Nekažnjeni noćni projekat rušenja objekata u naselju Savamala u centru Beograda postao je pravilo ponašanja pod vlašću SNS-a. Akcija koja je ostala nerasveteljena verovatno je inspirisala i neke stanare u ulici Vladimira Tomanovića 23, da se „otarase“ jednog a možda i dva stabla oraha u punom rodu, koji se naslanjao na njihov „kibic-fenster“.
Taj orah je bio smetnja komšinicama i ranije, ali, „ah ta gradska komisija“ nikako da drvo proglasi bolesnim i da naloži seču. Elem, komšinice se setiše da bi u cilju realizacije svog „projekta“ bilo najbolje da napišu, kako rekoše „molbu“, nadležnim u opštini i zamole da im opština pomogne da se otarase oraha.
U prilogu svoje „molbe“, kako bi bila uspešnija citirale su i misli aktuelnog gradonačelnika Malog Siniše. Sve to sročeno, da stvar bude što tvrđa, overiše pečatom Kućnog saveta zgrade, a svojim imenima dodaše opisni pridev „skupština stanara“. Kako se pečat našao u posedu ovih građanki, utvrdiće nadležni organi, nadam se, isto tako kao što je nejasno da li je uspehu „molbe“ imalo svoj uticaj članstvo i aktivnosti jedne od njih u najjačoj stranci vladajuće koalicije.
„Molba“ dostavljena nadležnoj službi opštine, ista uredno zavedena, a da niko od stanara zgrade, članova skupštine, osim imenovanih nije imao pojma da se bilo kakav postupak vodi. Verovatno niko o tom postupku ni danas ne bi imao pojma, da jednoga dana u cik zore, ne dođoše radnici Gradskog zelenila (a mogli su i neki sa fantomkama, kako bi bilo efektnije), da „izvrše nalog“, odnosno rešenje iz opštine.
Većina nezadovoljnih stanara odlučila je da se pismeno obrati nadležnom organu opštine Voždovac u formi žalbe na doneto rešenje o seči, za koje niko od stanara nije znao ni da postoji, a u kome je u pravnoj pouci pisalo pravo na žalbu sa rokom od 15 dana. Bilo kako bilo, seča stabla, obavljena je na dan, kada je ceo svet obeležavao Dan zaštite čovekove okoline.
RTS je emitovao jednu interesantnu emisiju, gde su Kinezi objašnjavali sa koliko pažnje brinu o svakom listu na jednom drvetu, a tek o stablu da i ne govorimo. Ulaganja su velika da se sačuva svako stablo. Ali mi nismo Kinezi, a i što bi bili? Voždovčani, preko svoje lokalne samouprave, rešili su da taj dan obeleže sečom stabla oraha ispred zgrade Vladimira Tomanovića 23 i to u punom rodu, zdrav, doduše malo otišao u visinu i zatvorio „kibic fenster“ za dame iz „skupštine stanara“.
Osionost i bahatost, nema cenu, pa izvršioci ovog nedela prema prirodi, nisu čak bili u stanju da donesu, a pogotovo sprovedu sopstveno rešenje. U rešenju piše da treba poseći stablo „desno od ulaza“, a u postupku seče, posečeno je stablo LEVO OD ULAZA. Činjenica da je posečeno stablo „desno od ulaza“ potpuno zdravo i pravo, te da ničim ne narušava životnu sredinu. Posečeno stablo je nakon nekoliko dana odneto, tako da više ne postoje dokazi, osim fotografija.
I konačno, doneto je drugostepeno rešenje od strane organa Opštine Voždovac, po žalbi većine potpisanih stanara, kojim se žalba proglašava NEOSNOVANOM, a podnosioci žalbe upućuju na postupak pred Upravnim sudom. Tom prilikom ne spore ništa od navoda iznetih u žalbi, ali vlast je vlast i po svoj prilici može joj se kako hoće.
A mi smo žalbom samo tražili, da u sveopštem interesu, stanje koje ne možemo da vratimo u pređašnje stanje, barem popravimo koliko se to može, a neviđenu bruku i zločin prema prirodi što pre zaboravimo. Tražili smo samo da nam umesto posečenog stabla, posade novo stablo, ne mora čak ni da bude orah, može i platan, o njihovom trošku ili trošku „podnosioca molbe“ za seču. Da li su naši zahtevi previsoki, procenite sami?
Milutin Lukić
član pokreta “Dosta je bilo”, Voždovac
Komentariši