica pokreta “Dosta je bilo”, Zemun
Opet? Sad sam ja ostao – bez teksta… Ako ste ovako duboko ubedjeni u to što radite, i to radite ovako duboko kako radite sad i sa ovim milionitim, potpuno istovetnim tekstom, od silnog boravka i rada na dubini , do površine – nećete ni stići.
Ja se Igore, opet ne slažem sa Vama. Mislim da nastup poslaničke grupe DJB upravo onakav kakvog se Vučić boji jer ne može da mu parira. Da li Vama nedostaje pljuvanje, psovanje i tuča sa primitivcima, gde su oni na svom terenu. Ono od čega premijer ludi je mirnoća Saše Radulovića, Boška Obradovića i Đorđa Vukadinovića i hladan prijem uz prezrenje prostakluka kojim on i njegovi pit-bulovi, na čelu sa predsednicom Skupštine, bezuspešno pokušavaju da ih dekoncentrišu. Taj mir i kulturan odnos njega plaši, a kao nekadašnji navijač i kukavica koja se ne plaši jedino u svojooj bandi. Stalnim isticanjem svoje hrabrosti i vrednoće, panično pokušava da ohrabri sebe i opseni neuki narod. Ne pokušava njegov glavni lajać, dobri i pošeni Đuka da poslanike DJB prikaže kao sektu, koja ni sa kim ne komunicira van sale , svestan da ne žele da se kaljaju.
Mioše, Miloše… nije sporno biti dosledan u neslaganju – baš po svakom pitanju. Jednostavno, to je stvar percepcije politike, odnosa u društvu, poimanju vrednosti u nama i oko nas, uopšteno, to je stvar percepcije – života. Nekako, Vi i ja, kao i još nekolicina Vaših totalnih (neobično, zar ne), ali baš – totalnih – istomišljenika, nalazimo se na suprotnim intergalaktičkim pozicijama unutar istog univerzuma. Po vama (govorim sad u množini), uslova za život ( i pobedu) ima i na tlu Venere, Marsa… Po meni – samo na ovozemaljskoj – Zemlji. Medjutim, borbu za život na Zemlji, na njoj samo možemo i voditi. Divim se onima koji sebe vide kao stanovnike Marsa. I koji se ovde ponašaju – kao da su sa njega baš ovde – juče pali. Priznaću Vam nešto, svima vama: najiskrenije sam fasciniran vašom – samofacinacijom sopstvenim ličnostima – neobično uzvišene kulturološke pojavnosti. Broj objava Djb-a, u kojima Djb veliča svoju “kulurološku” različitost od Sns-a, pa još u vidu glavnog oružja na borbenom putu osvajanja vlasti – zapanjujuć je. Ništa manje zapanjijuće nije ni iznenadno samoprepoznavanje super-kulturološke elite (simpatizera i pratilaca) na ovim stranicama kao i njihovo nedvosmisleno pripadajuće samosvrstavanje u jednom ovakvom uzvišenom kulturološkom kolektivitetu. Napušavanje Vučića, ali i drugih, onih prizemnih ( sa nogama čvrsto na zemlji) simpatizera Djb, koji ipak imaju i kritiku za pokret, te takmičenje u natpljuvavanju i u korišćenju najopskurnijih izraza u takmičenju za kvalifikovanje i jednih (Vučića i njegovih) i drugih (onih “prizemnih” simpatizera Djb) – samo je mali izuzetak, zar ne… Toliko mali da – gotovo da ne postoji niti post, niti strana na ovom sajtu,da Marsovci nisu nadopunjavali srpski “rečnik” najgorih pogrdnosti i uvreda – upućenih kako nosiocima trenutne vlasti (pa čak i bivše!), tako i simpatizerima Djb – koji nisu “na liniji”. To jeste, zaista, fascinatno. Drugo, potpuno, potpuno je drugo pitanje – koliki Marsovac moraš biti – a da ne shvatiš dve najjednostavnije stvari: prvo, da Vučić i Sns “rabi” takav stil ophodjenja – dok god on donosi (politički) profit na terenu, i – drugo – da će onog trenutka kada procene (dobiju pouzdan signal) da to sad više ne treba – početi da nose krst u desnoj, a Bibliju u levoj ruci, te da se medjusobno (unutar same stranke) obraćaju sa vi – 6 meseci pred nove izbore. U tih 6 meseci će se pred svako svoje skupštinsko izlaganje – prekrstiti barem jednom, a izlaganje će počinjati ili sa stihovima Desanke Maksimović, kada budu patriotske teme, ili Jesenjina kada budu svakodnevne, ljudske, životne tema na dnevnom redu. A vi – nastavite sa palamudjenjem o samokulturi, te o beskonačnim skupštinskim impresijama, umesto cepanjem po pravim, životnim i državničkim temama – i to baš onim koje je mladjani Nemanja koliko juče – spočitao to Sns-u…
izvinjavam se za par grešaka prilikom kucanja
igore, istina je da ste upravo Vi osoba koja je nadopunjavala srpski rečnik najgorih pogrdnosti i uvreda upućujući ih ostrašćenim ili manje ostrašćenim simpatizerima DJB. Tačno je da ste pojedine komentatore uspeli da isprovocirate i povučete za sobom na takav oblik komunikacije, ali najveće uvrede kroz najprizemniji rečnik došle su pre svega od Vas.
Interesantno je da se često izvinjavate zbog grešaka prilikom kucanja, a ne vidite razlog za izvinjenje mnogim ljudima koje ste ovde uvredili ili da se, recimo, potrudite da više nikoga ne uvredite.
Ne bih ja bio tako strog prema Igoru. Njemu samo treba paznje, mnogo paznje, koja mu, ocigledno, nedostaje u realnom zivotu. Ubi se covek mesecima kroz hiljade i hiljade redova (sa ponekom greskom u kucanju) ovde da nama neukima i zabludelima otvori oci, pa k’o velim, ljudski je, cak terapeutski, da ga pustimo da se iskaze. Na kraju krajeva, u tome i jeste neodoljivi sarm onih dedica iz Mapetovaca koji pljuckaju sa balkona. 🙂
Za pobedu na sledecim izborima potrebno je oko milion glasova. Prema tome potrebno je ponavljati iste stvari bar dva miliona puta. Vi imate JEDAN glas i ako vam je nesto poznato nemojte citati ponovo, ali uvek postoje ljudi koji to “nesto” citaju PRVI PUT. Ako ste simpatizer DJB-a bilo bi bolje da sirite njihove ideje nego da stalno nesto kritikujete na ovom sajtu. Ako niste simpatizer onda Vam zelim laku noc!
Dakle konačno je neko našao način da @ Igora ostavi bez teksta.
Upornost se konačno isplatila.
Samo još pet-šest poslanika da napišu svoj sastav o impresijama iz Skupštine – i ućutkaće Igora potpuno
🙂
U 100 evra da nece?
Djb bot… Pre nekoliko godina, dok sam stojao sa društvom nasred Kneza, prišao mi je omaleni, kuždravi, madji Ciga i zamolio me za “neki dinar”… Od celog društva, obratio se baš meni. Dok sam vadio novac, pokazivao mi je ostatak porodice, dva sitna deteta i baš mlada Cigančica, njegova draga… Nedugo posle toga, ponovo sam se obreo u to kraju, tačnije u Kralja Petra, ovaj put u nešto manjem društvu. Iznenada, stvorio se opet ispred mene, ovog puta sa detencetom u rukama – i opet zamolio samo mene, za “neki dinar”… Druge nije ni konstatovao. Dogadjalo se to više puta. Naime, sticajem okolnosti često sam u Knezu. Tu sam imao prilike “upoznati” i Radulovića kod “česme”. Valjda je to bilo neposredno po napuštanju Vlade. I opet, napuštajući svoj štand kod česme – neko mi je prišao. Ovaj put sasvim drugim povodom, takodje kuždravi, ali ridji mladić, student najverovatnije, i zamolio za podrške Raduloviću. U priči mi je taj fini, ali po pitanju netrpeljivosti prema Rusima, odsečan i indoktriniran momak, predočio ono za šta se Saša zalaže. Obzirom da je Saša tu u blizini taj isti program uveliko predstavljao drugim šetačima, zajedno smo otišli do Saše, koji mi je u par minuta – ponovio sve to. (Drugi put sam Sašu video kada sam bio na protestu zbog izborne kradje i kada sam sa nalazio tik pored Olje Bećković i onog lika Dragoljuba Draže Petrovića, malo po strani, u parku pored zgrade ispod čijeg balkona Srbija pozdravlja svoje šampione, i odakle sam se spustio do bine i tek pridošlih momaka iz jednog ultra pokreta, koji su se spremali na kontra priču – i koje sam zamolio da odustanu od svoje namere. Začudo, poslušali su me bez reči.) Elem, šetajući Knezom često sam sretao onog kuždravog, omalenog Cigu. Pre par godina, prišao mi je, ali mi nije zatražio novac. Iznenadio me. Rekao je da samo hoće da me pozdravi i malo prošeta sa mnom. Ponosno mi je pokazao i svoju trudnu suprugu. Ona, sa ono dvoje dece i još nekom bakicom, ostali su iza nas, a moje društvo, maleni Ciga i ja, šetali smo Knezom… Danas je on ponosni otac troje dece. Od onog dana uvek, ali uvek kada me ugleda – ne traži novac. Traži da samo malo idemo zajedno, da prozborimo koju. Postali smo drugari. Mali, kuždravi Ciga i danas je tamo. I njegova porodica. Na čudjenje mojih prijatelja, uvek mu posvetipažnju. I, iskreno, puno mi je srce. Isto važi i za – tebe.
Vidis, kada covek pise “Rat i mir” u nastavcima u komentarima, desi se da se malo zbuni. Tvoje puno srce, kome se iskreno i bezrezervno radujem, je malo kontradiktorno sa bolom u odredjenim delovima tela koji si pominjao. Ili je mozda permutacija – srce boli, a ovo drugo…
Ti si, ipak, postao verni pratilac… I to te, poput kuždravog Cige, sada izdvaja od svih ostalih…
jaoo kako si ti superrr 😉 kad procitam ili cujem ljude kako se reklamiraju da su dali sirotinji (a neki udostojili i posvecivanja vremena i paznje uprkos zacudjenim prijateljima iz viseg socijalnog sloja – vau, uzasi segregacije kao i cvrst stav naseg junaka protiv iste) pitam se da li su i sami nekad slusali nekog ko se na slican nacin hvali i kako im je to zvucalo… ili se to u njihovom svetonazoru ne smatra losim ukusom ili cak ceni?
Vlada nije sastavljana na vrat-nanos nego se ozbiljno radilo na sastavljanju najboljeg tima koji ce povesti zemlju u ozbilnje reforme.
Slazem se: Vlada je odlicna jer jako olaksava posao opoziciji. Ne treba mnogo objasnjavati gradjanima sta i ko u njoj ne valja jer gradjani to vide i sami.
@Nikola BOTINO anonimna…Vlada je više za kriminalističku policiju, no za bilo kakvu raspravu ovde.
Šta reći, kad je Vučić u vladi stavio čoveka koji ima privatne škole za ministra prosvete, i gle čuda, taj čovek je fraj školovao sina i siromaška od mandatara Vučića.
Pošto nema pare da mu to nadoknadi, stavio ga je za ministra da se iz budžeta namire i budu kvit, to jest od naših para.
Radi se o klasičnom kriminalu i sukobu interesa, i agencija za korupciju bi morala da ga goni po službenoj dužnosti i prijavi policiji.
Da ne pominjem debila nesposobnog i klasičnog od Vulina.Da ne pominjem Dačića-mafijašku narko pudlicu.
Sve u svemu, OLOŠkije vlade svet nije video, istu su sastavili USA i Rusija po svojoj meri.I Vučiću su dozvolili da on sam stavi 3 svoja ministra.
Eto toliko o fantomskim reformama, izmišljenim rezultatima, i videli smo svi da Vučiću treba šleper maramica za svaku #KZN toliko se znoji i preznojava i kipti od besa, da će morati da ga vakcinišu zbog kontakata sa ljudima.
Nikola,
reformi nit je bilo, niiti će ih biti. Da je hteo već bi uradio. Ako je hteo šta je do sad čekao. Setimo se parole sa prethodnih izbora “Svom snagom u reforme”. Setimo se i obećanja o “srećnoj budućnosti” i o rokovima u kojima nešto treba da se desi. Sve to najbolje ilustruje jedan aforizam koji glasi: “Propali smo – stigla nam srećna budućnost”
Rekao sam vam jednom, a ponoviću ako treba hiljadu puta. Nikolu treba poštovati, kao jednog retkog simpatizera SNS-a, kojii komentariše na ovom sajtu. Moguće je da pored toga što ostavlja komentare, neke i pročita. Malo po malo, postaće mu jasno, da ne postoji nikakva vlada i SNS, postoji samo Vučić, jedno malo iskompleksirano, bezvredno stvorenje. Ako jednog preobratimo, preobratili smo ih sve, zato je Nikola tako dragocen.
Slažem se i prema Nikoli se tako i ophodim – iznosim argumente i kontraargumente, a čoveka poštujem. Tako sed treba ophoditi prema bilo kome, u bilo kojoj situaciji, bez obzira da li smo na terenu politike ili ne.
Aleksandra,
imate moje pohvale. Konačno tekst po meri pristojnih ljudi u kojem nema sarkazma i ponižavanja političkih protivnika. Istina, ova tema je već obrađena, ali ništa ne škodi još jedanput. Stil, ton i duh u kojem je napisan ovaj tekst odišu principijelnošću, govore argumentima i nemaju nimalo gorčine i jeda. Takvi bi, valjda, trebalo da budu pristojni ljudi.
Ono što obeshrabruje kako vreme protiče je:
Nemanje dobre ideje kako dalje.
Sada će se neko ozbiljn upiteti. Koje bi ti ideje?
Evo koje, najprostije:
– Kako otpustiti 5000 radnika iz prosvete?
– Kako zaposliti 300,0000 nezaposlenih?
– Kako obraditi 1.000000 h zaparložene zemlje ?
– Kako srediti zdravastvo, javni sektor, kulturu, nauku?
– Kako podići kvalitet života?
i još huljdu Kako?
Ta pitanja odjekuju u glavama svih normalnih, iole mislećih i zabrinutih građana za sutrašnjicu.
Običnom čoveku nije bitno ko vlada već kako vlada !
Narod više ne može da sluša prazna nadmudrivanja šta je ko kome rakao ko je drpio, koje je napustio koju stranku, ko kome dugije novac.
Narod hoće rezultate. Ako je to uopšte moguće.
Mislim da se u ovakvim okolnostima temeljite promene u Skupštini ne mogu provesti iznutra, jer odnos poslanika većine i opozicije, to ne omogućava, ali ono što je najvažnije ponašanje poslanika većine u Skupštini je potpuno destruktivno, ono je odraz ponašanja Vlade i ne predstavlja interes građana, nego je usmereno da brani interes stranke. Ovakvo ponašanje i ovakav rad, tačnije štetočinski rad, predstavlja stagnaciju čitavog društva i građani Srbije su taoci jedne destruktivne politike vladajuće većine.
Tačno, da su građani taoci jedna destruktivne politike.
E sad ta destruktivna politika ima svoje duboke istorijske korene, problem nije nastao dolaskom ovih na valast. Svako ko dođe na vlast u oavkvom stanju u društvu ne može godtovo ništa da menja. Ovaj mehanizam i društvenog ustrojstva je postao način života. Svaka ozbiljnja reforma traži VELIKE žrtve koje ni jedan normalan čovek ne bi ni pokaušao da sprovede.To zna svak u Srbiji ali ćuti. A sad pokvareni ljudi hoće kroz halabuku da gurnu druge u “reforme” koje bi dale jeo katastrofalne rezultate.
Očekivati je u nekim socijalnim nemirima još veće raslojavanje i gubljenje kontrole nad zajednicom. Srbija bi se raspala.Verovatno bi se pojavio problem bankrota koji bi zaustavio naovačane tokove. Odlazak stranih banaka i investitora. Priliv strane pomoći. Navala štediša na banke i podizanje uloga. To bi za posledicu imalo bankrot banaka i ogroman dug građanima. Ovo je samo deo vidljivog katastrofalnog procesa koji bi nastupio. Onih 90% nevidljivih događaja bi se ispoljio u neviđen gnav naroda kroz varvarizam koji bi se izlio na ulice.
Eto moji dragi komentatori jednog “REALNOG” scenarija koji bi nastupio.
E zato odgovorni ljudi, kojih je manjina, ćuti.
Pozrav, Vilogorski !
Vilogorski, zašto svi mislite da je potrebno podneti VELIKE ŽRTVE kod bilo koje reforme? Šta je vama ljudi? Velike žrtve se podnose samo u dva slučaja – prinošenjem istih u čast bogova na nebu i ispod zemlje (u slučajevima totalne verske zatucanosti) , i – za ulazak u Eu, po želji onih koje pak ti želiš da slušaš… U ovom drugom slučaju u pitanju je, pored “verske zatucanosti (vere u to spasenje) – i opšta ljudska zatucanost… Zašto su potrebne VELIKE žrtve u sredjivanju društva, u otklanjanju anomalija, u razvoju sopstvene ekonomije i okretanju ekonomiji celog preostalog sveta od 6 milijardi ljudi, umesto zblanutog zevanja u ekonomiju samo 1 milijarde ljudi? Samo zato što ta 1 milijarda ljudi proizvodi polovinu sve ga, dok preostalih 6 milijardi ljudi – proizvodi onu drugu polovinu svega? Pa? Da li je bitno da li ćeš se vode napiti iz jezera koje stvara i u koje se uliva – Amazon, ili iz jezera koje stvaraju i u koje se ulivaju i Sava, i Dunav, i Mrava, i hiljade drugih reka? I (mada jeste cilja i katastrofalan potez Dinkića, zbog čega treba na doživotnu)- zbog čega neko misli da bi odlaskom stranih banaka – doći do bankrota u Srbiji? Čijim oni novcem, zapravo, i – prevashodno, barataju? Novcem naše privrede i gradjana, koje u delu . neprestano ispumpavaju vani, u svoje države. Kamo sreće da se “naljute” – i odu. Ljudi, Vilogorski, koji nemiri, koji krah? Sredjivanje države je za Odu radosti, nema nikakvih “žrtvi”. Ponajmanje “velikih”…
Sa duznim postovanjem ja se ne slazem ni sa tekstom Vilogorskog ni sa tekstom Igora. Barem ne u celini.
Kazes Vilogorski reforme su bolne i ne mogu se sprovesti i one bi bacile Srbiju u bankrot. Neverovatno koliko nerazumevanje pokazujete po pitanju reformi. Ajde da pokusamo samo kod reformi od 3 primera o kojima Radulovic cesto govori.
Uzmimo reformu kod zaposljavanja. Teska reforma? Ma nikako! Samo vise ne moze partija na vlasti da ubacuje u administraciju sta drzave, sta pokrajine, sta opstine sta mesne zajednice, sta drzavnih i javnih preduzeca svoj nepotrebni kadar. I svoje rukovodstvo. Ako bi znaci po Radulovicu preko 100k ljudi izgubilo posao, dali bi to dovelo Srbiju u problem? Pa nebi. Oni nikome nisu potrebni jer oni i ne rade, oni su samo na platnom spisku vladajuce koalicije. Toskovi koje placaju gradjani iznose oko 1 miliarde evra. Da nema tih partijskih nepotrebnih pulena, drzava bi mogla da ustedi taj novac, da izgradi koji kilometar autoputa vise, uredi parkove i setalista oko Dunava i Save, ili da vrati spoljni dug za taj jedan milion vise. Znaci udaljili bi se ovom reformom od bankrota, nikako brze bankrotitali.
Uzmimo sledecu reformu davanje kesa *stranim investitorima* (oznacavam ih extra, jer vecinom nisu strani). Ovde imamo sledecu miliardu novca poreskih obveznika koja nekontrolisano nestaje u dzepovima *stranih investitora* a 300miliona evra odlazi na reket vladajucoj strukturi. Sta nam je donela ta jedinstvena u svetu subvencija? Nova radna mesta? Gde? Pa ako neko i nastane bedno je placeno, a kontrola *stranog investitora* sta je uradio sa donacijom – ne postoji. Ugovori sa tim *investitorom* su netransparentni, pa se ne kontrolise da li je ispunio svoj deo ugovora, a sta na kraju krajeva za Vladu nije ni bitno. Oni su dobili svoj reket – prica za njih je zavrsena.
Znaci kada bi reforma subvencija zapocela, pa buduca Vlada Srbije rekla nema vise subvencija -pogotovo ne u kesu- budzet Srbije bi oziveo za novu miliardu evra. Gore sam vec opisao sta se sa tim novcem moze zapoceti, mozda dodamo ovde jos neki smisljen podsticaj za ulazak u biznis mladih ljudi. Ali ako te pare i zadrzimo i samo vratimo deo spoljnog duga od sada 2 miliona dodatno, jos smo se vise udaljili od bankrota, a nikako se priblizili.
Btw: znate li koja je najbolja subvencija, a koristi je skoro citav Zapadni svet? To je Pravna Drzava! Ako je imas Investitor -kako domaci tako i strani- sam dolazi. Bez subvencija. I ne treba mu. Jer ovde nalazi najjeftiniju radnu snagu Evrope i skoro najnize poreze. I po neki dobar univerzitet, iako je i takvih sve manje.
Ako Pravne Drzave nemas moras da trcis po Devicanskim Ostrvima, UARu ili J.Koreji ili Kini i Rusiji da bi uhvatio nekog za rukav i dao mu pare umesto Pravne Drzave. To mu odgovara jer je sebe tako osigurao. A platio ga gradjanin Srbije. A on to nije morao. Kad bi Vlada radila svoj posao.
Uzmimo reformu drzavnih i javnih preduzeca. Ovako kako je sada i kako je do sada bilo, su sva ta preduzeca Izborni Plen ovih likova koji sebe nazivaju politicarima. Svi ogrezli u prevare, masu kupljenim Diplomama. Absolutne neznalice. Njima nije cilj da preduzece koje su zauzeli nesto proizvodi, stvara novu vrednost zasto su potrebni novi strucni radnici. Ne njima je jedini i jedini cilj samo malverzacija, ugradjivanje, namesteni tenderi, zaposljavanje familije i kumova i sl.
Sve to kosta nas poreske obvesznike i gradjane Srbije sigurno vise od miliardu evra. To je gubitak koji ta preduzeca prave, pa namesteni tendiri u kojima se dobiva smece, a placa se daleko vise nego u Nemackoj. Ja sam veoma dobro u ovo upucen – znam sta pisem.
Znaci kada bi napravili reformu tih preduzeca i jednostavnim recima i zakonskim aktom podvukli, da politicar vise ne moze da bude manager nekog javnog ili drzavnog preduzeca, vec da se zato trazi strucan manager sa dobrom naobrazbom, iskustvom kao i dokazanim uspehom kod vodjenja negog drugog preduzeca, privreda Srbije bi prodisala. Preduzeca bi pocela da rade ono sto im najbitnija obaveza -a to je profit-. Porez na profit (koji sada skoro niko od drzavnih preduzeca ne placa) bi poceo umesto da prazni budzet Srbije – da ga puni. Ta preduzeca bi pocela ostvarivati nove vrednosti, za koje bi bila veca traznja za radnom snagom. Veca traznja za radnom snagom sugerise i rast cene radne snage.
Ovo bi bila treca miliarda koja bi se ustedela reformom, spoljni dug bi dodatno mogao da su umanji, pa za koju godinu o bankrotu vise niko nebi pricao.
Medjutim bitno je za ekonomski uspeh svakog preduzeca, da vecinski vlasnik ne bude drzava, vec privatnik. Jedan sam ili vise njih ili deonicarska drustva. A zato bi nam bila potrebna sledeca reforma, a to je ona na berzi. Berza treba da sluzi za dostupnost rizicnog i privatnog kapitala kompanijama u Srbiji, preko gradjana Srbije, drugih kompanija koje bi zelele da postanu deo srpske ekonomije ili stranih i domacih fondova, kao recimo Penzioni fond. Danas berza sluzi jedino za pljacku malih akcionera, ali i za mnogo drugih pljacki.
Ja sam ovo kao uvek malo oduzio, ali izazov je bio veliki odgovoriti na krivu percepciju gornjeg posta. U svakom slucaju ovde zrtve nebi bile potrebne. Ljudi koji su preko partije uzeli posao koji im ne pripada, sada bi ostali bez posla. Kako oni i tako nista nisu stvarali, vec bili samo na platnom spisku vladajucih struktura, nemira nebi bilo. Osim toga DJB kao adut za te *radnike* ima sledecu reformu, a to je Socijala.
@Igor: Banke su krvotok svake ekonomije. Problem kod banaka nije sto su one strane, vec sto NBS ne radi svoj posao. Izbacivanjem stranaca sta bi dobio? Koje domace banke imaju kapital da bi igrale ulogu Banke od poverenja i mogle kreditirate gradjane i donekle privredu. Iako ovo zadnje nije njihov domen. Koliko domacih banaka je bankrotiralo malverzacijom managmenta u sprezi sa politikom? Koliko para je nestalo gradjanima Srbije kada su srpski bankari garantovali 20% kamata na mesecnom nivou. Garantovali, uzeli ulog gradjana i nestali.
Ja cu u svakom slucaju da drzim svoje pare radje kod banke sa imenom, a ona dolazi sa Zapada- jer sam siguran, da ovde prevare nece biti. Ako su kamate u Srbiji previsoke -a jesu-, zato nisu samo banke krive. Kriva je ekonomska propast privrednih subjekata, kao i gradjana Srbije. Od 4 kredita data njima – jedan se ne vraca. Pa zato imajuci to u vidu, banke traze vece kamate jer im je rizik mnogo veci nego kada bi poslovale u Nemackoj. Uz to dolazi jos i Nepravna Drzava kao otezavajuci faktor za jednostavo i efikasno poslovanje.
Ove price o tome da stranci vracaju zaradjen novac u maticne drzave ne pije vodu. Svagde u svetu vazi -pa treba tako i u Srbiji- da je zaradjen novac tvoj i mozes da radis njime sta te volja, odnosno odneses u bilo koju banku na svetu. Sve je to OK dok se taj posao radi legalno, nakon sta si platio porez u Srbiji. I svaki Srbin moze svoj novac odneti u poneku banku sveta, ako je novac cist.
Medjutim i ta prica nije sasvim dobra kao argument. Ja imam protivargument. Ako meni Bankarski Sektor i Srbija kao Drzava stvori uslove kakve imam van granica Srbije, zasto ja zaradjen novac ovde nebih reinvestirao u Srbiji ili ga jednostavo ostavio na banci u Srbiji? Ako to ne uradim onda je to ne zbog toga sto ja imam neki patriotski osecaj da odnosim svoj novac negde gde cu dobiti manju kamatu, vec zbog toga sto Drzava Srbija zajedno sa NBS nije storila uvete, koji bi mene ubedili u sigurnost svog novca.
Tako da je ova tema sledeca Reforma.
Btw: ovo sa 1 i 6 miliardi nisam bas razumeo, ako mozete pojasniti.
Averell, trebalo bi mi puno više od posta – da Vam objasnim način funkcionisanja bankarskog sistema danas, još važnije – način dolaska stranih banaka na tržište Srbije, te koliko niste u pravu s tim u vezi. Vaša suštinska argumentacija čitavog posta se možda može svesti u jednu rečenicu, koja glasi: ja neuporedivo više verujem poznatoj stranoj banci, nego našim bankama i politikantskim mangupima na njihovom čelu… To, medjutim, nije do kraja osnovano. Prvo, najveće svetske prevarne bankarske radnje – uradile su neke od većih, pa i najveće banke. Drugo, kod nas – nije došla nijedna od 10 najvećih, apsolutno globalnih i najvažnijih banka. U Srbiji ne posluje – niti jedna američka, pa čak niti jedna nemačka banka. U Srbiji posluju banka renomea Hipo banke, koja je ovih dana promenila i ime, a kraj liste afera ove banke se ne nazire. Ogromna većina banaka koje posluju u Srbiji su regionalne banke, interesantno, pre svega – “namenjene” istočnoevropskom tržištu – Rajfajzen, Prokrediti, itd. Ali, za detaljnu analizu – potrebno je mnogo više prostora od posta. Na samom kraju – u Srbiji možda nemate ambulantu u svakom iole većem mestašcetu, naseobini – ali imate makar dve bankarske ekspoziture. To bi trebalo nešto da Vam govori. Tamo nisu pristigli sa svojim parama – već su došli – po ono malo preostalih naših. One su današnji moderni – konkvistadori. Nažalost, naši gradjani nisu ni svesni koliko im – i na koji način – u tome pomaže upravo – NBS.
@Averell
Vaši navodi tj. argumenti su samo pojašnjavanje ušteda ili jasnije rečeno preraspodela sirotinje. To priznajem treba uraditi. Još je Vuk Karadžić navodio narodnu, – ne kuka narod što je malo nego što nije pravo.
Ta preraspodela me je i navala na put udruženja DJB.Ostalo što pišete je nejasno. Odnosno ne odgovarate na ključno pitanje:” Kako pokrenuti privredu koja bi morala svake godine imati rast najmanje od 5% da bi u dogledno vreme stali na zdrave noge.
Ja ću odgovoriti na ono najvažnije.
Godišnji rast BDP od recimo 6% mora obezbedoti povećanu potrošnju u tom obimu. Normalna stavr ako nema izvoza.
Princip proizvodnje i potrošnje moraju funkcionisati u kontrolosanim granicama omeđenim rastom.
E sad dolazimo do svesti proizvođača i potrošača. E taj deo plana je totalno nepredvidiv i traži dug period umozrenja građanina.
Taj element reformi je kod Vijatnama najsvežiji i najslikovitiji.
@Igor
Mislim da ne poznajete dovoljno stanje u zemlji.
Drugo mislim da ne shvatate svu kompleksnost državnog mehanizma.
Mislim da ne obraćate dovoljno pažne na susede.
I na kraju u samom svetu situacija je kritična.
To sve navodi da moje viđenje ima dosta čvrst odnov.
Ja Vam želim u vašem nadahniću brze i uspešne promena ali ovaj put bez mene.
Ako za mog života nađete ispešnu prečicu bez prirodne globalne evolucije svesti ja ću se najiskrenije pokajati.
Da bi politički život jedne zajednice funkcionisao potrebno je obezbediti ambijent za to. I to politički, socio-ekonomski i ekološki.
Ovaj tekst pokazuje koliko je ko iz sukobljenih oponenata DJB:SNS spreman da ga obezbedi.
U poltičkom smislu SNS nije spreman da uopšte dozvoli bilo kome da bilo šta kaže osim vođi i uskom krugu oko njega. Čak ni sopstvenim članovima. Na prethodnim izborima građani su postavili novu političku snagu koja želi da ovakvo stanje promeni. To će biti prilično teška i napeta politička borba.
Ovaj sukob je samo trenutno skrenuo pažnju javnosti sa drugog vrlo važnog polja političkog sukoba – socioekonomije. Dok su se na političkom polju kroz skupštinsku debatu i kroz rasprave u skupštinama lokalnih samouprava stvari raščistile i sukobljene strane iskazale svoje stavove i zauzele pozicije dotle na socio-ekonomskom polju stvari tek treba da se dese. Juli i avgust nisu pogodni za ove raspave. Tek period od septembra do sv. Nikole će biti vreme za to.
I u ovom političkom okršaju glavne sukobljene strane biće DJB:SNS. Zauzimaće se stavovi oko ambijenta za ekonomske delatnosti, povezanosti ekonomije i sociologije. uticaja birokratije na ovu oblast. davanja važnosti i prioriteta pojednim oblastima (MSP, poljoprivreda. turizam, krupni kapital, subvencije i privilegije strancima) položaj obrazovanja, bezbednosti i zdravstva i sl. DJB se temeljno priprema za raspravu.
Ekologija, inače od strane EU ocenjena kao najslabija i najnerazvijenija oblast za pridruživanje, u namerama DJB postaje važnan jer se tiče naše budućnosti i opstanka kako u političkom tako i socio-ekonomskom pogledu. U ovoj oblasti prilično zanemarenoj od strane prethodnih vlasti (10-20 godina unazad) SNS će izbegavati raspravi jer su tu ustvari najslabiji a i obećanja su im slaba.
Poštovana Aleksandra, mislim da radite pravu stvar, prvi put ste u skupštini i nužno je da svoje impresije ponudite i nama. Obično je tako, mnogo toga u životu bazira na mitovima o tome ili onome, posebno o ljudima koji su nam posredno dostupni pa kada ih vidite ili čujete neposredno, svet se sruši, na tu ili onu stranu. Ove vaše kolege, posebno strosedeoce koji se ponašaju kao da su na očevini videćete bolje od nas. I sa njihove druge strane. Možda i nisu svi botovi, Martinovići, Đukanovići, Babići, Rističevići,…. Neki odćute svoj mandat jer verovatno znaju da ničija nije……….. itd.
Jasno da ekspoze na kari papiru nudi neiscrpne mogućnosti za komentare i analize. AV, nesposoban da sagleda svoju ništavnost, nesposobnost, neukost, pomanjkanje iskustva, nepismenost, …. i zbog toga bahat, pokušao je da uspava narod dužinom referata i sposobnošću da ne moča 6 sati, kako bi oterao pametne od TV a a šarmirao ili osvojio one koji o koma procentima znaju koliko i Marica!
Ne odustajte, čekam i ostale poslanike DJB a da se jave. To je život, ono drugo je fikcija!
Mladen Sarcevic je izuzetan strucnjak. On treba da izvede reforme u prosveti kao sto su dualno obrazovanje, reforme nauke i novi moderan zakon o visokom obrazovanju. Covek je u toj oblasti dugo i zna probleme u obrazovanju. Prve godine smo bez strajka u prosveti njegovim umecem. Treba nam vise javne rasprave i ukljuciti strucnjake tu kao Dusana Teodorovica i Srbijanku Turajlic.
Tako je,Čabraja!Podrška za sve poslanike DJB-a.Da vas smatraju uljezima, smatraju vas, da ih mnogo nervirate,
nervirate ih, navićiće se polako…