Михајловић: Руководство наставља да уништава РТБ

Преносимо вам интервју народног посланика Бранислава Михајловића за Solaris Media портал.

Разговор који не би требало никог да остави равнодушним, јер је реч судбини комбината бакра, како рече и премијер, од којег живи цела источна Србија. Реч је и о поновном, упркос новој топионици, прекомерном загађењу атмосфере изнад Бора…

Др Бранислав Михајловић, једини народни посланик из Бора и Тимочке крајине у Скупштини Србије, након недавног, како каже, бесмисленог насртаја на његово дело и лик, богату стручну и научну, и уопште радну каријеру на појединим друштвеним мрежама, наставиће у републичком парлементу да поставља питања премијеру и Влади о томе зашто је и чијом кривицом уништен РТБ Бор и како је дошло до највеће промашене инвестиције у новијој историји Србије, пројекта Нова топионица.

– Хоће да ми локални, борски моћници наместе причу како сам против актуелне власт јер не волим Вучића. Јесам посланик опозиције, покрета “Доста је било”, али нисам ни против кога лично, нити сам политички заслепљен, напротив – ја сам истински борац за заустављање пропадања рудника од кога живи цела Тимочка крајина. Па, то је изјавио и премијер Вучић. Зар је то лоше, некоректно, непоштено? Напади бахатих и неспособних лидера и шефова, као и њихових несрећних марионета (нема коме нису познати), немају никаквог смисла. Народ ме је изабрао да штитим интересе народа и земље Србије, моје једине отаџбине и државе, а не да слушам ко шта ко каже и поступам по уходаном малограђанском систему у стилу рекла-казала. То је и главни разлог што су покушали да ме омаловаже, а у плану им је, сигуран сам, и нови атак на моју личност: измишљаће све и свашта, чак и како имам десет станова по Србији и белом свету. Неће им, изгледа, бити светиња ни моја приватност, јер то личи на њих. О 2007. години и догађајима у руднику „Јама“ тек ћемо разговарати. Цела документација је срећом сачувана и налази се и код мене, па нека само наставе са лажима и обманама јавности – наглашава др Михајловић убеђен да води исправну и истрајну битку за спасење РТБ-а и града Бора „од опасних вратоломија појединаца који не презају ни од кога и који, нажалост, и данас уживају незаслужену подршку врха власти“. Истина о РТБ-у Бор је невероватна, застрашујућа и од тога многи беже, не одговара им из свакојаквих разлога да се „као такви“ прочују у свету. А то ће једног дана избити на видело.

Др Михаловић још додаје:

– Ја сам рударски син, рударско и борско дете, и моја је људска обавеза да стојим на исправној страни, да све учиним да се спаси што се спасити може. Истеривали су ме с посла, „вукао“ сам се по судовима и добијао радне и још неке спорове с фирмом, али никад нисам одустао, нити о томе размишљам, приоритет је истина, правда и достојанство. Тим вредностима служио сам и по цену, можда најпречег, свог здравља. Иако сам званично руководилац Сектора плана и анализе у Рудницима бакра Бор – осам година нисам добио ниједан радни задатак, немам службени компјутер, ни телефон, нико ми не улази у канцеларију, у тоталној сам излоацији. На Вишем суду у Зајечару добио сам спор против генералног директора Спасковског за мобинг. Чекам одговор Апелационог суда у Нишу. Сви знају да сам најстручнији и најшколованији (у рангу доцента) у целом РТБ-у, али ни то не вреди. А сви ови који су РТБ довели до катастрофе и даље уништавају и сахрањују некадашњу узданицу привреде Србије. Убеђен сам да ће одговарати кад тад, надам се да тај час неће бити далеко. Једноставно: то је неминовно, а реч је и о моралним посрнућима: толико урушавање борског рудника, посебно последњих година при рекордној цени бакра и сталној подршци државе, непоштовање струке и очигледно дуготрајно срљање у пропаст, не може да остане некажњено и, још горе – непримећено. Довољан је само један пример: за све време петогодишње градње нове топионице и Фабрике сумпорне киселине, ниједан минут, због несхавтљивих одлука менаџемнта РТБ-а, није био укључен Институт за рударство и металургију, једина таква научна кућа у Србији и основан пре више од пола века у интересу Басена Бор. Пазите, молим вас, Институт има државни статус, а управо ових месеци изванредно сарађује и ради за јапанске најмоћније компаније. Обновио је и рудник угља и подигао термоелектарну у Гацку који раде успшено и профитабилно. За узврат, на новој металургији „прославиле“ су се неке мале, пропале домаће фирме „ташна-машна“. И ево до чега се дошло, погледајте небо над Бором ових спарних летњих дана – град је опет прекривен најотровнијим гасовима из нове топионице. Сад су признали да је нова металургија урушена, званично одлази у ремонт. Требаће опет много пара да се исправе грешке и пропусти, нестручност и аљкавост. Питање је шта је и са гаранцијама страног извођача радова, јер је пројекат мењан више пута на наше захтеве. Докле ћемо гутати нездрав ваздух, и зашто се о томе ћути? Све је, нажалост, у амбису.

На питање – зашто је Бор опет, без обзира на велика улагања у нову металургију, свакодневно под ударима загађеног индустријског ваздуха и с толиким еколошким сивилом, др Михајловић је кратко одговорио:

– Не могу да одговарим ни на неке очевидне чињенице јер ми над главом виси стална претња поновог отказа због изношења иситна у јавност, али грађени су сведоци – примерице – еколошких удара и „хаварија“. Петог септембра пре подне људи су у центру града падали у несвест од затрованог ваздуха. Озбиље фирме с РТБ-ом више не послују без плаћања унапред. Моје је да на свакој седници Скупштине Србије, колико буде могуће, постављам исто питање премијеру: како је и зашто страдао РТБ и како је пропала највећа привредна инвестиција у новијој историји Србије? Да ли је реч о 400 милиона долара више или мање, свеједно је. То ће се лако утврдити. Што се више чека на решавање проблема у РТБ-у, „рупа“ је све дубља, а грађани су ти који ће, на опште запрепашћење нације, морати по ко зна који пут да подметну леђа. Колико ће та „леђа“ моћи да издрже толико бреме, питам се не само ја. Није реч само о инвестиционим промашајима, него и о разним глупостима с којима се Бор последњих година опасно суочава. Замислите, општинска Скупштина отписује за прошлу годину више од милијарду динара дуга РТБ-у, више од половине сопственог буџета. Како, зашто, јер не пропада само рудник, на рубу уништења је и локална заједница. Дај боже да хладне главе почнемо брже и одговорније да решавамо проблеме и РТБ-а и града и шире – закључује посланик Михајловић додајући да ће се одазвати да говори уколико се ускоро у Бору организују јавни портести против „власти која не спашава, него с истрошеним и апослутно неодговорним кадровима наставља агонију комбината бакра и Бора“.

Имате ли поруку грађанима, колегама, радницима РТБ-а?

– Желео бих да инжењери, моје колеге, пре свих крајње озбиљно схвате у каквом се бунилу налазимо и предузму одлучније кораке у спашавању Басена. Власт је упозната са проблемима и неопходности организационих, кадровских и социјалних (отпуштања запослених) промена. Упозната је власт и са криминалом и корупцијом којима никако да се стане на пут. О томе сам јавно говорио и упозоравао надлажне. Просипају се и данас неистине како наводно РТБ последње време добро послује, што је изван сваког резона. И после УППР-а гомилају се дугови. Шта још треба да се деси па да се крене у корените реформе и рашчишћавање са управљачким баластом? Морамо своју судбину узети у своје руке, требало би и Београд у томе да помогне, јер сви би требало да желимо бољитак и просперитет, здрав и прав РТБ. Имамо способне и стручне људе, спомињу се и страни инвеститори. Ипак, превелики је и страх да се опасно касни. Овако не ваља, и зато струка мора да преовлада политику.

Извор: Solaris Media