Prenosimo vam intervju narodne poslanice Ljupke Mihajlovske za Lozničke novosti.
Ljupka Mihajlovska, jedina poslanica sa invaliditetom u Narodnoj skupštini Srbije u razgovoru za LN ističe su ljudska prava univerzalna, da koren svake diskriminacije leži u sistemu držve i objašnjava zašto je važno istrajati na konceptu inkluzivnog obrazovanja
U Skupštinu Srbije ste ušli sa bogatim iskustvom zagovaranja prava osoba sa invaliditetom i od Vas se očekuje da to činite i kao poslanica. Da li je to bio Vaš glavni motiv ulaska u politiku?
– Ljudska prava su univerzalna. Pokret Dosta je bilo se zalaže da se poštuju prava svih građanki i građana. Pored toga što sam se tokom radnog iskustva najviše bavila pravima osoba sa invaliditetom, radila sam na unapređenju položaja i drugih osetljivih društvenih grupa, što ću nastaviti i dalje da činim. Moj glavni motiv je da se spreči uništavanje zemlje na svim nivoima i obezbedi dostojanstven život svakoj osobi.
Iako je bilo najava da će u Narodnoj skupštini Srbije ponovo biti osnovana mešovita parlamentarna grupa za pitanje invalidnosti, to se još nije dogodilo. Da jeste, da li bi pitanje Vašeg mesta u skupštinskim klupama bilo rešeno na bolji način?
– U prethodnom sazivu Narodne skupštine formirana je Radna grupa za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici, koja je deo projekta “Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji”, a koji je finansijski podržala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Trebalo bi da ona nastavi rad i u ovom sazivu, ali još uvek nemam preciznu informaciju kada će to biti. Ne verujem da bi ova Radna grupa mogla direktno da utiče na to da dobijem jednake uslove kao ostali poslanici. Nažalost, mislim da je ovo telo zamišljeno kao još jedno formalno ispunjavanje nekih obaveza koje su nametnute, a da se suštinski ne očekuju veliki rezultati. Za sada ih nema.
Da li ste raspored sedenja izvan Vaše poslaničke grupe u poslednjem redu, koji je inače rezervisan za stručne saradnike, doživeli kao diskriminaciju?
– Da. Ono što najviše zabrinjava je činjenica da na sednici Administrativnog odbora, koji je nadležan za ovo pitanje, nisam dobila priliku da objasnim zbog čega je “privremeno” rešenje neprihvatljivo. Na predlog poslaničke grupe Dosta je bilo da se ovo pitanje stavi na dnevni red, svi osim predstavnika PUPS-a i DS-a su glasali protiv. Vladajuća većina sa svojim javnim i tajnim koalicionim partnerima uskraćuje mogućnost da se čuje drugačije mišljenje, a u ovom slučaju i mogućnost borbe za osnovna ljudska prava.
Gde su koreni diskriminacije u našem društvu prema osobama sa invaliditetom i kako se ona može sprečiti?
– Ako predstavnici najviše zakonodavne vlasti nisu u stanju da učine sve da spreče diskriminaciju i širenje predrasuda, već ih, naprotiv, podgrevaju, ne može se ništa drugačije očekivati ni na drugim nivoima. Koren svakog problema, pa i diskriminacije, leži u sistemu države. Kada je sistem nasađen naopako, građani se dovijaju na različite načine da bi opstali u takvom sistemu. Iskrivljeni državni sistem nosi sa sobom iskrivljene moralne i sve druge vrednosti.
Godinama ste angažovani na primeni koncepta inkluzivnog obrazovanja na svim nivoima. Dokle smo stigli i šta još treba učiniti?
– Inkluzivno obrazovanje je moja omiljena a ujedno i najbolnija tema. Od 2009. godine učinjen je veliki napredak u smislu primene koncepta inkluzivnog obrazovanja. To je nezaustavljiv put i neka se niko ne nada da će bilo koja politika to zaustaviti. Sva deca imaju pravo na obrazovanje. Ne postoji podela na “dobru” i “lošu” decu, što često možemo čuti od zaposlenih u prosveti. Postoje samo učenici kojima je u različitim životnim periodima potrebna različita podrška za kvalitetno obrazovanje. Često se zaboravlja da inkluzivno obrazovanje podržava koncept individualizacije rada i sa nadarenim učenicima, a ono što se i ne razmatra je činjenica da učenici koju imaju određene teškoće mogu biti nadareni. Suština inkluzivnog obrazovanja je da se stimulišu individualne sposobnosti svakog učenika. Ono što je prioritetno za dalji period je rad na razvijanju svih neophodnih usluga podrške, pre svega za roditelje učenika sa teškoćama u razvoju. Paralelno treba raditi i na edukaciji nastavnog osoblja, kao i na generalnoj reformi visokog obrazovanja, odnosno institucija koje školuju za učiteljsku, nastavničku i sve profesije koje su predviđene za rad sa đacima. Inicijalno obrazovanje predmetnih i razrednih nastavnika je loše i pored toga što neko to treba glasno da kaže, treba što pre učiniti nešto da se ono promeni. Dakle, naš ceo obrazovni sistem, koji je deo velikog državnog sistema, loš je. O tome najbolje svedoče međunarodni testovi na kojima se testiraju funkcionalna znanja učenika.
Imate li savet organizacijama OSI kako da postanu vidljivije na lokalnom nivou?
– Jedan od predloga je da se umreže sa drugim lokalnim organizacijama koje se bave mladima i koje rade sa drugim osetljivim društvenim grupama i da organizuju periodične akcije koje ne zahtevaju mnogo novca. Takođe, jedna od strategija je da animiraju predstavnike lokalne samouprave i lokalne medije.
Šta treba da se dogodi pa da na kraju mandata kažete sebi “Nisam uzalud bila poslanica”.
– Čudo, a čuda se dešavaju.
Biografija
Ljupka Mihajlovska je direktorka Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom Univerziteta u Beogradu, do 2011. bila je izvršna direktorka nevladine organizacije Udruženje studenata sa hendikepom, zatim, članica Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije od 2013. do 2015. godine, kao i koordinatorka tematske grupe Obrazovanje, vaspitanje i obuka mladih tokom izrade Nacionalne strategije za mlade 2015-2025. i Akcionog plana 2015-2017.
Osnovala je nevladinu organizacije koja se bavi promovisanjem koncepta celoživotnog učenja – „Podeli znanje“. Diplomirala sam na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine.
Autor: Z. Višnjić
Izvor:Lozničke novosti
Komentariši