Преносимо вам истраживање ЦИНС-а.
Електропривреда Србије узела је 2011. године кредит ЕБРД-а за обнову и градњу малих хидроелектрана, али радови до данас нису почели. Искоришћено је само четири одсто кредита, а већ презадужени ЕПС платио је готово милион евра накнаде на неповучена средства.
Четири и по године након што је узела кредит за изградњу и обнову малих хидроелектрана, Електропривреда Србије (ЕПС) искористила је само четири процента добијеног новца. Истовремено, платили су више од 927 хиљада евра накнаде која се обрачунава на неискоришћени део кредита.
ЕПС је у децембру 2011. године код Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) подигао кредит од 45 милиона евра, за реконструкцију 15 старих и изградњу две нове мале хидроелектране. Као рок за реализацију кредита наведен је децембар 2014. године.
У међувремену, током 2014. године, ЕПС је одустао од шест локација, а износ кредита је смањен на 32,7 милиона евра. Као рок за завршетак пројекта постављен је крај 2018. године.
Србија скупо плаћа спору реализацију пројеката
ЦИНС је већ писао о спорој реализацији инфраструктурних пројеката у Србији и Босни и Херцеговини, за које су власти обе државе узимале позајмице од међународних развојних банака и влада других држава. Србија је од почетка 2008. године до 30. јуна 2015. године потрошила чак 35,2 милиона евра за накнаде на неискоришћена кредитна средства.
Иако до данас није почела обнова ниједне хидроелектране, из ЕПС-а наводе да се пројекат наставља по плану и да су рокови за одлагање оправдани. Нису пристали на интервју са новинарима Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) али су послали два писана одговора на ову тему.
„У том тренутку (узимања кредита) недостајале су анализе, студије оправданости и техничка документација, што сада утиче на продужење временских рокова за реализацију пројекта“, стоји у једном од дописа ЦИНС-у.
ЕПС је у протеклом периоду плаћао и накнаде на неискоришћени новац из других позајмица.
Према подацима Управе за јавни дуг, за 12 кредита активних у периоду од 2008. до краја јуна 2016. године, предузеће је по овој основи платило нешто више од 11,3 милиона евра.
Велики дугови и проблеми у пословању ЕПС-а често су били тема у протеклим месецима у Србији.
У извештају који је Фискални савет објавио у јуну ове године наводи се да је недовољно урађено на решавању проблема ЕПС-а, а да задуженост наставља да се увећава, што може да угрози одрживост финансија целе земље.
Дуг ЕПС-а је током 2015. године порастао за преко 250 милиона евра, и на крају те године износио је око 1,15 милијарди евра.
Инвестиција у будућност
Србија се међународној Енергетској заједници обавезала да ће до 2020. године имати 27% финалне потрошње енергије из обновљивих извора, од чега би један део био произведен и из малих хидроелектрана.
На почетку 2011. године тадашњи генерални директор ЕПС-а, Драгомир Марковић, најавио је улагања у обновљиве изворе, наводећи да је то императив сваке озбиљне компаније која се бави производњом енергије.
Крајем исте године ЕБРД је ЕПС-у одобрио кредит за рехабилитацију постојећих и изградњу нових малих хидроелектрана. Око три године касније оригинални износ кредита од 45 милиона евра умањен је за 12,3 милиона евра.
Из ЕПС-а наводе да су због “наслеђених дугогодишњих нерешених имовинско-правних односа и ревидиране исплативости улагања” морали да одустану од шест локација. У другом одговору ЦИНС-у ипак додају да настављају са развојем пројекта за ове локације, али мимо овог кредита, већ „са могућношћу финансирања из сопствених средстава“.
Радови на изградњи и реконструкцији нису почели ни након четири и по године. До 30. јуна 2016. године повучена су тек четири процента, односно, 1,3 милиона евра кредита.
Неки од уговора за консултантске услуге и уговора за набавку опреме у оквиру пројекта изградње и обнове малих хидроелектрана потписани су тек у другој половини 2015. и током 2016. године.
ЕПС одустао од локација након јавног позива Министарства
ЕПС се пријавио и на први јавни позив Министарства енергетике за доделу локација за изградњу малих хидроелектрана и добио дозволу за 15 места за градњу, о чему је ЦИНС већ писао.
Због бројних проблема, ЕПС је био међу инвеститорима који су одустали на самом почетку. Од четири локације су одустали одмах, због нерешених урбанистичких услова, а од преосталих 11 – десет им није било исплативо и имале су тешко решиве имовинско-правне односе.
Из ЕПС-а кажу да је кашњење условљено са више фактора, али да се на пројекту активно ради и да ће до краја године бити искоришћено око 15 одсто, док за наредне две године очекује потпуно искоришћење позајмљеног новца.
Међу разлозима који су их успорили наводе: промене Закона о планирању и изградњи због којих су морали изменити уговоре са пројектантима, увођење обједињених процедура за издавање дозвола, као и процедуре за промену власништва над објектима и добијање водних услова. Било им је потребно и додатно време због обимности документације коју треба одобрити по стандардима ЕБРД-а.
Из ЕБРД-а кажу да је кредит за мале хидроелектране одобрен јер је анализа показала да је ЕПС способан да врати позајмљен новац, као и да су разлози за кашњење оправдани и да то није реткост.
“Сада изгледа као да су на добром путу да пројекат приведу крају”, наводе из ЕБРД-а.
Александар Обрадовић, директор ЕПС-а у периоду некоришћења кредита за мале хидроелектране, није желео да са новинарима ЦИНС-а разговара о тој теми јер, како је рекао, то би било непрофесионално пошто више није на челу предузећа.
Уместо производње нових киловата струје, ЕПС плаћа накнаде на неповучена средства, тзв. commitment fee. Од подизања кредита до краја јуна ове године плаћено је преко 927 хиљада евра накнада.
Commitment fee се обрачунава мимо редовних камата, а његов износ зависи од висине позајмице и динамике којом се новац троши. Пошто се пројекти обично одвијају по фазама, а у складу с тим се повлачи и новац, ова накнада се плаћа на неискоришћене делове кредита. Ако се кредит не користи на време, самим тим се више новца издваја по овом основу.
Стојан Стаменковић, економиста и члан Савета гувернера Народне банке Србије, каже да су позајмице од кредитора попут ЕБРД-а и Светске банке обично повољне: „и људи то зграбе рачунајући да ће то реализовати, а после се испостави да постоје бројне препреке“.
У следећој табели погледајте све ЕПС-ове кредите који су били активни у периоду 2008-2016, а за које је плаћан commitment fee:
Дуговања ЕПС-а
Питање дуговања и могућности банкрота ЕПС-а покренуто је крајем 2012. године, када је на чело предузећа дошао Александар Обрадовић. Иако је требало да реорганизује предузеће и смањи расходе, он је у марту 2016. смењен након што је Фискални савет саопштио да “лоше пословање ЕПС-а тренутно представља највећи ризик по јавне финансије Србије“.
Павле Петровић, председник Фискалног савета, тада је указао на опасност да ЕПС-ов дуг падне на терет републичког буџета.
На крају 2105. године дуг ЕПС-а је износио око 1,15 милијарди евра
Финансијски извештаји показују да је ово предузеће на крају 2015. године имало око 569 милиона евра обавеза за дугорочне кредите у иностранству, што је дупло више у односу на 2014. Укупна вредност дугорочних кредита износила је више од милијарду евра.
Фискални савет упозорио је у свом извештају да се ЕПС задужује због инвестиција, али да насупрот томе „предузеће систематски не инвестира довољно“.
„ЕПС не само да не успева да унапреди ниво квалитета електроенергетске инфраструктуре, већ не успева ни да је одржи на једнаком нивоу, па се он сваке године благо урушава“, наводе из Фискалног савета.
Критике на рачун рада овог јавног предузећа дошле су и од Тонија Верхеијена, шефа представништва Светске банке за Србију, који је на блогу написао да је за њега ЕПС “запањујућ пример” и да реструктурирање предузећа не иде у правом смеру.
У октобру прошле године, ЕПС је подигао још један кредит код ЕБРД-а, за реструктурирање, у износу од 200 милиона евра.
Половином августа ове године ЕПС је ангажовао Енергопројект Ентел и Економски институт да процене вредност имовине предузећа. Министар енергетике Александар Антић рекао је медијима да то није пут ка приватизацији већ део реструктурирања и корак ка преласку предузећа у акционарско друштво.
Извор: ЦИНС
Ауторка: Ивана Јеремић
Odmah mi je u pocetku teksta zapalo za oko cinjenica da za rekonstrukciju i izgradnju nije bilo studije opravdanosti. Ja sam potpuni laik o ovoj temi ali toliko da znam da se u nijedan posao ne krece bez ovakve studije. Pogotovo se ne podize kredit u tom iznosu a da ne znas da li ke posao u koji ulazis uopse isplativ. To samo govori o tome koliki je nivo nestrucnosti, a moram da kazem i bahatosti, kod ljudi koji na rukovodjacke pozicije dolaze preko stranacke pripadnosti. Takav kadar jednostavno nema nikakav osecaj odgovornosti, zasticeni kao beli medvedi, a ako ih slucajno i smene samo ih pomere na neku drugu poziciju i opet “Jovo nanovo”. To sto drzava propada nikom nista. Druga stvar koja moze biti veoma nezgodna, a koja proizilazi iz cinjenice da je EPS duzan preko milijarde evra jeste cinjenica da je potrazianje prema nekom u stvari vlasnistvo nad onim od koga se potrazuje. Dakle EPS je duzan preko milijardu evra, ali je u slucaju nemogucnosti vracanja tih sredstava ustvari poverioci valsnici EPS-a u visini preko milijardu evra. Ova cinjenica moze biti veoma vazna u slucaju privatizacije, dokapitalizacije ili formiranja akcionarskog drustva jer je neko drugi, a ne Srbija, vlasnik preko milijardu evra kapitala EPS-a,
Ne mogu a da ne pomenem jos nesto sto me strasno nervira kod vladajuce garniture. Svaki put kada govore o stvarima koje bi trebale imati neki rok za sprovodenje i zavrsetak oni koriste vec milion puta upotrebljenu frazu koja glasi “u narednom periodu”. Toliko puta su ponovili tu frazu da evo cela Srbija i mi sa njom zivi u nekom narednom periodu cekajuci opet neki novi naredni period. Kad ce se naredni period zavrsiti niko ne zna.
A struja ce opet da poskupi….užas!
Svaka cast CINS-u!Sada je na pokretu DJB da politicki upotpuni ovaj izvestaj!Prva i osnovna stvar sto svi znaju,nije samo SNS lose vodio EPS i ostala javna preduzeca!Decenijama unazad to su firme koje politicke partije maksimalno iskoriscavaju na stetu svih gradjana i drzave!Ali EPS je lider u otimacini novca od gradjana ove drzave!Zasto se niko nikada nije bunio cak ni sindikati te firme..radnici npr!Direktori kojih uvek ima preko 300 bili su i ostali clanovi partija…danas verovatno najvise SNS ali su tu i SPS i DS i ostali…Kome od njih ide u prilog da se tu stvari promene…pa nikome!SNS kao zadnji u lancu vodjenja ove firme dovodi novu garnituru a na mesto gen.dir.gospodina vlasnika pecenjare…cisto da nam pokaze da i on moze ovu firmu voditi u propast kao i svi predhodni medju kojima je bilo i doktora nauka!I doktor nauka i kafedzija…i akademski gradjanin i cobanin u Srbiji su dobro dosli u partije…tamo su svi ravnopravni,cak ovi drugi mogu i da napreduju!Mogu da postanu doktori nauka stim sto ovi prvi ne mogu da postanu kafedzije i cobani!Svima njima je bitno da pevaju istu pesmu…”malo radi,vise kradi..pevaj pesmu ovoj vladi”!Danas se peva A.V. i ko peva glava ga ne boli!Da li ce doci dan da se vecina osvesti od ovog zuluma manjine…jos uvek tesko!Mali ljudi kupuju se radnim mestom..npr.u EPS-u!Da li DJB ima snage da u opstinama gde ima svoje poslanike zatrazi i spisak radnika EPS-a!Da se objavi spisak stalno zaposlenih,spisak direktora,spisak privremeno(na ugovor)zaposlenih???Pa da se javno postavi pitanje”Ko su ti ljudi??”To su 90%?stranacki vojnici dovedeni tu da se uhlebe i time budu nagradjeni za svoj stranacki rad i vernost!Kada neko pocne da javno proziva te parazite…valjda ce stici do vecine i njihovih mozgova sav besmisao ovog naseg Srpskog drustva…da vecina decenijama propada a da manjini ide odlicno!Da li DJB ima snage da krene u prozivku ovih ljudi…ne drzeci se jedino SNS-a kao krivca vec SNS-a kao naslednika svih ovih predhodnih koji su radili isto sto i ovi danas!Nestace sutra SNS kao i svi pre njih…ali isti ljudi ce biti tu…presvuceni u novu boju neke nove partije…makar se zvala i UCK!Njima nije bitna ideologija i pripadnost partiji…oni su za ove sto vladaju…mozda sutra Siptari Srbijom zavladaju…ovima nece biti tesko da postanu veci Siptari i od samih Siptara!To je nas zajednicki problem…oznaciti inenom i prezimenom ove ljude…zauvek i za sva vremena!To su pravim imenom i prezimenom”domaci izdajnici”!!!
Poslušni a nestručni partijski kadrovi započinju svaki posao bez analize i onda rešavaju probleme u hodu. Cinična izjava ministra za energetiku da mi građani treba da uštedimo jedan evro ne služi mu na čast. Očekujem da će struja još poskupljavati. Ovo je samo probni balon da vide kako će građani reagovati.I ne samo to. Stanovništvo će snositi sav teret ovakvih reformi. Po zvaničnim podacima stanovništvo ima na deviznim računima oko deset milijardi evra. I ko zna koliko po slamaricama. To političari znaju i njhov cilj je da preliju taj novac u državnu kasu i naravno u svoje džepove.
Ovakvih slučajeva lošeg upravljanja narodnim novcem ima mnogo.
Zašto je to tako?
Zato što upotreba tog novca nije transparentna. Kad kažem upotreba to ne znači da je novac na zakonit način potrošen već je ključno kakav je učinak proizveo. Ako imamo studije izvodljivosti i akcione planove (tu su obavzno i rokovi) onda znamo šta su očekivani rezultati. Vrlo retko i to samo ako su nekim slučajem rokovi ispoštovani i rezultati dostignuti javnost biva sa njima upoznata. Većina političara beži od ovog drugog zato što su oni i njihovi nestručni poslušnici imali jako loš učinak (uračunavajući i rokove, nenamensko trošenje resursa, loše vođenje i sl.).
DJB se zalaže za transparetnost i merenje učinka utrošenog narodnog novca.
U narednom periodu potrebno je da aktivisti DJB stave pod lupu sve javne ustanove, agencije javna preduzeća, ministarstva, gradove i opštine i ocene njihovo trošenje resursa.
Posle toga dolaze predlozi terapija – šta se može popraviti, šta promeniti, šta ukinuti, šta novo napraviti….
Zamašan posao ali ostvariv.
Postavljanje prioriteta i ciljeva za energetski sektor kao i akcije koje je potrebno preduzeti u cilju ostvarenja istih je osnovni problem.
Strategija samo postavlja okvir, a zatim sledi plan za ostvarenje tako postavljenog cilja, zar ne.
Sledeci problem je ocigledno potreba stalnog unapredjenja propisa u skladu sa iskustvima i dobrom praksom u EU.
Analiza i raspodela troskova je po obicaju izostala, a o Studiji opravdanosti sta reci….
Svaka zemlja za sebe ili region u celini trebalo bi da razvije sopstvene LOKALNE ENERGETSKE AKCIONE PLANOVE – LEAP (ZA TO SE MORA ICI U SKOLU I STICATI VEEEEEELIKA PRAKSA – nema tu sega ili mega kupi mi diplomu ili clansku kartu biblioteke).
Tek na osnovu sopstvenog modela LEAPa ce se donositi buduce Odluke i sklapati Ugovori.
Evo ustede od oko 1 milijarde eura, zar ne.
DO POBEDE,
Savetnik