Tačno šest meseci prošlo je od kada sam zatražio pomoć od Privredne komore Srbije povodom uvođenja poreza po odbitku na prihode nerezidentnih lica od neverovatnih 25%. Ovaj ”predizborni” porez, donet je u vreme kad su računovođe, nepripremljene za njega, bile zauzete završnim računima za 2015. godinu, a počeo je da se primenjuje od 1. marta 2016. godine. Odgovor predstavnice Privredne komore bio je da ”intenzivno rade na tome”. To ”intenzivno” traje i danas, nikakvog odgovora nema, a konkurentnost domaćih internet kompanija značajno opada svakim danom zahvaljujući potpunom nerazumevanju države.
Drugi slučaj desio se prošle nedelje, kada je na poslu zazvonio telefon, a zbog brzoizgovorenog ”Dobar dan” i umilnog glasa teleoperaterke, pomislio sam da sam po milioniti put dobio besplatnu večeru, dušek za mirne snove ili toster turske proizvodnje:
– Zovem vas ispred Centra za… (nešto) Privredne komore Srbije i želim da vas obavestim da su vas vaši kupci obeležili kao pouzdanu firmu pa vam predstavljam nalepnice koje možete nalepiti na vrata…
– Čekajte, čekajte… kakve nalepnice – nađoh se u čudu.
– Šest nalepnica koje možete zalepiti i pokazati da ste pouzdana firma – nastavljala je neumorna devojka, najverovatnije tek diplomirala.
– Ali gospođo, šta će mi nalepnice, poslujem samo na Internetu!
– Onda vam možemo ponuditi vKarticu koja predstavlja vašu vizit-karticu na Internetu – nastavlja operaterka.
– Ali to se slabo koristi već 10 godina, ne treba mi to… Zašto firmama ne ponudite neke korisne internet usluge, za zaštitu, optimizaciju poslovanja, cloud – jednostavno nisam verovao šta čujem.
– Ne znam, to nije moj posao!, odgovorila je operaterka sada već prilično rezignirano.
– Dobro, recite mi, koliko to sve košta?
– Sve zajedno 7800 din, dobijate…
– ŠEST NALEPNICA i E-VIZITKU DOBIJAM ZA 70 EVRA???
– U redu, doviđenja, poslaću vam ponudu na mejl – završila je operaterka.
Zbog ova dva, ali i mnogih drugih razloga, poslovna zajednica reagovala je prilično burno nakon (ponovne) najave predsednika Privredne komore Srbije, Marka Čadeža da će od 1. januara 2017. godine svi privrednici u Srbiji morati da plaćaju obaveznu članarinu PKS-u. Prilično demagoški, Čadež najavljuje da ”članarine neće biti bez navođenja samih privrednika koliko je to što mogu da prihvate i plate”, ali ne treba biti posebno pametan pa shvatiti da u privrednom sistemu sa ogromnim opterećenjima i doprinosima, stotinama parafiskalnih nameta i korupcijom državnog aparata na svakom koraku, firmama nije potreban još jedan (obavezni) namet.
Do sada nije sprovedeno niti jedno nezavisno istraživanje o mišljenju samih privrednika – da li i koliko im je Komora pomogla u razvoju i održanju njihovog poslovanja, da li su im potrebne usluge i koliko bi mogli da plaćaju za njih.
Prethodno objašnjenje za uvođenje ovog parafiskalnog nameta o potrebi veće ”reprezentativnosti većeg broj privrednih subjekata i delovanja pred Vladom Srbije” ne pije vodu, svi strani investitori još prošle godine osudili su najavu uvođenja pa se i dalje postavlja pitanje, šta dobijaju privrednici uvođenjem članarine?
Da li će možda ljubazna operaterka, umesto ponude potpuno bespotrebnih proizvoda, biti zadužena za analizu stvarnih potreba moje firme? Da li će neko iz Privredne komore nazvati jednom u tromesečju i pitati kako stoji firma i da li može nekako da pomogne, kao što to rade u Španiji? Da li će Privredna komora aktivno raditi na smanjenju poreza, dažbina i drugih parafiskalnih nameta, umesto večitog objavljivanja ”mišljenja” koja ničemu ne služe, osim opravdavanja nečijeg zaposlenja?
U slučaju Privredne komore Srbije i komorskog poslovanja u celini, potrebno je uvesti apsolutnu transparentnost poslovanja i procesa, omogućiti praktičnu primenu veće uključenosti Komora u donošenju važnih odluka u privredi i poreskom sistemu, smanjiti broj partokratski zaposlenih bez jasne sistematizacije i učinka, kao i efikasniju implementaciju digitalnih tehnologija i usluga u razvojne procese.
Srđan Janković
član pokreta “Dosta je bilo”, Zrenjanin
Zasto ne pisete o tome kako.su u decembru 2015 otpustili stotinu ljudi,starih iskusnih radnika sa dipomama drzavnih fakulteta,a doveli isto toliko SNS kadrova iz unutrasnjosti i sega mega skolama,zasto ne pisete da su otpustali majke sa troje dece i oceve jedine hranitelje porodica,bez milosti ?!zasto ne pisete koliko ce nas kostati sporovi koje su poveli ovo ljudi silom proterani?Ovaj namet je sitnica,pa kako toliko neznalica da vodi jednu Komoru,jedino namet i opusteno,pare kaplju,nista se ne radi
Nije sve,gospođo,u državnim službama.Znate li koliko ima zaposlenih u privatnom sektoru,zajedno sa preduzetnicima?Oni su ti koji nose celu ovu skalameriju od države na grbači.Privatnik sam već 33.god.Nikada nije gore bilo,za privatnika,nego od 2001.god.do danas.Pregrmeli smo i Miloševića i sankcije i hiperinflaciju,ali lopurde od 2001.do danas nećemo moći,izgleda.Za vreme socijalizma,tadašnja Privredna komora(ne mogu da se setim,da li se tako i zvala,ali funkcija je bila ista),bila je kudikamo bolja i poštenija,za,konkretno,preduzetnike.Mogao si bez problema uzeti dozvolu,expresno,za uvoz sredstava za rad,na primer.Sadašnja PK su haračlije,valjda misle da država ne OTIMA previše privatnom sektoru.Btw,želeo bih da DJB,kao ranije(u zadnje vreme sve manje,a koji je razlog…?),priča o ovom parazitskom sistemu,o parazitima koji se zaposliše u državnim službama preko stranaka ili roditelja,mahom neškolovani i nestručni.Dok mladi,školovani i stručni odlaze iz ove skalamerije.Taj parazitki sistem,nezasitu alu,hrani baš privatni sektor.Dosta je bilo!
Komora koja primorava da privrednik obavezno mora biti njen član i da za to obavezno plaća članarinu je neprikriveni vid partijskog zapošljavanja.
Komora je pritom vrlo pogodna jer tako zaposleni ljudi postaju nevidljivi za radoznale i ljubopitljive. Partijski kadrovi tako nisu na vidiku “oku sokolovom javnosti”. To su radile i druge partije. Njima je PKS služila za rezervni položaj kad izgube izbore.
Sa ovog stanovišta treba posmatrati promene u komorskom sistemu a ne sa stanovišta ekonomije. Ekonomija je samo ukras za partijašenje.
DJB treba da se politički bori da Privredne komore budu takve organizacije privrednika koje utiču na izražavanje njihovih stavova i viđenja ekonomske politike Skupštine i izvršne vlasti a ne stavova jedne političke partije i njenog vođe.
Sekretar Pokrajinske privredne komore već tri godine ima uslov za penziju, ali u penziju ne ide. Mnogoooo mu “težak posao” pa čovek baš hoće da se “žrtvuje”. Privrednici moraju dići glas i ne dozvoliti obavezne članarine jer od njihovog “rada2 jednostavno koristi nemaju.
Privredna komora kao neki vid ne vladine/vladine organizacije, lovi u mutnom, odnosno ima pristup podacima privrednih subjekata, a te podatke nemilosrdno iskoriscava i prodaje. Primer iz clanka je kada operaterka zove da nudi sertifikat/nalepnice da je neko dobar poslovni saradnik.
To je privatna firma, a proizvod je poznat kao sertifikat “Firma od poverenja”, gde neka privatna firma za novac nudi svoj sertifikat da je neko firma od poverenja… Otkuda im ti podaci, zovu na broj koji nigde nije oglasen, ni na web-u, ni na vizitkama, vec broj koji je dat APR-u prilikom osnivanja firme, a ja ga koristim kao privatni od kada sam bio srednjoskolac. Mnogo mi smrdi…
Ako se samo 10 % upeca, njima lepo…
Ali eto, svi smo mi obavezni da placamo clanarinu PKS, da izdrzavamo te koji nase podatke prodaju. Ja cu da trazim fakturu od PKS za pruzene usluge/ isporucena dobra, za trazene novce, u suprotnom nemam razlog da im platim nista! Ili da se to preimenuje u taksu ili porez, sve ostalo je protiv zakona, necu nista da dajem sega-mega parazitima sto se skijaju na Kopu dok ja giljam za kompjuterom 12 sati dnevno!
Dosta vam je porez i sto vam ulazi novac od preko.
Ma sta ja pricam uopste, odoh i ja preko…nema vise ovde nista….lepse ce mi biti preko
Privredna komora NE RADI NIŠTA za privredu, nego samo za svoj džep. Mogla bi knjigu da napišem za neaktivnosti u njihovim predstavništima u inostranstvu (u onim državama gde sam radila).
Što se tiče ovih u Srbiji, oni isto vode računa da iskoriste svoj položaj, da koriste besplatnu infrastrukturu a da pri tome rade svoj sopstveni biznis. Mnogi od njih imaju svoju ličnu firmu za koju dobijaju poslove zahvaljujući privrednoj komori.
Napisaću samo dva slučaja: (sve imam dokumentovano)
1. Dođu moji poslovni partneri iz inostranstva na jednu koferenciju. Kontaktira ih savetnik presednika privredne komore sa željom da mu se uradi ponuda. Međutim mene je dotični kasnije zamolio da se uradi ponuda na jednu drugu firmu. Proverom u APR, taj gospodin je bio 100% vlasnik.
2, Učestvujem sa jednom inostranom firmom na tenderu, gde je između ostalog po pitanju oslobađanja od uvozne carine preporuku davala PKS, odelenje energetika. Na jednom zajedničkom sastanku svih učesnika tendera, dolazi i gospodin koji daje preporuku (za oslobođenje od uvozne carine) ali kao učesnik na tenderu ‘ sa firmom gde su on i njegova žena vlasnici. Na pitanje da li je on na sastanku u ime PKS ili sopstvene firme ‘ pravio se lud.
U oba slučaja, gospoda uzimaju dnevnicu, koriste besplatnu infrastrukturu a rade svoj sopstveni biѕnis. Mislim da ne treba biti dovoljno mudar da bi se na takav način poslovalo pozitivno. Troškovi državi (nama) a dobit njima.
Izneću vam moj stav o PKS.
Ja bih prvo napravila analizu koju količinu i koje vrste usluga je ta ustanova izvršila na godišnjem nivou od 2012 do 2015. Ima tu mnogo prodavanja magle, pa tačno treba popisati koliko seminara, koliko brošura, koliko poseta, koliko je sve to imalo odjeka i sl. Potom bih kao ministarstvo privrede procenila koliko taj nivo usluga treba da košta, možda bih dodala još neke nove stvari koje do sada u PKS nisu radili a neke druge izbacila kao neisplative, i onda bih raspisala javni poziv za pružanje tih usluga privredi u 2017. godini. Može da se javi bilo ko na javni poziv, i odabrani ponuđač će biti plaćen i izvršiti ono što je u ugovoru. Sigurno bi se javio neko konkurentniji od PKS, jer njih je vreme davno pregazilo. Svemu može da se nađe zamena, i to daleko bolja.
To bi bio elegantan način da se kaže zbogom PKS koja umišlja da je privilegovana ustanova koja je ne-znam-kako bitna za državu, privredu i sl.
U 2017. bi raznorazni bašibozuk u PKS počeo da misli kako da zadrže radna mesta: da li će živeti od nekretnina koje ima, koje bi plate onda imali, da li će osmisliti neki novi biznis model, koji će ih političari ili biznismeni finansirati i zašto, da li će se samoukinuti. To zapravo obične privrednike ili poreske obveznike ni najmanje ne zanima. Manite se više te fame o nedodirljivosti tih nekih institucija koje su kao nešto izuzetno vredno i teze biće smak sveta bez njih. U Britaniji ili nordijskim zemljama ni nemaju tu jednu svetu kravu, nego niču i gase se asocijacije tog profila po potrebi. Najčešće niču kad nešto stvarno misle da mogu da rade i to tržišno valorizuju. A PKS jedino zna da budu ikebana onima na vlasti i to dobro naplaćuje.
budimo realni, direktor pks poznat sa dosijeom u policiji se bavi i postavljanjem i razresenjem direktora skupa sa informerom, hahahahaha, http://www.informer.rs/print/46354/vesti/drustvo/46354/PRIVREDA-PROBLEMU-ZBOG-BAHATOSTI-ZENE-Direktorka-Zavoda-patente-uzurpirala-funkciju za prosto ne poverovati, i nije samo to, vec salje kojekakve ortake bese u Francusku a oni ni da beknu strani jezik, eeeeee Srbijo medju sljivama, iskreno se nadam da ce kolega Aleksandar Stevanovic sakupiti dovoljan broj strucnih i sposobnih ljudi da se reorganizuje celi sistem, ukljucujuci kompletno ukidanje ministartsva prosvete jer je ono 100 procentno korumpirano, nadam se vec dogodine vanrednim parlamentarnim izborima pod pritiskom eu i iskljucenja srbije iz oebsa i dobru corku za gazdu skupa sa segamegadens direktorcicima bitangicama bugarskim biznismenom shinishovim grobarom coravom babom twitter sinom koji ulupa za vece 2000 dolara u Budvi ali ne od para poreskih obveznika vec kriminala i droge i lazova klempavog koji prikriva ugovor Smederevske zeljezare sa kamarasom stetan 200 miliona dolara.
koja privredna komora kad je krkobabic junior posle zavrsenog mega sega tkz fakulteta ,postavljen na mesto savetnika u privrednoj komori.strasno ko treba da pomogne razvoju privrede