U Ustavu Republike Srbije (član 98.) stoji da je Narodna skupština Republike Srbije (NSRS) najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti. Skupština bira Vladu, sudije, guvernera NBS, zaštitnika građana i druge funkcionere i bavi se nadzorom izvršne vlasti. Rezultati njenog rada direktno utiču na živote svih nas. U sazivu skupštine je 250 poslanika, a preko 400 ljudi je zaposleno na raznim poslovima. Godišnji budžet NSRS iznosi oko 3 milijarde dinara.
S obzirom na funkciju određenu Ustavom, broj ljudi koji radi u njoj i raspoloživi budžet, zaključili bi da je NSRS jedan izuzetno ozbiljan sistem i kao takav zahteva dobru organizaciju, planiranje i stalno preispitivanje efikasnosti u cilju unapređenja sopstvenog rada, a time i unapređenje sistema u kome živimo.
Kako se planira u NSRS?
U kalendaru događaja na sajtu NSRS, mogu se videti zakazane sednice odbora (ili drugi događaji) za samo nekoliko dana unapred. Po poslovniku je (krajnji) rok za zakazivanje sednica odbora tri dana, a sednica u plenumu sedam, sem u posebnim slučajevima kada to može biti 24 časa. Izgleda, da su konstituisanje parlamenta i izglasavanje Vlade posebni slučajevi u Srbiji, kao da to nije uobičajena praksa nakon izbora!? U kalendarima događaja parlamenata u ozbiljnim evropskim državama se obično nalaze planovi zasedanja i događaja za nekoliko meseci unapred.
Kako se donose zakoni?
NSRS ima definisan proces donošenja zakona koji se zove “Mapa puta zakona”, koji se doduše ne poštuje uvek jer se jako važni zakoni donose po hitnom postupku bez javne rasprave, prolazeći kroz skupštinu kao “brzi voz” kroz neku sporednu stanicu. Sa druge strane, neki predlozi zakona toliko dugo čekaju da uđu proceduru da počinje gubiti smisao njihovo donošenje.
Da li preispitujemo donete zakone?
NSRS nema uspostavljen jako bitan mehanizam, a to je merenje učinka zakona koji su izglasani i počeli da deluju. Mapa puta zakona se završava “stupanjem zakona na snagu”. I ako se na sednicama odbora tu i tamo pomene da bi neki zakon trebalo preispitati ili promeniti, to zavisi isključivo od volje većine. Ne postoje jasni kriterijumi i obaveza preispitivanja zakona.
Šta možemo unaprediti?
Treba uspostaviti mehanizam (takođe u vidu zakona) preispitivanja zakona posle određenog vremena koji ne zavisi od volje većine u parlamentu. U preispitivanje kao ulazni podaci treba da uđu kriterijumi i parametri koji bi samim zakonom već bili utvrđeni, a odgovorno ministarstvo prikupljalo podatke i pripremilo preispitivanje zakona. Ceo taj proces mora biti transparentan, kako bi javnost imala kontrolu i time učestvovala u tom preispitivanju kroz javne debate kao i prisustvom relevatnih predstavnika na sednicama skupštinskih odbora. Birači bi imali mnogo bolji uvid u to ko je zaista zainteresovan za suštinske promene, a ko bi da opstruira rad Skupštine ili pokušava da provuče zakonska rešenja koja odgovaraju nekoj interesnoj grupi koja je po pravilu uvek povezana sa aktuelnom vlašću.
Planiranjem rada Skupštine za više meseci unapred bi obezbedili bolju pripremu za predloge zakonskih rešenja, kao i preispitivanje postojeći zakona. Imali bi dovoljno vremena za komunikaciju sa zainteresovanim stranama kroz javne debate, okrugle stolove, ankete i istraživanja.
Ako se u Skupštini ne planira, ne radi kako je planiramo i ne preispituju rezultati tog rada, Skupština postaje jedna birokratska institucija koja služi samo kao kulisa u predstavi zvanoj “demokratija”.
Nenad Božić
narodnik poslanik
član pokreta “Dosta je bilo”, Kragujevac
Sve gore navedene funkcije (i poslanike) treba da određuju građani na izborima, kao što se radi u Americi.
Uvaženi g.Božiću,
U tekstu koji ste napisali, na opštu žalost, ništa novo!? U reč se slažem sa svim što ste naveli…
Nakon lokalnih izbora u Belu Palanku, kako je zovu njeni žitelji, mislim da sam, najzad, shvatio da ovom USUD narodu nema pomoći !?
Čitajući izveštaje i govore narodnih poslanika u Skupštini Srbije, s kraja XIX veka, vidim da se KULTURA i MENTALITET Srba nije promenio ni za gram mudrosti u mozgovima ljudi!
Verujem da će se mnogi tešiti činjenicom da je to samo slika “mozgova” iz Belu Palanku, međutim, stotine hiljada takvih je iz raznih Palanki pobeglo u prestonicu, misleći da će promenom mesta boravka oplemeniti svoju sivu moždanu masu!?
Naše društvo je beznadežan slučaj…
Upravo zbog te pojave i takvih ljudi, pre 16 godina, POBEGAO sam iz rodne prestonice u Majku Prirodu da se družim s biljkama i životinjama jer, verujte mi na reč, ovaj način života je neuporedivo ZDRAVIJI, LEPŠI i, pre svega, MENTALNO i DUŠEVNO bogatiji. U pravom smislu te reči.
Uvaženi fgpm, jedino si zaboravio kako se zoveš, a za ovo ostalo verujem da je tako. Interesantna je ta kontraevolucija.
U toj istoj ,,našoj,, narodnoj skupštini,sede poslanici,neobrazovani,nepismeni,poslanici koje narod nije birao,kako su oni tu došli to ni oni sami neznaju,i kako da mi očekujemo d oni rade neštu u narodnu korist i kvalitetno,nema od toga ništa.
Dobar tekst koji ukazuje na pravac delovanja poslanika DJB u Skupštini. Otpori su izuzetno veliki a pre svega
1. Politička partija koja osvoji vlast određuje preko svojih poslanika pravac delovanja. Većina političkih snaga u Srbiji nisu baš demokratski raspoložene pa u njima nesrazmernu moć ima vođa partije i njegov krug. Taj krug ne čine samp rukovodioci partije već ličnosti koji iinteresno utiču na vođu partije.
2. Poslanici su na taj način podređeni a ne obrnuto. Političko delovanje DJB u Skupštini treba da ponovo vrati pravu zakonodavnu moć poslanicima.
3. Ovaj proces je izuzetno težak. Ne samo zbog perioda 2012-2016. već i ranijih ne manje uzorpirajućih.
4. Poslanička grupa DJB je iako po brojnosti daleko slabija od svog političkog protivnika (16:98) ustvari ima skoro isti potencijal jer poslanici SNS uglavnom samo su ovlašćeni da glasaju. Nemaju ni potencijal ni ovlašćenja da raspravljaju sa DJB. Zanimljivo je da i tzv. čelnici DJB nisu “ovlašćeni” za to (predsedavajući skupštine, šef poslaničke grupe, predsednici odbora). Njihova uloga se svodi samo na to da po svaku cenu spreče poslanike DJB da govore. To sve manje uspevaju, pa mišljenja polako prodiru u javnost. Tu je šansa. Jer, recimo iz redova DS se tek po neko javi da diskutuje i takvog je lako ućutkati međutim 16 upornih govornika ne može da ućutka niko. Mediji su to prepoznali pa uglavnom i prenose mišljenje DJB kao kontrateg mišljenju ili izjavama SNS.
Sa svima se slažem. Apsolutno. Skupe se nekoliko grupa beograđana i mi ostali glasamo za te grupe. Tako ja to vidim. Koliko ima poslanika koji zbog udaljenosti moraju da prespavaju u hotelu ili iznajmljenom stanu u Beogradu kada zasedanje traje više dana? to može odgovoriti vaš član administrativnog odbora.
Drugo. nedavno su održani izbori u Hrvatskoj. Sistem izbora je drugačiji. Poslanika 150 a broj glasača isti kao kod nas. Obzirom da imate poslanika pravnika bilo bi korisno da uporedi ova dva izborna sistema. Pa i da predloži izmene izbornih pravila. Tek da se ne svede samo na kritiku.
Treće. Da nije bilo ovakvih izbornih pravila možda mnogi od vas ne bi bili poslanici.
Kako pobednik piše pravila ostaje i vama i nama da to poštujemo. Nijedna vlast nije bila popularna. Sve su do sada zamenjene u nadi da će sledeća garnitura biti bolja. Vlast je uvek za ljude u vlasti značila privilegije. Za običan narod to su porezi, prirezi, takse, kazne, reforme….. Pa i vi ako ikad dođete ne vlast, nećete ukinuti nijedan porez, prirez, taksu, nećete zaposliti još ljudi na državne jasle, povećati plate….
Ako se ne slažete sa navedenim, nemojte me baš mnogo reziliti. Onako, blaga kritika.