Ауторски текст Финансије

Како смо зауставили раст јавног дуга

Фискални токови у периоду 2012-2015. били су изразито негативни — буџетски дефицит и јавни дуг су расли, а порески приходи су падали. Од почетка 2016. године, фискани трендови постају све бољи: порески приходи расту, буџетски дефицт је више него преполовљен, а раст јавног дуга се зауставио.

javni-dug

Како да схватимо ове трендове? Да ли је ова влада заиста стручнија и боља од претходних? Да ли одговорно располаже нашим новцем и управља јавним финансијама?

Ако гледамо само консолидовани буџет Републике Србије, ствари заиста изгледају боље. Али, ако гледамо јавна предузећа и њихово стање, ствари нису тако ружичасте. Заправо, изгледа да се ту ”преселио” проблем јавних финансија.

Од почетка 2015. године, држава више не гарантује дугове јавних предузећа. То значи да се комплетан дуг јавних предузећа у тој години више не појављује у билансима државе, већ само онај део који држава гарантује јавним предузећима.

Размотрите сада дуг ЕПС-а. Дуг ЕПС-а је на крају 2015. године износио 1,2 милијарде долара. Од тога гарантовани део дуга износи 200 милиона, а негарантовани део 1 милијарду. За гарантован дуг гарантује држава, што значи да се он појављује у укупном јавном дугу опште државе који је у јулу 2016. године износио скоро 25 милијарди евра. Остатак од 1 милијарде се не појављује.

То значи да је чињеница да је раст јавног дуга државе заваравајућа. Није важно колики је формално гарантовани дуг, већ стварни. Негарантовани део дуга ЕПС-а од 1 милијарде је фактички такође јавни дуг. Ако ЕПС једног дана не буде био у стању да врати тај новац, њега ће морати да преузме држава. У том случају, јавни дуг би требало да се води за скоро милијарду евра више.

Ово је важан увид јер показује како је смањен дефицит и заустављен раст јавног дуга — и једно и друго је пребачено на јавна предузећа. Уместо да се држава задужује и троши више него што приходује, сада то раде јавна предузећа. Она се задужују преко мере и троше новац ненаменски.

ЕПС наставља да се задужује (види динамику раста у графикону доле). Само у прошлој години, дуг је порастао за 269 милиона евра. Тај дуг се више не појављује у јавном дугу републике, јер није гарантован.

eps

Што је главно, средства која ЕПС добија кроз нови дуг се изгледа не троше наменски. Анализа пословања показује да “већ годинама уназад ЕПС не успева да одржи електроенергетску мрежу у истом стању, а камоли да је унапреди” (Извештај Фискалног савета, август 2016, стр. 26).

Новац се и даље расипа, само овај пут не преко буџета, већ преко јавних предузећа. Суштина остаје иста — државна администрација заједно са јавним предузећима и даље чине саставни део машине за расипање пара.

Ознаке
Душан Павловић

Душан Павловић

На Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду предаје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa, у звању ванредног професора, а нa Универзитету у Грaцу као професор по позиву предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи.

Облaсти интересовaњa: Теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa.

Објaвио више рaдовa из облaсти: "Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године"(2007), "Списи из политичке економије" (2010), "Теоријa игaрa. Основне игре и применa" (2015).

Књигу „Мaшинa зa рaсипaње пaрa“ написао на основу искуства стеченог током пет месеци у Министaрству привреде. То је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је био сaветник министрa.

4
Оставите коментар

avatar
2500
2 Comment threads
2 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
Доста је билоAndrejJoesvetlanast. Recent comment authors
најновији најстарији
svetlanast.
Гост
svetlanast.

Poslovanje drzave je cesto moguce uporediti sa „poslovanjem“ u porodici.
Iz teksta je jasno da jedan clan „porodice“ bahato i bez kontrole trosi i zaduzuje se, a porodica taj novac ne racuna kao svoj dug.
Na kraju, dug bahatog clana platice cela porodica iz zajednickog budzeta, jer izvrsioci plene imovinu cele porodice.
U ovom slucaju gradjani Srbije placaju dugove javnih preduzeca za koje i ne znaju da postoje.
AV „nema nikakav problem“ da madjonicarskim trikovima „smanji“ dug Srbije. „resi“ slucaj Savamala, slucaj helikopter, lazne diplome, sve vece siromasenje naroda, sve OBJASNI i prikaze kao uspeh, jer on „Srbiju voli najvise na svetu“ – i „nema nikakav problem“.
Inace, „Nemam nikakav problem“ je upotrebio 26.maja 2007.godine, kada je posle najave DS gradskih vlasti da ce Bulevar AVNOja promeniti i naziv u Bulevar Zorana Djindjica, /kada je okupio radikale, clanove pokreta Obraz i navijace Familije, njih oko 200/, odrzao govor, prvi zalepio plakat sa likom Ratka Mladica, a ocekujuci da ce policija uhapsiti ucesnike ovog tada neprijavljenog skupa, rekao da „nema nikakav problem“ sa tim /hapsenjem/.
To „nemam nikakav problem“ traje li traje…
Kao da je bilo davno, a nema tome ni deset godina.
Prelepljivanje naziva Bulevara Zorana Djindjica tablom sa imenom Ratka Mladica, bilo je kasnije, vise puta.
NAS predsednik Toma nije hteo cak ni da stanuje, kako je govorio, u Bulevaru koji nosi ime Zorana Djindjica.
Tuzna Srbija.

Joe
Гост
Joe

imamo patoloskog kockara navucenog na heroin u kuci 😉

Andrej
Гост
Andrej

Ko je autor ovog „autorskog teksta“ ?

Доста је било
Гост
Доста је било

Dušan Pavlović