Политика Преносимо

Држава без контроле имовине у Савамали

Преносимо вам анализу БИРН-а о имовини Геозавода.


У Дирекцији за имовину тврде да не знају да је у делу зграде Београдске задруге, коју је та институција дала у закуп предузећу „Београд на води“, отворен ресторан и избегавају да одговоре да ли ће утврдити да ли се јавна својина користи у складу са законом.

geozavod

Иако је задужена да се стара о имовини у јавној својини, Дирекција за имовину Републике Србије не зна да је у делу Београдске задруге, познате и као зграда Геозавода у београдској Савамали, спрат изнад макете Београда на води, отворен луксузни ресторан.

Поред тога у Дирекцији не одговарају на питање да ли ће спровести контролу и утврдити по ком правном основу је у овом културном добру од великог значаја отворен угоститељски објекат и да ли су тиме прекршени уговор и закон.

Уколико је привредно друштво „Београд на води“ издало у подзакуп део простора за отварање ресторана то није у складу са Законом о јавној својини и Уговором о закупу између Дирекције и тог предузећа.

Ресторан „Салон 1905“ има свој сајт на којем је истакнут јеловник, цене, број телефона за резервацију стола. Да бисте отворили ресторан у неком објекту, или пословну јединицу, потребно је да имате простор и да фискална каса буде везана баш за ту локацију што овде није случај.

У том ресторану је председник Владе Србије почетком септембра организовао неформалну вечеру са члановима Владе Србије и угостио председника Владе Шведске у августу 2016. године.

У привредном друштву „Београд на води“ нису желели да разговарају са новинарима БИРН-а и објасне везу са предузећем које је отворило ресторан у згради Београдске задруге.

Читав случај је за БИРН коментарисао Никола Наранчић, један од људи који воде ресторан, изјавом да је све што раде, по прописима.

Рестаурација или приватизација

Рестаурирана зграда Београдске задруге, уступљена је на коришћење предузећу „Београд на води“ Закључком Владе Србије у септембру 2014. године.

Предузеће „Београд на води“ основала је Влада Србије за потребе реализације истоименог пројекта. Већински власник тог предузећа (68 одсто) је компанија из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) “Eagle Hills”, преко свог предузећа “Belgrade Waterfront Capital Investment LLC”.

Обновљену зграду, која од шездесетих година прошлог века има статус културног добра од великог значаја, отворили су у лето 2014. године председник српске Владе Александар Вучић и његови гости из УАЕ.

Говорило се да ће зграда бити отвореног типа, у коме ће сви које то занима, моћи да се у потпуности информишу о пројекту Београд на води, а највиши републички и градски функционери су истицали да је зграда рестаурирана новцем из донације УАЕ вредне 2 и више милиона евра.

Документа која би показала како је и где стигао тај новац, српске институције не желе да објаве. У одговору БИРН-у на захтев о приступу информацијама од јавног значаја, у Дирекцији кажу да документацију о плаћањима не поседују, иако наводе да је та институција била инвеститор радова из донације УАЕ:

„Донације су се, према сазнањима ове Дирекције, вршиле директним уплатама извођачима радова по фазама како су радови извођени, у чему није учествовала Дирекција, већ је Дирекција била искључиво носилац документације у име власника Републике Србије“, наводи се у допису директора Јована Воркапића.

geozavodКо контролише коришћење културног добра

Уговором о закупу, Дирекција за имовину је предузећу „Београд на води“ предала 6.288 квадратних метара тог простора у јавној својини на бесплатно коришћење током прве две године закупа. Цена издавања пословног простора у тој зони је 609,10 динара по квадрату месечно, стоји у образложењу Закључка Владе Србије.

Иако Уговор о закупу и Закон о јавној својини забрањују да закупљени простор или његове делове закупац даје у подзакуп трећем лицу, у освежену зграду се са предузећем „Београд на води“ уселио и ресторан који се првобитно звао „19.05“, а доцније је са новим власницима, добио и нов назив – „Салон 1905“.

Да би утврдили да је у поменутом споменику културе заиста отворен ресторан и ко је његов власник, новинари БИРН-а су у неколико наврата позвали број који се налази на интернет презентацији тог ресторана и резервисали сто. За пружену услугу издат им је фискални рачун, што би требало да буде потврда да „Салон 1905“ јесте посебно „правно лице“ које пружа услуге у области угоститељства односно да није део привредног друштва „Београд на води”.

Према подацима са рачуна ресторан је у власништву предузећа за угоститељске услуге „о5 CO“ са седиштем у Земуну, које званично припада Весни Наранчић. Ресторан, међутим, воде гастроном Никола Наранчић и дизајнер Павле Фарчић, који имају још један сличан ресторан у Земуну.

Како се упркос поменутим одредбама закона, у закупљеној јавној својини нашло „треће лице“, Дирекција има обавезу да утврди да ли су „Београд на води“ и власник ресторана потписали уговор, каква је његова природа и да ли закупац зграде Београдске задруге тиме крши потписани Уговор о закупу.

На питања БИРН-а о спровођењу надзора и контроле управљања имовином која јој је поверена у старање, Дирекција за имовину није имала одговор.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, организације која је од почетка пратила и коментарисала потезе институција које учествују у пројекту Београд на води, одговарајући на питање БИРН-а да ли је Дирекција надлежна да се стара о имовини која јој је дата на управљање и да ли би требало да спроведе поступак надзора, каже да је одговорност Дирекције неупитна:

„Ово наравно не би био ни први, ни једини случај да Дирекција ту обавезу не врши. Међутим, док у многим ситуацијама реакције нема, јер се и не зна за подзакуп и коришћење за друге намене од уговорених, у овом случају такав изговор не постоји. Дакле, на Дирекцији је да утврди да ли је уговор прекршен, а затим да предузме мере за његово поштовање или да упозна јавност са евентуалним правним основом за актуелни начин коришћења тог објекта.“

Иако је цела Србија могла да види ресторан приликом свечаног ручка који је у част шведског премијера организовала Влада Србије, у Дирекцији за имовину кажу да о ресторану који ради у овом споменику културе „Дирекција нема сазнања“, „нити располаже било каквом документацијом у вези са тим“.

С друге стране, Никола Наранчић који се у јавности представља као један од власника „Салона 1905“, у изјави за БИРН потврђује да ресторан у згради Београдске задруге ради:

„Ја вам кажем да је уговор који имам потпуно чист и потпуно јасан, а да ли ћете ви да објавите да је то тамо нерегуларно, мене баш брига“, каже Наранчић.


Ко управља рестораном

Према јавно објављеним информацијама, Никола Наранчић и његов пријатељ, дизајнер Павле Фарчић, воде још један ресторан у Земуну сличне концепције и сличног назива – „Салон 5“.

Никола Наранчић је гастроном који је, према сопственим речима, више од пола живота у угоститељству, а радио је и у Италији.

Павле Фарчић се 15 година бави графичким дизајном и маркетингом, а специјализовао се, како је рекао у интервјуу за један портал, за изградњу и репозиционирање брендова.

Фарчић је власник рекламне агенције „Hominid advertising” и члан у Програмском одбору Института за јавну политику, чији је оснивач Владимир Беба Поповић.

Између осталог, Фарчић је дизајнирао публикацију „Жељко Цвијановић, новинар у цивилу“, аутора Владимира Поповића, коју је издала НВО Комитет правника за људска права – YUCOM, 2007. године. Такође, дизајнирао је и публикацију у којој је Поповићев Институт за јавну политику, 2015. године објавио анализу српске медијске сцене.

До јуна 2014. године Фарчић је био члан Управног одбора Музеја савремене уметности. 14 година је креативни директор београдског Guitar Art фестивала. Фарчић је одбио разговор за БИРН.


Која врста уговора је довела „Салон 1905“ у зграду Београдске задруге, питали смо и директора предузећа „Београд на води“ Николу Недељковића, али он због „претходно договорених пословних обавеза“, није био у могућности да „изађе у сусрет“ нашем „упиту“.

Осим незаконитог давања у подзакуп, „Београд на води“ је са власником „Салона 1905“ могао да пронађе и неки други правни основ, на пример уговор о пословно-техничкој сарадњи, каже за БИРН Мирослава Миленовић из Савета за борбу против корупције. Ти уговори могу да буду фиктивни што би морала да утврди Пореска управа (ПУ) која је дужна да контролише пословање свих пореских обвезника, али је одговорност Дирекције неспорна:

„За Дирекцију је питање како газдује имовином која јој је поверена, а ако не постоји фискални рачун на онога ко је закупац – тачка, уопште немојте да причате о томе има ли или нема уговора, то није тема, за мене то није тема. Ви имате фискални рачун који не гласи на закупца – крај“, каже Мирослава Миленовић за БИРН.

Фискални рачун који је у „Салону 1905“ издат новинарима БИРН-а, показује још једну могућу незаконитост. Наиме, рачун нема адресу на којој се ресторан налази, што је у супротности са Законом о фискалним касама, којим се власници објеката обавезују да тај податак у рачун уврсте.

Мирослава Миленовић каже да то може да указује да су власници ресторана само физички пренели фискалну касу из Земуна, где је седиште фирме „о5 ЦО“ и да локал у Савамали није ни регистрован, што је посао за ПУ.

Никола Наранчић одбио је да за БИРН коментарише чињеницу да фискална каса мора да има податак о тачном месту на коме се издаје рачун, а то је у овом случају Карађорђева 48.


Нетранспарентност и насиље

„Београдска задруга” добила је статус културног добра крајем 1966. године и једна је од најлепших зграда у Београду. Смештена је у београдској приобалној четврти Савамали, у Карађорђевој улици, тик уз локацију на којој је у постизборној ноћи између 24. и 25. априла, група људи маскираних фантомкама, незаконито порушила објекте који су се ту налазили. Овај догађај извео је на улице десетине хиљада људи, који су протестовали против насиља и изостанка реакције полиције и других надлежних институција током те ноћи.

И пре овог догађаја, међутим, Београђани су изражавали незадовољство пројектом „Београд на води“, а посебан акценат јавности, посебно оне стручне, стављан је на његову нетранспарентност.

Извор: БИРН

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Kada se promeni vlast provešće se godine rasplitavajući sve štetne ugovore koje je vlada potpisala i poništavati šta se može, a nažalost verovatno će deceniju ili dve da se pojavljuje koliko je štete napravljeno dugoročno.
    Niste ni svesni ljudi, koliko su ovi sada vas i vašu decu ojadili, prodali zemlju za narednih 50 godina.
    Pitanje je da li ima išta više da se spase.

    • ocigledno je vizija iz 1990 godine i dalje na znazi, znaci opet sukobi ratovi, bombardovanja, tokom 2018. srbija medju sljivama.

  • A čiji je restoran ili kafić, ko zna šta je već, “SAVA NOVA” u neporednoj blizini kule na Savskom platou? Nisam ljubitelj pokojnog Miloševića, ali ona njegova ekipa nije ovima do kolena. Naravno mislim na prvi tim,na prvih jedanaest…..

  • Bice posla jednog dana za poresku inspekciju, gradjevinsku inspekciju, inspektore za privrevni kriminal i policiju, tuzilastvo, a bogami i za zatvorske cuvare. U elitnim objektima, Padinjak.