Најава Привреда

ОТВОРЕНИ РАЗГОВОР: Ај ти у ај-ти

otvoreni-razgovor---it

Од ове среде поново ради биоскоп! Након краће летње паузе, поново стартују Отворени разговори – онлајн трибине покрета “Доста је било” у које се грађани директно укључују са својим питањима и коментарима.

Термин трибина је проемењен и убудуће ће ићи средом, уместо понедељком, као што је до сада био случај.

Овонедељна тема је развој ИТ индустрије и стартап сцене у Србији. Које муке муче ИТ предузетнике, колико има још посла у ИТ-у и шта држава треба, а шта никако не треба да ради?

О овоме ће у среду, 7. септембра, са почетком у 20.30, говорити народни посланик Александар Стевановић и председница Удружења предузетника Лесковца Оливера Јовић.

Укључите се директно и поставите питање или само гледајте пренос уживо.

Александар Стевановић

Александар Стевановић

Дипломирани економиста и економски консултант последњих девет година. У свом раду се нарочито фокусира на мала и средња предузећа и снажно подржава изградњу институција, успоставу функционалне тржишне привреде под владавином права уз минимално државно мешање и јавну потрошњу.

По образовању економиста са две мастер дипломе из Транзиције и реконструкције и Политичке теорије и праксе демократије.

Радио као саветник Министра привреде, Уније послодаваца Србије, Удружења малих и средњих предузећа и предузетника, Фонда за отворено друштво, Међународне организације рада, NALED-a, GIZ, HELP, USAID, Сталне конференције градова и општина, Фондације Фридрих Науман, ЕLDR, Амбасадора Државе Израел, Save the Children итд.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • mislim da je glavni problem nikakvo ili malo znanje, obzirom na github i trziste koje nam je pod”nosom” kada se uporede planovi ministarstva prosvete srednje rocno do 5 godina sigurno se nista nece desiti u smislu promene, po meni je jedino realno srednjerocno planiranje ukidanje 700000 ggk microsoft licenci i prelazak na linux kako bi se paraziti lencuge i neznalice u javnom sektoru sprecili da trose narodne novce koje im sakom i kapom omogucava gazda skupa sa segamegadens direktorcicima bitangicama bugarskim biznismenom shinishovim grobaromcoravom babom twitter i sinom koji za vece u Budvi ulupa 2000 dolara ali ne od novca poreskih obveznika poput gdje Paitic vec kriminala i droge. Pozdrav kolegi Aleksandru zelim mu uspeh i da formira tim sposobnih i ambicioznih ljudi, statisticki gledano sem 30 milijarde dolara duga odnosno duplo sa bankama i privredom postace retkos u doslednoj buducnosti i da babe i dede izdrzavaju kompletno decu i unuke, kazem opet, statistika i predvidjanja i neminovnost, ili alternativa bankrot.Prodjem pre neki dan pored Rakovicke crkve potom pored industrijske zone i videh onu livnicu imr potpuno propalu, prekrstih se jos jednom,e Srbijo medju sljivama, kada nemas znanje, osudjen si na propast, hteo ne hteo.

  • drzava treba da uradi samo jednu jedinu stvar. Da poveca kvote na fakultetima za IT smerove. Da uvede informatiku u osnovnu skolu, a u srednjoj da se uvedu novi smerovi, poput web developer, ui/ux designer itd. Drzava treba da proizvodi strucnjake, sto pre, i sto vise. Znaci reforma skolstva i decetralizacija na nivou okruga ili opstina. Otvaranje IT razreda u nerazvijenim opstinama je najbolje sto drzava moze da uradi za razvoj. Jer kad prodju prve godine i pocnu na trziste da se izbacuju strucnjaci, promenice se mnogo toga. Investitori ce da dolaze i u nerazvijene opstine, ukoliko ima kvalitetnih kadrova a ne samo Novi Sad, Beograd, Nis.

    • Problem je što su fakulteti već prebukirani. ETF se gura u zgradi sa Građevinskim i Arhitektonskim fakultetom. Da bi se povećao broj studenata država bi morala uložiti u infrastrukturu (nove zgrade) i ljude (novi, dobro plaćeni asistenti i docenti) u svim univerzitetskim centrima. Uloženi novac bi se relativno brzo vratio, međutim ni jedna vlast u Srbiji nije razlišljala strateški već do sledećih izbora. Važnije je da se stotine miliona evra godišnje “bace u bunar”, u Železaru (do skora). Air Srbiju, Petrohemiju. Država je za nekoliko godina bacila stotine miliona evra u Železaru Smederevo da bi zatim prodala imovinu firme (ne i firmu) za 45 miliona dolara. Zamislite da je taj novac uložen u obrazovanje. Srbije nije baš toliko siromašna koliko se ogroman novac rasipa na sve strane, o čemu neprestano priča Saša Radulović. Što se tiče uvođenja novih smerova u škole, ja baš radim u srednjoj elektrotehničkoj školi gde se uvode novi smerovi, kao što su multimedija, telekomunikacije, informacione tehnologije (ne predajem stručne predmete). Šta mislite, da li postojeći profesori imaju dovoljno znanja? I da li ćete naći kvalitetnog softverskog inženjera da predaje u školi za 40.000 din mesečno? Porizvodnja stručnjaka nije jednostavan, a pre svega nije jeftin posao, i za to je potrebno strateško opredeljenje države. Irska je uzimala kredite koje je ulagala u obrazovanje, pa je sa BDP od 5000 USD per capita za dve-tri decenije skočila na 60.000 USD per capita. Imaju u proseku bolje plate čak i u odnosu na bivše gospodare, Britance.

  • Poštovani DJB administratore,
    Da li je moguće postaviti pianje putem mail-a? Mene konkretno zanima komentar na ukidanje povraćaja PDV-a za dečiju opremu? Kako bi se DJB u budućnosti odnosio prema problemu smanjenog natalita u Srbiji?

  • Izvoz softvera 2010. godine vredeo je 127 miliona evra, 2012. sa 222 miliona evra izjednačio se s izvozom malina, a 2014. sa 324 miliona evra dostigao je izvoz kukuruza.
    Voleo bih da odgovrite barem na jedno od ovih pitanja :

    Da li da se podstiču strane kompanije koje ulažu u IT u Srbiji ?
    Da li za poslodavce koji zapošljavaju visoko obrazovni kadar u IT industriji odobriti povlastice u vidu smanjenja nameta po osnovu poreza i doprinosa uz dokaz da je proizvod plasiran van Srbije?
    Koji Vam je predlog za menjanje regulative koja se odnosi na izvoz softerskih proizvoda ?
    Da li postojeći Zakoni koji regulišu elektronska dokumenta, elektronske potpise i e-trgovinu trebaju biti menjani ?

    Nastavite tako – dosledno i čestito .

  • Најежим се када видим како неки прижељкују и позивају државу да више учествује у ИТ сектору. Све што од државе очекујем је да ми омогући да послујем са иностранством, да је што једноставније да платим порез и да се склони са пута. Не требају нам никакве субвенције, нижи порези у односу на остале делатности, никаква подстицања страних компанија (то поготово не!). Такође нам не требају нешто посебно веће квоте на факултетима. Кад сам уписивао ПМФ у Новом Саду једва је попуњено и предвиђени број буџетских места.

    Обратите пажњу које фирме обично траже и добијају разне субвенције и помоћ. То су огромне фирме које искористе новац пореских обвезника како би оствариле још већи профит на уштрб малих (домаћих) предузетника.

    Доста сам паметовао, ред је да поставим и питање. 🙂

    1. Какав је однос ДЈБ-а према школовању од куће (homeschooling)? Да ли је у плану да се то омогући?
    2. Да ли се планира увођење ваучера за основне школе? А за средње школе или факултете?