Prlainović, ološ i zašto je besan na RTS?

U Srbiji je u punom jeku brutalna kampanja protiv Radio-televizije Srbije i njenih radnika, u kojoj tabloidi i “mediji” bliski Aleksandru Vučiću, satanizuju direktora Javnog servisa i novinare koji su izveštavali sa Olimpijade.

Kampanja je krenula nakon što je vaterpolista Andrija Prlainović, u direktnom prenosu RTS-a, nakon osvajanja zlatne medalje, izrazio nezadovoljstvo zbog toga što država sistematski zanemaruje vaterpolo.

Premijer je procenio, da su kritike jednog fantastičnog vaterpoliste, neophodan uslov i dovoljan povod da sazove vanrednu konferenciju za novinare i “kazni” kritičare.

Verovatnije je, u stvari, da premijer nije izdržao da ne sazove medije i iskali emocije, zbog izrečenih kritika na nacionalnoj televiziji u “prajm tajmu”.

Na meti premijerovog besa našao se reporter RTS-a i ceo javni servis, jer je premijer dovoljno lukav da se ne breca direktno na zlatnog olimpijca.

Premijerovi kritičari nazvani su “ološem”. Nije bilo baš sasvim jasno kome je sve sa spiska poznatih “mrzitelja” zalepljena etiketa “ološ”, ali je sasvim očigledno da se najviše odnosila na javni servis, jer se povišenim tonom najvećim delom govorilo o njima.

Neophodno je da ostane zabeležen bar deo premijerovih pretnji:

“Što se nisi odrekao visokih dnevnica pa da ih uložimo u bazene? Potrpao si pare za odlazak u Brazil u svoje džepove, a nisi se odrekao za bazene za koje tvrdiš da nedostaju? Pravo je građana da znaju kolike su dnevnice pojedinih ljudi s javnog servisa, koliko troše na taksi. O nekima na javnom servisu me je sramota i da govorim. Svi građani ih plaćaju da bi oni širili mržnju prema pojedincima ili Vladi samo zato što ne mislimo kao oni. Poštujem što su javni servis, nažalost, pojedini urednici se ponašaju kao političke persone, sami ste svedoci tome, vidite šta rade u programu. A ja imam pravo kao ličnost da se sa tim ne slažem”.

Andrija Prlainović je sportista i ima pravo, kao i svaki građanin u demokratskoj zemlji, da kaže svoje mišljenje. Reporter RTS-a ima pravo ali i obavezu da prenese mišljenje jednog sjajnog sportiste.

Premijer ne samo da ne sme da se tako izražava, upotrebljava neprilične reči poput “ološ” i preti javnom servisu, nego ima i posebnu odgovornost da poštuje zakone.

Po Zakonu o javnom servisu, premijer ne sme politički da pritiska ovu instituciju tako što će da pita šta radi, kako izveštava i koliko troši novca.

Zato su temu preuzeli premijerovi tabloidi i krenuli u još jedno, žestoko blaćenje javnog servisa i njegovog glavnog i odgovornog urednika.

Cilj je ne samo eliminisati svaku slučajnu kritiku, nego od javnog servisa napraviti još jednu “pinkovsku” platformu za glorifikaciju.

Ovo nije prvi put da se premijer ljuti i pritiska RTS. Setimo se samo skorašnjeg primera kad u Dnevniku u pola osam nije bio prva vest, već je to mesto zauzeo “genijalac iz Hrvatske”.

Nije prvi put ni da premijer uz pomoć armije tabloida napada novinare koji mu nisu po volji. Silina napada kojoj su izloženi urednici i novinari sa javnog servisa, međutim, ovaj put je zanimljiva zbog tajminga i verovatno neće stati dok premijer ne postane zadovoljan.

Završeni su izbori iz kojih je premijer izašao znatno slabiji nego ranije, a ušlo se u kampanju za predsedničke izbore koji će za premijera biti presudni i kojih se plaši jer će na njima izgubiti vlast.

Premijer koji nema nikakve rezultate i održava se jedino uz pomoć kontrolisanih medija, namerava da javni servis pretvori u svoj blatoid da bi povećao šanse na izborima.

Slab premijer želi da od javnog servisa napravi nešto poput Pinka i tako, uz potpunu kontrolu i medijski mrak, uđe u trku za predsedničke izbore.

Dosadašnje ulagivačko izveštavanje javnog servisa, pa čak i kukavičko ćutanje posle brutalnih napada i uvreda na konferenciji za novinare, premijeru nije dovoljno jer je njegova politička pozicija sve slabija.

Premijer procenjuje da mu ništa manje od euforičnog zalaganja, laganja i pregalaštva Željka Mitrovića ne omogućava opstanak na vlasti.

Zato će i uraditi sve da RTS preobrazi u Pink. Na nama je da mu to ne dozvolimo.

Stefan Plavšić
student
član pokreta “Dosta je bilo”, Beograd