Радуловић за Алџазиру: Партократије на Балкану профитирају на свађи

Преносимо вам интервју Саше Радуловића за портал Al Jazeera Balkans.

Партократије у Србији, Хрватској и БиХ потпирују свађе кад су притиснуте домаћим проблемима, каже вођа покрета ‘Доста је било’ Саша Радуловић.

Разговарао: Младен Обреновић

Покрет ‘Доста је било’ и његов челник, бивши министар привреде у Влади Србије Саша Радуловић једно су од изненађења изванредних парламентарних избора одржаних у Србији овог прољећа. Радуловићеве реформе, за које се залагао у свом мандату, дочекане су у јавности с одобравањем, но не и у редовима Владе Србије, па је напустио министарску дужност.

На челу покрета ‘Доста је било’ ушао је у државни парламент, освојивши 16 мандата, те је већ по првим иступима и порукама из парламентарних клупа најавио да ће бити озбиљна опозиција владајућима. За Ал Јазееру говори о кадровским рјешењима недавно именованог кабинета Александра Вучића, програму Владе Србије, парламентарној реторици, али и заоштравању односа Хрватске и Србије.

Након тромјесечног чекања, Србија је недавно добила нову Владу. Јесу ли Вас изненадила нека кадровска рјешења, обзиром да је добар дио министара из претходног сазива, поготово у неким кључним ресорима, остао у фотељама и јесу ли Србији били потребни избори?
– Премијер је расписао изборе процењујући да је уз помоћ медијских манипулација и мрака достигао максимум популарности. Циљ му је био да повећа своју већину у парламенту, преузме власт у Војводини и општинама по Србији, и уништи стварну опозицију. Није рачунао да ће на њима остварити много лошији резултат него што је имао на претходним изорима, изгубити апсолутну већину и постати много слабији. Највећа му је ‘грешка’ што, и поред потпуног медијског мрака и константног блаћења, није успео да спречи покрет ‘Доста је било’ да уђе у Скупштину и постане најозбиљнији политички противник. Што се тиче кадровских решења, она су небитна јер Влада и министри јако мало раде на стварним проблемима грађана и привреде и уопште не раде на успостављању система и уређењу друштва.

С многима од тих људи сте и сурађивали док сте били министар. Постоје ли међу њима људи које бисте похвалили, без обзира на страначку исказницу коју носе, али и истакнули као примјер ухљебљивања страначких кадрова?
– У Владу сам ушао са програмом реформе који је Влада прихватила и који је Скупштина изгласала, али је после свега неколико седмица постало јасно да од реформи неће бити ништа јер је тадашњи први потпредседник Владе против њих. Борио сам се против њега пет месеци и кад је пао и последњи од пет реформских пакета које сам предлагао, изашао сам из Владе. Коју је улогу ком министру премијер, у својој позоришној представи која се зове ‘Влада Републике Србије’, наменио не знамо и заиста није ни важно. Партократија је од грађана отела државу, не само у Србији, него у целом региону. У нашој земљи, партократија је за себе направила своју, партијску паразитску државу која као паразит живи на леђима грађана и привреде. Епизодне улоге појединих министара су небитне.

Након што је Александар Вучић представљао експозе пуних шест сати, изгледно је да ће и у мандату нове Владе све бити под његовом контролом. Које су то кључне точке Вучићевог програма на које имате најзначајније примједбе?
– Урушавање свих институција у држави, корупција, партијско запошљавање, разарање независног судства, полиције, медија, образовања, културе, здравства, привреде… Укратко, непостојање реда и система који би омогућио да земљу воде најбољи.

Врло често понављате како Србија иде у погрешном правцу. Како аргументирате своје тврдње и који је, по Вама, прави правац?
– Често цитирам једну познату англосаксонску изреку: Кад се нађеш дубоко у рупи, престани да копаш јер је излаз на супротној страни. Вучић нас је задужио додатних девет милијарди евра. Млади, способни људи напуштају земљу јер је премијер од ње направио своју државу, за своју партократију која расте као паразит. Ништа не функционише, ни школе, ни болнице, а култура, која је насушни темељ сваког народа, гурнута је на маргине и препуштена естрадизацији и самогашењу. Србији је потребан систем који постоји у многим успешним земљама у свету, нпр. Данској, Норвешкој, Канади, али да би се он применио потребно је да сменимо неспособног премијера који све то спречава зарад личних интереса и богаћења малог броја људи који су му блиски.

Скупштинска расправа врло често поприма димензије које и немају везе са стварним проблемима које заступници требају рјешавати. С друге стране налази се дио опозиције, а међу њима и заступници покрета ‘Доста је било’, који се држе по страни и чекају своју прилику. Кога ће бирачи прије препознати?
– Током скупштинске расправе сам на Тwиттеру рекао да Скупштина личи на Фарму, на ријалити програм, због спречавања опозиције да говори, због увреда и омаловажавања којима је опозиција била изложена. Посланици ‘Доста је било’ нису стајали по страни. Супротставили смо се пристојно, расположивим средствима, у складу са Пословником јер нећемо да дозволимо урушавање једне од најважнијих институција. Грађани су јако добро реаговали и разумели наше намере. О свему смо их обавештавали на Фацебооку и за седам дана наша Фацебоок страница је дошла до 2,1 милион људи, од којих је преко 700.000 имало интеракцију, а видеоклипови су забележили преко 1,2 милиона прегледа. То говори кога су бирачи препознали.

Како коментирате односе у регији и сад већ дуготрајно заоштравање реторике те погоршање односа између Хрватске и Србије? Је ли то, заправо, скретање пажње с проблема унутар тих држава на неке, можда и неважне ствари?
– Пре бих рекао да партократије у целом региону, и у Србији и у Хрватској и у БиХ, имају одличне односе, преживљавају и профитирају на тој ‘свађи’ коју свако мало потпирују кад год су притиснути проблемима код куће. Да једних нема, ови други не би имали изговор за то што је живот грађана све тежи, рејтинг би им се срозао и видела би се боље сва њихова неспособност и зло које приређују својим грађанима. Партократија се храни на спољним непријатељима и домаћим издајницима и том бљутавом кашом хране своје грађане преко контролисаних медија.

Могу ли оштре ријечи политичара створити проблеме онима који пословно сурађују и који свој посао шире или намјеравају проширити преко граница?
– Наравно, зато нам и не иде добро. Политика је ту да направи систем који ће да омогући способним појединцима да раде, а не да се мешају у све, да глуматају да све знају најбоље, узимају партијски рекет, спутавају идеје, вређају, омаловажавају и кваре односе да би наставили да успешније контролишу све и сваког.

Постоје ли у Србији важнији проблеми од ‘гледања у туђе двориште’ и што бисте препоручили министрима у Вучићевој влади – којег проблема најприје да се прихвате?
– Својевремено је у Србији покренута једна одлична кампања под слоганом ‘Да је комшији крава жива и здрава’. Бојим се да са овом гарнитуром политичара неће заживети. Све чега се ови министри не прихвате успева много боље него кад се ‘прихвате’ јер не стварају систем. Посао државе и владе је систем.

Може ли Србија још дуго балансирати између Еуропске уније и Русије, односно треба ли ући у НАТО једног дана?
– Ех, да је то главни проблем лако би се решио. Земље у региону ‘не балансирају’, па како им иде? Циљ Србије је да постане уређена земља у којој њени грађани лепо и радо живе. У томе нас нико не спречава, ни Русија, ни НАТО, ни Европска унија, до наше домаће политичке ‘елите’. Србија треба да сарађује и са Русијом и са НАТО-ом као што и Русија и НАТО сарађују у оквиру Партнерства за мир. У геополитичким играма великих сила страдају мали. Велики се увек на крају договоре.

Косово је годинама горуће питање за Србију. Ако би се, увјетно речено, Србија одрекла Косова – би ли јој међународни положај био бољи, а еуроинтеграције олакшане? И да ли бисте Ви, да сте премијер, признали Косово?
– Горуће питање Србије и региона није Косово. Горуће питање су партијске паразитске корумпиране државе које уништавају живот својих грађана. Без решења тог проблема, нећемо ни имати дугорочну стабилност. На политичкој сцени мора да дође до смене ‘елите’. Паразите морају да замене пристојни људи који имају политичку вољу за помирењем и мудрост да схвате да им је у интересу да комшијина крава буде жива и здрава. Владавина права, поштовање свих људских права укључујући и право на аутономију, право на имовину, право на културу, веру, језик, уређен систем су кратица за решавање свих индуцираних и подметнутих међуетничких конфликата.

Поприлично сте активни на друштвеним мрежама. У којим околностима су оне предност политичког дјеловања, а у којима недостатак?
– Активност на друштвеним мрежама је део сваке озбиљне политичке кампање свуда у свету и ми смо пионири у тој области. Покрет ‘Доста је било’ је захваљујући само кампањи на друштвеним мрежама на изборима постао четврта политичка снага у Србији и једини смо наставили да растемо после избора, захваљујући првенствено нашим објавама на сајту, Фацебооку и Тwиттеру.

За нас су најтиражнији медији у Србији затворени због цензуре и аутоцензуре. Нисам био на телевизији са националом фреквенцијом две године пре избора и од избора до данас. Био сам у две емисије на РТС-у 10 дана пред изборе. Да нема друштвених мрежа, грађани Србије би живели скоро у потпуном медијском мраку. Друштвене мреже су постале једини слободан извор информација.

Извор: Al Jazeera

‘НЕ ДУГУЈЕМ НИКОМЕ НИ ДОЛАР’

Имате врло добру сурадњу с медијима, но често се баве и питањима која Вам баш и не иду у прилог. Посљедња од таквих тема је наводни порезни дуг који имате у САД-у. По објави тих прича, негирали сте такве приче. Још једном – дугујете ли порез у САД-у?
– Сва права новинарска питања су добродошла. Међутим, врло често добијам питања која ми премијер поставља преко чланова свог пропагандног штаба који се представљају као медији, а у ствари су блатоиди. Она су део стратегије Александра Вучића да све своје политичке противнике уваља у блато да би се одржао на власти. Најмање једном недељно неко од премијерових блатоида изнесе неку фантастичну причу о томе како сам, на пример, патолошки зависник од барбута, како сам опљачкао фирме као стечајни управник, како сам страни плаћеник и продужена рука Америке, како сам утајио милион долара пореза и побегао из Америке, па ми сад прети изручење.

Пошто је ова последња прича објављена на сајту који припада озбиљном медију, покренуо сам озбиљну истрагу о чему се ту ради. Иако се ради о озбиљном медију, сама прича је крајње неозбиљна, базирана на једном ПДФ-фајлу наводно прибављеном од катастра у једној општини у Калифорнији. Објава ‘документа’, за који смо рекли да је или фалсификат или грешка, није спорна, то јесте посао новинара, али не и кампања непрофесионалних инсинуација које приличе само најгорим таблоидима. Поред тога, тај медиј нам није тражио никакво објашњење пре него што су објавили причу, а након објаве нису хтели да објаве наше реаговање. За све то ће тај медиј на крају морати да одговара.

Наравно да не дугујем милион долара пореза. Не дугујем ни долар ни у Америци, као ни у Србији или било где. Обећао сам да ћу свој деманти документовати и чим прибавим све доказе објавићу и видеће се и ко је подметнуо ту лаж и како.