Како смо зауставили раст јавног дуга

Фискални токови у периоду 2012-2015. били су изразито негативни — буџетски дефицит и јавни дуг су расли, а порески приходи су падали. Од почетка 2016. године, фискани трендови постају све бољи: порески приходи расту, буџетски дефицт је више него преполовљен, а раст јавног дуга се зауставио.

Како да схватимо ове трендове? Да ли је ова влада заиста стручнија и боља од претходних? Да ли одговорно располаже нашим новцем и управља јавним финансијама?

Ако гледамо само консолидовани буџет Републике Србије, ствари заиста изгледају боље. Али, ако гледамо јавна предузећа и њихово стање, ствари нису тако ружичасте. Заправо, изгледа да се ту ”преселио” проблем јавних финансија.

Од почетка 2015. године, држава више не гарантује дугове јавних предузећа. То значи да се комплетан дуг јавних предузећа у тој години више не појављује у билансима државе, већ само онај део који држава гарантује јавним предузећима.

Размотрите сада дуг ЕПС-а. Дуг ЕПС-а је на крају 2015. године износио 1,2 милијарде долара. Од тога гарантовани део дуга износи 200 милиона, а негарантовани део 1 милијарду. За гарантован дуг гарантује држава, што значи да се он појављује у укупном јавном дугу опште државе који је у јулу 2016. године износио скоро 25 милијарди евра. Остатак од 1 милијарде се не појављује.

То значи да је чињеница да је раст јавног дуга државе заваравајућа. Није важно колики је формално гарантовани дуг, већ стварни. Негарантовани део дуга ЕПС-а од 1 милијарде је фактички такође јавни дуг. Ако ЕПС једног дана не буде био у стању да врати тај новац, њега ће морати да преузме држава. У том случају, јавни дуг би требало да се води за скоро милијарду евра више.

Ово је важан увид јер показује како је смањен дефицит и заустављен раст јавног дуга — и једно и друго је пребачено на јавна предузећа. Уместо да се држава задужује и троши више него што приходује, сада то раде јавна предузећа. Она се задужују преко мере и троше новац ненаменски.

ЕПС наставља да се задужује (види динамику раста у графикону доле). Само у прошлој години, дуг је порастао за 269 милиона евра. Тај дуг се више не појављује у јавном дугу републике, јер није гарантован.

Што је главно, средства која ЕПС добија кроз нови дуг се изгледа не троше наменски. Анализа пословања показује да “већ годинама уназад ЕПС не успева да одржи електроенергетску мрежу у истом стању, а камоли да је унапреди” (Извештај Фискалног савета, август 2016, стр. 26).

Новац се и даље расипа, само овај пут не преко буџета, већ преко јавних предузећа. Суштина остаје иста — државна администрација заједно са јавним предузећима и даље чине саставни део машине за расипање пара.