Некажњени ноћни пројекат рушења објеката у насељу Савамала у центру Београда постао је правило понашања под влашћу СНС-а. Акција која је остала нерасветељена вероватно је инспирисала и неке станаре у улици Владимира Томановића 23, да се „отарасе“ једног а можда и два стабла ораха у пуном роду, који се наслањао на њихов „кибиц-фенстер“.
Тај орах је био сметња комшиницама и раније, али, „ах та градска комисија“ никако да дрво прогласи болесним и да наложи сечу. Елем, комшинице се сетише да би у циљу реализације свог „пројекта“ било најбоље да напишу, како рекоше „молбу“, надлежним у општини и замоле да им општина помогне да се отарасе ораха.
У прилогу своје „молбе“, како би била успешнија цитирале су и мисли актуелног градоначелника Малог Синише. Све то срочено, да ствар буде што тврђа, оверише печатом Кућног савета зграде, а својим именима додаше описни придев „скупштина станара“. Како се печат нашао у поседу ових грађанки, утврдиће надлежни органи, надам се, исто тако као што је нејасно да ли је успеху „молбе“ имало свој утицај чланство и активности једне од њих у најјачој странци владајуће коалиције.
„Молба“ достављена надлежној служби општине, иста уредно заведена, а да нико од станара зграде, чланова скупштине, осим именованих није имао појма да се било какав поступак води. Вероватно нико о том поступку ни данас не би имао појма, да једнога дана у цик зоре, не дођоше радници Градског зеленила (а могли су и неки са фантомкама, како би било ефектније), да „изврше налог“, односно решење из општине.
Већина незадовољних станара одлучила је да се писмено обрати надлежном органу општине Вождовац у форми жалбе на донето решење о сечи, за које нико од станара није знао ни да постоји, а у коме је у правној поуци писало право на жалбу са роком од 15 дана. Било како било, сеча стабла, обављена је на дан, када је цео свет обележавао Дан заштите човекове околине.
РТС је емитовао једну интересантну емисију, где су Кинези објашњавали са колико пажње брину о сваком листу на једном дрвету, а тек о стаблу да и не говоримо. Улагања су велика да се сачува свако стабло. Али ми нисмо Кинези, а и што би били? Вождовчани, преко своје локалне самоуправе, решили су да тај дан обележе сечом стабла ораха испред зграде Владимира Томановића 23 и то у пуном роду, здрав, додуше мало отишао у висину и затворио „кибиц фенстер“ за даме из „скупштине станара“.
Осионост и бахатост, нема цену, па извршиоци овог недела према природи, нису чак били у стању да донесу, а поготово спроведу сопствено решење. У решењу пише да треба посећи стабло „десно од улаза“, а у поступку сече, посечено је стабло ЛЕВО ОД УЛАЗА. Чињеница да је посечено стабло „десно од улаза“ потпуно здраво и право, те да ничим не нарушава животну средину. Посечено стабло је након неколико дана однето, тако да више не постоје докази, осим фотографија.
И коначно, донето је другостепено решење од стране органа Општине Вождовац, по жалби већине потписаних станара, којим се жалба проглашава НЕОСНОВАНОМ, а подносиоци жалбе упућују на поступак пред Управним судом. Том приликом не споре ништа од навода изнетих у жалби, али власт је власт и по свој прилици може јој се како хоће.
А ми смо жалбом само тражили, да у свеопштем интересу, стање које не можемо да вратимо у пређашње стање, барем поправимо колико се то може, а невиђену бруку и злочин према природи што пре заборавимо. Тражили смо само да нам уместо посеченог стабла, посаде ново стабло, не мора чак ни да буде орах, може и платан, о њиховом трошку или трошку „подносиоца молбе“ за сечу. Да ли су наши захтеви превисоки, процените сами?
Милутин Лукић
члан покрета “Доста је било”, Вождовац
Коментариши