Скупштинијада

У Уставу Републике Србије (члан 98.) стоји да је Народна скупштина Републике Србије (НСРС) највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти. Скупштина бира Владу, судије, гувернера НБС, заштитника грађана и друге функционере и бави се надзором извршне власти. Резултати њеног рада директно утичу на животе свих нас. У сазиву скупштине је 250 посланика, а преко 400 људи је запослено на разним пословима. Годишњи буџет НСРС износи око 3 милијарде динара.

С обзиром на функцију одређену Уставом, број људи који ради у њој и расположиви буџет, закључили би да је НСРС један изузетно озбиљан систем и као такав захтева добру организацију, планирање и стално преиспитивање ефикасности у циљу унапређења сопственог рада, а тиме и унапређење система у коме живимо.

Како се планира у НСРС?

У календару догађаја на сајту НСРС, могу се видети заказане седнице одбора (или други догађаји) за само неколико дана унапред. По пословнику је (крајњи) рок за заказивање седница одбора три дана, а седница у пленуму седам, сем у посебним случајевима када то може бити 24 часа. Изгледа, да су конституисање парламента и изгласавање Владе посебни случајеви у Србији, као да то није уобичајена пракса након избора!? У календарима догађаја парламената у озбиљним европским државама се обично налазе планови заседања и догађаја за неколико месеци унапред.

Како се доносе закони?

НСРС има дефинисан процес доношења закона који се зове “Мапа пута закона”, који се додуше не поштује увек јер се јако важни закони доносе по хитном поступку без јавне расправе, пролазећи кроз скупштину као “брзи воз” кроз неку споредну станицу. Са друге стране, неки предлози закона толико дуго чекају да уђу процедуру да почиње губити смисао њихово доношење.

Да ли преиспитујемо донете законе?

НСРС нема успостављен јако битан механизам, а то је мерење учинка закона који су изгласани и почели да делују. Мапа пута закона се завршава “ступањем закона на снагу”. И ако се на седницама одбора ту и тамо помене да би неки закон требало преиспитати или променити, то зависи искључиво од воље већине. Не постоје јасни критеријуми и обавеза преиспитивања закона.

Шта можемо унапредити?

Треба успоставити механизам (такође у виду закона) преиспитивања закона после одређеног времена који не зависи од воље већине у парламенту. У преиспитивање као улазни подаци треба да уђу критеријуми и параметри који би самим законом већ били утврђени, а одговорно министарство прикупљало податке и припремило преиспитивање закона. Цео тај процес мора бити транспарентан, како би јавност имала контролу и тиме учествовала у том преиспитивању кроз јавне дебате као и присуством релеватних представника на седницама скупштинских одбора. Бирачи би имали много бољи увид у то ко је заиста заинтересован за суштинске промене, а ко би да опструира рад Скупштине или покушава да провуче законска решења која одговарају некој интересној групи која је по правилу увек повезана са актуелном влашћу.

Планирањем рада Скупштине за више месеци унапред би обезбедили бољу припрему за предлоге законских решења, као и преиспитивање постојећи закона. Имали би довољно времена за комуникацију са заинтересованим странама кроз јавне дебате, округле столове, анкете и истраживања.

Ако се у Скупштини не планира, не ради како је планирамо и не преиспитују резултати тог рада, Скупштина постаје једна бирократска институција која служи само као кулиса у представи званој “демократија”.

Ненад Божић
народник посланик
члан покрета “Доста је било”, Крагујевац