U oktobru mesecu 2016. godine Grad Beograd je dobio fond za energetsku efikasnost iz koga će se obnavljati zgrade, ali i javno osvetljenje. Fond se osniva sa ciljem da unapredi energetsku efikasnost, što podrazumeva upotrebu manje količine energije (energenata) za obavljanje istog posla, odnosno funkcije (grejanje, hlađenje, osvetljenje). Jedna od mera je sistemska sanacija fasada i stolarije, predviđena sa fleksibilnim rokom otplate, za finansiranje projekata na godišnjem nivou uz korišćenje sredstava iz različitih finansijskih izvora a po principu revolving kredita.
Izvori finansiranja su: taksa za javno osvetljenje, budžet grada Beograda, društveno odgovorne kompanije, sponzori, komercijalne banke. Način funkcionisanja fonda je sledeći: iz fonda se izdvaja za javne objekte, javna preduzeća i ustanove, skupštine stanara stambenih zgrada, porodične kuće kao i privatne kompanije. I ostali objekti konkurišu na javni poziv ili konkurs, koji objavljuje Grad Bograd. Postupak izbora sprovodi komisija koju imenuje gradonačelnik a na osnovu ranije utvrđenih uslova i kriterijuma. Nakon sprovedene procedure javnog konkursa i analize biraju se zgrade za koje će biti urađen projekat od strane projektanata koje na konkursu bira i finansira Grad Beograd.
Nakon izbora projekata po osnovu odluke komisije pristupa se potpisivanju ugovora, kojim su detaljno definisani svi uslovi i način koriščenja sredstava dodeljenih iz fonda. Novac se u fond vraća po ugovorom utvrđenoj dinamici i postupku a preko uplatnica Infostana ili komercijalnih banaka kod kojih su se zadužili, što zavisi od izvora sredstava i korisnika istih. Prezentacija ovog koncepta i rada fonda za energetsku efikasnost, održana je krajem 2015. u “Starom dvoru’’ u prisustvu gradonačelnika Beograda.
Podrazumeva se primena punih mera energetske efikasnosti i dostupnost korišćenja za gradske opštine, javne zgrade, skupštine stanara, privatne kuće i poslovne objekte što znači oblaganje fasada i zamena fasadne stolarije u skladu i po proceduramna koje su predviđene u fondu.
Održiva energetska budućnost Srbije (grada Beograda) zasniva se na unapređenju tehnologije tako da se smanji uticaj (fosilnih goriva) na životnu sredinu i društvo, na većem iskorišćenju tehnologija obnovljivih izvora energije i na unapređenju energetski efikasnih mera u oblasti uštede energije, njene distribucije i potrošnje (kroz izradu neophodnih akcionih planova, SEAPa, energetskog bilansa grada/opštine, studija opravdanosti idr.) Opšti cilj grada (grada Beograda) u sektoru energetike mora biti povećanje korišćenja energetski efikasnih tehnologija u javnim zgradama i sektoru usluga na način kojim bi se privatni sektor podstakao na učešće u definisanim finansijskim procedurama i time investirao u energetsku efikasnost. U tom smislu neophodno je osnivanje ESCO kompanija (Energy Service Company) koje će odgovarati za optimizaciju sistema i rad postojećih sistema u zgradama u svim fazama gradnje i održavanja (ESCO nije snabdevač energijom, već garant za razne vrste ušteda u precizno definisanom periodu regulisan ugovorom uz garanciju).
Formiranje ESCO kompanija odnosno s tim u vezi i formiranje TRŽIŠTA ENERGETSKIH USLUGA otvara zanimljive mogućnosti za snabdevanje energijom (električnom i toplotnom) iz obnovljivih izvora energije (OIE), te daje značajan doprinos integrisanju postojećih tehnologija za iskorišćenje istih, zaštitu životne sredine i razvoju lokalne privrede grada/opštine. Ugovaranje energetskog učinka čini skup poslovnih modela u kojima klijent (vlasnik zgrade, porodične kuće, itd) angažuje specijalizovanu pravnu osobu za pružanje određenih energetskih usluga na određeno vreme (od jednostavnog finansiranja projekta energetske efikasnosti‚ do toga da ESCO komapnija – Ugovaratelj preuzme odgovornost za Ugovorom garantovan NIVO UŠTEDA nakon izvedenog projekta energetske efikasnosti.
ESCO ima kontinuiranu odgovornost za izvedeno tehničko rešenje koju ne može preneto na drugog. ESCO pozajmljuje novčana sredstvana na komercijalnoj osnovi od banaka putem kredita, lizinga itd. U nastavku je primer ESCO ugradnje kogenerativnog postrojenja – CHP. Instalacija jedinica za kogeneraciju (motori na gas koji istovremeno proizvode. toplotu i električnu energiju) efikasan je način racionalizacije snabdevanja energijom nezavisnih velikih zgrada i industrijskih postrojenja.
Kogeneracija je pogodna za zdravstvene ustanove u kojima je neophodno obezbediti neprekidno i kvalitetno snabdevanje toplotnom i električnom energijom. U gradovima/opštinama raste tražnja za velikim kogeneracionim jedinicama koje se primenjuju kod naknadne ugradnje daljinskog grejanja. Na osnovu ugovara o obavljanju energetskih usluga ESCO kompanija zamenjuje postojeće kotlove uređajima za kogeneraciju ili isključuje ustanove iz mreže daljinskog grejanja putem montaže kogeneracije jedinica na objektu.
Nakon rekonstrukcije ESCO dobija ekskluzivno pravo da snabdeva institucije električnom i toplotnom energijom, na rok od 10 do 20 godina. ESCO kompanija upravlja jedinicama, servisira ih i održava, i nabavlja gas. Institucija koja je vlasnik objekta plaća periodičnu naknadu ESCO za izvršene usluge, koja treba da pokrije: cenu isporuke električne i toplotne energije instituciji, troškove održavanja i rada motora (uključujući troškove goriva), lizing naknadu koju plaća ESCO, profit ESCO kao naknadu za preuzete rizike. Nabavka motora i/ili opreme finansira se putem lizinga. ESCO kompanija plaća redovnu periodičnu lizing naknadu. Nakon završetka lizing perioda vlasništvo nad opremom se prenosi na ESCO kompaniju. Lizing period je obično mnogo kraći od trajanja ugovora o obavljanju energetskih usluga itd.
Uštede u troškovima energije (kao rezultat rekonstrukcije) moraju biti dovoljne da pokriju naknadu ESCO kompaniji – to je finansiranje iz ušteda.
Na kraju, vidimo iz priloženog, uvek se dođe do problema sa ekonomijom. Pored stvaranja održivog energetskog sistema, neophodno što pre raditi na ekonomskom oporavku i pokretanju privrede. Pravilnim rešavanjem problema iz jedne oblasti, pokreće i više privrednih grana (pri rešavanju problema grejanja pokrenula bi se građevinska industrija, mašinska struka, elektrostruka itd).
[ezcol_1third]Jovo Bomeštar
član pokreta “Dosta je bilo”, Novi Beograd[/ezcol_1third] [ezcol_1third]Goran Ljubisavljević
član pokreta “Dosta je bilo”, Niš[/ezcol_1third] [ezcol_1third_end]Aleksandar Korovljev
član pokreta “Dosta je bilo”, Zrenjanin[/ezcol_1third_end]
Sjajan txt
I interesantan …
Puno srece i uspeha poslovnim ljudima
* srbija jedino da ima pet autoputeva, cist dunav sa uslugama , i desetak aerodroma, od jeftinijih taksi kao
Mala tranzit zemlja bi bila odrziva , a ovo je jako bitno… energia i planiranje …
Tematske celine, koje slede, su od kljućne važnosti za za energetski sistem Beograda:
• Rezerve i resursi primarne energije;
• Društveno ekonomski razvoj Beograda;•
• Tokovi energije;
• Efikasnost korišćenja energije;
• Proizvodnja i plasman energije
• Zaštita životne sredine;
• Energetski bilansi;
• Energetski objekti u Beogradu;
• Strategija razvoja energetike;
• Troškovi proizvodnje i cene energije;
• Inostrana energetska statistika;
• Standardi i zakoni iz oblasti energetike;
• Nove energetske tehnologije…
Iste su neophodne za izradu i implementaciju softverskih paketa kojima će moći da se obavljaju dalje informatičke obrade podataka, kao što su:
• Simulacija potražnje energije;
• Optimizacija strukture potrošnje finalne energije; i
• Parametri za strateško upravljanje tokovima energije.
Sve napred pomenuto treba da omogući relativno lako prevođenje koncepcionih rešenja i fizičku realizaciju baza podataka odnosno POŠTENO UPRAVLJANJ ENERGETIKOM BEOGRADA/SRBIJE…
“Pilot“
Sve zgrade ranije izgradjene a koje nisu energetski tretirane, imaju gradjevinsku i upotrebnu dozvolu vlasti. Sada se trazi da vlasnici zgrada, stanova, o svom trosku popravljaju energetsku efikasnost za zgrade koje su zakonski priznate i imaju upotrebnu dozvolu.
Isti je slucaj I sa davnim Zakonom o pretvaranju zajednickih prostorija, perionica, susionica, u stanove. Posle oko 25 godina Beograd donosi propis da se kaznjava susenje vesa na terasama.
Pravni haos!
Prvo treba urediti ovaj haos a posle resavati posledice pravnog haosa, ali u svakom slucaju NE NA RACUN VLASNIKA ZGRADA, STANOVA.
Niko Vam ne uzima upotrebnu dozvolu. Samo Vam se predocava da ako ulozite novac u izolaciju stanova mozete da ocekujete nize racune za grejanje. Ja zivim u Ceskoj u jednoj novoj zgradi i racun za grejanje mi je znacajno manji od racuna koji ima moj kolega koji zivi u zgradi koja nema kvalitetnu izolaciju. Ovde postoji takozvani fond oprava sa kojim stanari potpisu ugovor i koji uradi toplotnu izolaciju zgrade, zameni prozore, lift, krov, a stanari to placaju kroz mesecne racune. I ono sto je primetno je da vecina starih zgrada ima nove fasade i nove prozore. Kada kupujete stan ovde cete uvek gledati da kupite u “zatopljenoj” zgradi jer znate da to znaci i nize troskove grejanja.
S druge strane u Beogradu moji prijatelji imaju stan u jednoj visespratnici i njima je grejanje jako dobro, toliko dobro da oni drze otvorene prozore “na kant” po ceo dan jer je pretoplo i nemaju mogucnost da ustede na racunu za grejanje zavrtanjem ventila i onda kazu “pa kad toliko placam zasto da smanjim grejanje”. Kada bi kao ja placali po utrosku sigurno bi zavrnuli ventil u sobama koje ne koriste a u kojima koriste bi podesili na zeljenu temperaturu a ne bi drzali otvoren prozor sa radijatorom na maksimumu. Drugi prijatelji imaju stan u naselju Stepa na vozdovcu, placaju grejanje po utrosku, kako je nova zgrada po zakonu je morala da ima kvalitetnu izolaciju i oni ostvaruju znacajne ustede u odnosu na placanje po kvadratu. Konkretno za stan od 38 m2 placaju tokom cele godine oko 1500 dinara za instalisanu snagu, a tokom grejne sezone utrosak im je bio dve do cetri hiljade dinara. Poredjenja radi ja za stan iste velicine za grejanje po m2 placam oko 5000 dinara tokom cele godine.
Ad: Petar.
Energetska zgrada se ne trazi da bi se snizili troskovi vlasnika zgrada! Energetiku trazi drzava, drustvo, ceo svet, a sve zbog globalne energetske krize I energetske ustede resursa. Tacno je da ce troskovi grejanja biti manji, ali nema te drzave koja ce se brinuti za troskove vlasnika.
I tu je prosta zamena teza!
Ovo je zanimljiv nastavak u odnosu na članak broj (3) istih autora.
Ako sam shvatio zalažete se za održivu energetsku budućnost Srbije (grada Beograda).
To podržavam ali nije mi jasno kako kogeneracija i formiranje ESCO kompanija
to može da garantuje. Podržavam i to što ste počeli da ipak predlažete neka TEHNIČKA
rešenja sa kojima se samo delimično slažem. Nije posao političara samo stvaranje
kako vi kažete uređenog sistema. Veoma je poželjno da on razume kako neki sistem
funkcioniše koji direktno utiče na prihode (rashode) ogromne većine građana Srbije.
Ja se zalažem za energetsku nezavisnost Srbije. To je moguće i ostvarivo ukoliko se
u taj posao uključe sve stručno što Srbija ima u toj oblasti. Vaš posao političara je
da to inicirate, okupite, pažljivo oslušate i vidite šta je od toga moguće.
Dali ste dobru sliku na početku teksta. Slika su stari dimnjaci na toplani Novi Beograd.
Predstavlja ostatak instalacije koja je bila predviđena za gasne turbine i kombinovanu
proizvodnju električne i toplotne energije pre oko 45 godina. Kogeneracija je sve samo
ne novi pojam za ogroman broj ljudi koji je prvi put čuju.
Uzgred zadovoljan sam kvalifikacionim strukturom autora. Bilo bi dobro da pročitamo
vaše radne biografije.
Niste mi odgovorili na pitanje iz članka broj (3)
Poštovani,
Na koja pitanja nije odgovoreno? Što se tiče sistemskog rešavanja, tu nema alternative. Rešavanje bilo koje problematike obuhvata četiri komponente (uprošćeno) – preduzetničku (šta se radi), proizvodnu (da se to odradi), administrativnu (kako odraditi) i integracionu (integrisanje timova). Za dugoročnu i kratkoročnu efikasnost i efektivnost potrebno je zadovoljiti sve četiri komponente, ne samo neke od nabrojanih. Iz iskustva znam da svi koji se opterećuju detaljima tehničkih rešenja, naprave sistemske greške, što normalno ne umanjuje važnost dobrog tehničkog rešenja, ali moraju biti integrisani svi aspekti.
Kao što sam naglasio i u odgovoru na Vaš komentar u tesktu http://dostajebilo.rs/upravljanje-potrosnjom-3/, ako podržavate program pokreta (http://dostajebilo.rs/program/), ako poštujete vrednosti pokreta (http://dostajebilo.rs/vrednosti/) i zainterosvani ste za ovu oblast, mi smo otvoreni za saradnju.
Goran Ljubisavljević
Postovani DJB,
citam redovno Vase tekstove i jos vise komentare, jedno je sigurno VAS STRUCNI TIM – Jovo, Goran i Aleksandar su strucno kvalifikovaniji od zvanicnih eksponenata u oblasti ENERGETIKE, mislim na ljude koje redovno srecem i vidjam na TV.
Savet za DJB da Tim MUSKETARA ZA ENERGETIKU okupi na jednom mestu i da zajednickim snagama budu VETAR U JEDRA BRODU SRBIJA-BEOGRAD.
Strucnost koja je ocigledna i iskustvo koje autori sva cetri dela predmetnih tekstova pokazuju je VELIKA I TREBAJ JE KORISTITI U BUDUCNOSTI NA ISPRAVAN NACIN.
Neka organizacija DJB razmisli da se Autori nadju na konsultacijama sa predsednistvom Pokreta DJB i iznesu svoje stavove i sugestije.
Jovo, Goran, Aleksandar su sigurnu buduca TRI MUSKETARA POKRETA DJB,molim Vas ukazite im poverenje.
DO POBEDE,
Posmatrac- Analiticar
Poštovani,
Hvala na lepim rečima. Ima još puno odličnih stručnjaka u pokretu i sa još većim znanjem i iskustvom iz ove oblasti (bar od mene), ali kao što i sami navodite, suština je u timskom radu.
Goran Ljubisavljević
Dragi i postovani DJB,
citajuci Vase tekstove iz oblasti ENERGETIKE, pro sto sam uocio je da su BIRANI I TEMPIRANI SA CILJEM.
VAsi Autori yekstova su nema sumnje strucni jako ali imam osecaj i delom EKSPERTI U SVOJIM OBLASTIMA.
Vasa realnost je NOVA POLITICKA KULTURA ili NOVA POLITICKA PLATFORMA.
Nije stvar u novoj politickoj misli, jer Vas Pokret karakterise JEDINSTVO ZA PROMENE ZA GRADJENJEM NOVE POSTENE SRBIJE GDE CE SVI NORMALNI i oni manje normalni moci sigurno NORMALNO ODA ZIVE.
U danasnje vreme kada je informacija POTREBA, VAse akcije ili POLITICKA PLATFORMA deluje momentalno.
Zelim da Vam iskreno kazem DANAS BEOGRAD NIJE IMAO GREJANJA A MORAO JE i jedino je DJB davao informacije strucno kvalifikovane i pravovrmene.
Delovi su ocigledno MUDRO OSMISLJENI i pravovremeni plasiranjem su POSTIGLI PUN EFEKAT.
Ali Vas pitam sta mi kao obicni gradjani imamo od svega kada Vasi Autori Jovo,Goran, Aleksandar sigurno nisu na POZICIJI DA SVOJE ZNAJE PLASIRAJU I POMOGNU SRBIJI.
Svako dobro DOBRI NAS DJB,
Josic
Dobar tekst, mislim nastavak br 4.
Slažem se da sistem treba da postoji a postavlja ga zajednica. U našoj zajednici to treba partnerski da urade civilni, privatni i javni sektor. Uloga politike je stvaranje ambijenta za takvo partnerstvo, omogućavanje dijaloga gde svako sasluša argumente drugih i povezivanje javnog sektora (gde politika ima najjači uticaj) sa druga dva.
Iz ovakvih rasprava proizilaze strategije, programi i projekti. Sa sve komponentama “preduzetničku (šta se radi), proizvodnu (da se to odradi), administrativnu (kako odraditi) i integracionu (integrisanje timova). Međutim ovde nedostaje organizaciona komponenta, programski i projektni menadžment koji ih objedinjuje i vodi do ostvarivanja ciljeva preko postignutih rezultata. Sve uz načeka transparentnosti, uspešnosti i održivosti.
Da li je moguće uspostaviti energetski održiv sistem u Srbiji?
Da moguće je. Nekoliko evropskih zemalja sa skromnijim energetskim resursima od Srbije je to postiglo, pa možemo i mi.
Zašto nije postignuto ili je postignuto vrloo malo. Odgovor je čuveno “nepostojanje političke volje”.
U političkom rečniku to “nepostojanje političke volje” u prevodu na srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski znači:
a. podržavanje drugaih interesa,
b. neznanje i
c. lenjost
Borisave,
Koliko god da nestvarno zvuči, ovo pod b. je najveći problem.
Goran Ljubisavljević
Rešavanje bilo koje problematike obuhvata četiri komponente (uprošćeno) – preduzetničku (šta se radi),
proizvodnu (da se to odradi), administrativnu (kako odraditi) i integracionu (integrisanje timova).
Zaboravilo se na glavnu komponentu koja je na kraju. To je REZULTAT gore navedenih aktivnosti.
Merljiv rezultat u ZADATOM VREMENU je ono što je važno. To ni jedna politička opcija do sada
nije sebi dala kao zadatak. Iz razumljivih razloga. Nadam se da kod vas to neće biti tako.
Primer: Merljiv rezultat je smanjenje računa za grejanje 51 % građana koji su na sistemu daljinskog
grejanja uz poboljšanje kvaliteta. Ovo cvokotanje u oktobru sigurno ne spada u kvalitetno grejanje.
Poboljšanje je i da mogu da se bez mnogo administriranja isključe sa bilo kog sistema koji im ne
odgovara što cenovno što po kvalitetu.
Ljude ne zanima mnogo organizaciona šema. Oni hoće da im se kaže kada mogu da očekuju smanjenje
računa uz poboljšanje kvaliteta. Hoće da imaju više mogućnosti u izboru u isporučioca toplotne
energije, električne energije i sl.
I naravno još jedno pitanje za vas. Znate li zašto je daljinsko grejanje u bliskoj prošlosti bilo
najjeftiniji i najkvalitetniji način grejanja?
Želim da pohvalim autore za četiri profesionalna teksta i izrazim zadovoljstvo činjenicom da je jedna parlamentarna politička grupacija počela da se bavi ovim temama. Nadam se da će te zadržati entuzijazam kada/ako dođete na vlast.
Što se tiče ove teme, prvo moram da kažem da nije pravilno reći “ESCO kompanija” jer je reč “kompanija” već sadržana u skraćenici “ESCO” (en. energy service company). Dakle, kaže se samo “ESCO”, ili ako hoćete srpski – kompanija za pružanje energetskih usluga.
Drugo, ESCO može biti sjajan koncept ako imate lokalnu samoupravu koja ume da izabere kompaniju i ispregovara dogovor kako treba (ili angažuje stručnjake da to učine), u interesu zajednice. Sa našim nesposobnim vlastima, polupismenim i/ili korumpiranim kadrovima na lokalu to neće ići baš tako. U našim uslovima ESCO se može pretvoriti u raj za korupciju i isisavanje javnog novca i novca građana (kao i neke ranije inicijative u drugim oblastima). Može da se desi da dođu ko zna kakve kompanije i za 15 ili 20 godina izvuku lep profit od građana, a od energetike neke opštine naprave ruinu.
Treće, mislim da je trebalo da pažnju posvetite konceptu ESCO 2.0 (koji nije više ni tako nov), a koji je u dobroj meri u skladu sa vrednostima Vašeg pokreta – pored stručnog upravljanja sistemima, on podrazumeva transparentnost, praćenje parametara sistema u realnom vremenu, vidljivost, izveštavanje o merljivim rezultatima, nezavisnu verifikaciju rezultata itd.
Mislim (mada možda i grešim) da sam baš od Saše Radulovića čuo ovu misao: “Jedina stvar gora od državnog monopola je privatni monopol”. Imajte to u vidu.
Hvala na korisnim sugestijama!
Goran Ljubisavljević
SM ili MS zar je od vaznosti, Autori su definisali znacenje ESCO (ali nije objavljeno) i sasvim je normalno da znaju kada toliko pisu i rade sve ove godine. Nije ovde pitanje sta je ESCO i brige MS za energetiku jer smo iz tekstova videli da nije u struci sto je i potvrdio…
Kazu da ovog za zenskom usnom, svrbi neka patka….zato polako bice prilike sve se moze nauciti ako se hoce….Kad su to toplotne pumpe ili sta vec tamo neke solarne ili termalne kolektore pominjete da se moze zameniti pitanje CHP….Osnovno pravilo je da OIE sluze jos uvek kao alternatiivni izvor energije i bice jos dugo, kazem i ponavljam problem je energetske bezbednosti, a ovi dani samo potvrdjuju takav stav da je to ozbiljno pitanje…..
Zivii bili pa se videli (ocekujemo vas u DJB)
Todor
Cenjeni gospon MS, ako VAm nije ispod casti moja malenkost ce pokusati jos jednom da pojasni znacenje – ESCO je skraćenica od Energy Service Company i predstavlja razvojno ime koncepta na tržištu usluga na području energetike.
ESCO model obuhvata razvoj, izgradnju i finansiranje proekata sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti i smanjenja troškova za upravljanje i održavanje. Cilj svakog ESCO projekta je smanjenje troška za energiju i održavanje ugradnjom nove efikasnije opreme i optimizacija energetskih sistema – npr. toplanskog grejanja, elektro mreze, podsistema za sistema za javno osvetljenje, sistema za vodosnabdevanje I slicno čime se osigurava otplata investicije kroz ostvarene uštede u razdoblju od nekoliko godina u zavisnosti od klijenta i projekta.
Revolving fond je finansijski mehanizam specijalizovan za finansiranje jasno definisanih vrsta projekata koji se osniva multilateralnim sporazumom između državnih/međunarodnih ustanova i financijskih institucija. Razlog za osnivanje revolving fondova je neusklađenost između tržišne ponude i potražnje za finansiranjem energetski efikasnih projekata. Nekoliko je različitih modela, odnosno načina na koji se fond može osnovati i finansirati, ALI NE IZ TAKSE ZA JAVNU RASVETU ILI JAVNO OSVETLJENJE POBOGU LJUDI….Svanu je je iznad crkve Sv M (MS) …
Vas,
“JOCIKA“
NEKI ASPEKTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI STARIH ZGRADA
U pogledu energetske efikasnosti zgrada Srbija kasni nekoliko decenija u odnosu na zapadni svet. Projektovanje novih zgrada svakako zahteva poštovanje energetske efikasnosti. Ovde ću razmotriti problem koji se javlja kod sprovodjenja energetske efikasnosti starih zgrada.
Sve zgrade u Srbiji izgradjene do perioda skore prošlosti nisu izgradjene po pravilima energetske efikasnosti, jer ova efikasnost u zakonodavstvu nije ni postojala.
Postojao je jedan privid, tzv Gradjevinska fizika, koja se odnosila samo na fasadne zidove zgrada. I ova Gradjevinska fizika uvedena je dovoljno kasno u odgovarajuće zakonodavstvo.
Prema Jugoslovenskom standardu, JUS, na primer, drveni prozori, drvo – jedini materijal koji je korišćen, imali su zazor izmedju prozorskih krila od 2 mm. Ovaj zazor pokriven je letvicom od nekih 12 mm što čini jedinu prepreku tzv toplotnom mostu. Kako je drvo mterijal koji nema postojan oblik, vitoperi se, to je i ova pokrivna letvica imala zazore. Tako smo imali prozor koji na svakom sastavu krila ima slobodan protok toplote i vazdušnih struja. Sve je u okviru zakonskog JUS-a i sve je energetski neefikasno. Jednostavno, prozori produvavaju!
Roletne su poseban, loš, energetski slučaj ali nema potrebe zamarati se i ovim detaljima.
Kod projektovnja instalacija grejanja imali smo princip kolektivnog obračuna troškova. To znači da su se termo vertikale podizale kroz prostorije svih vlasnika, stanara, ili kancelarija, pri čemu se jedino vodilo računa da se smanje troškovi izgradnje ovih sistema smanjivanjem broja vertikala, koliko je to moguće. Čak su postojala i uputstva i pravila za ovakvo projektovanje. Ovo će se kasnije pokazati velikom greškom.
Merna stanica potrošnje energije, individualna, obično nije postojala. Obračun se vršio prema kvadratnom metru korisne površine a na osnovu potrošnje koju daje proizvodjač energije.
Sve prostorije u zgradama tretirane su unisono, jednako, sa istim parametrima za proračun potrošnje energije. Samo su fasadni zidovi su imali tretman proračuna u odnosu na spoljnu sredinu.
Nova, za nas, Energetska efikasnost zgrada u odnosu na već izgradjene, stare zgrade, sobom nosi sledeće probleme.
Zamena svih drvenih prozora plastičnim ili metalnim. Ovo nosi znatne troškove.
Potpuna zamena grejnih instalacija i grejnih tela. Svaka instalacija za svaku jedinicu, stan, kancelariju, je nezavisna. Ovo znači da svaka instalacija je nezavisna tako što ne prolazi kroz prostorije suseda.
To znači da staru instalaciju treba demontirati, sve otvore zatvoriti, obraditi odgovarajucim materijalima. Za novu instalaciju probiti nove otvore u tavanicama, zidovima. Postavti glavnu vertikalu i za svaku jedinicu mernu grupu. Za ovu vertikalu potreban je poseban prostor koga obično nema u starim zgradama.
Za pojedinačno merenje utroska energije, a naročito za isključenje jedinice sa sistema grejanja, potrebno je toplotno tretirati sve pregradne zidove i tavanice prema susednim jedinicama. Ovo znači da treba toplotno izolovati pregradne zidove i tavanice izmedju stanova, kancelarija. Jer, ako pregradni zidovi i tavanice nisu toplotno izolovani onda će se energija suseda preko njih prenositi u negrejane jedinice, što, drugim rečima, znači da će susedi grejati negrejanu jedinicu. Ovaj gradjevinski potez je nemoguće sprovesti u starim zgradama.
Termoizolacija fasada sa spoljne strane je relativno moguća, prvenstveno na tzv glatkim fasadama. Mnoge stare zgrade, u Beogradu naročito, imaju reljefe, bareljefe, pilastre, kapitele, stubove, simsove, dekorativne elemente i drugo. Mnoge fasade su Zakonom zaštićene. Ove fasade je tehnički nemoguće toplotno izolovati.
Na kraju, osnovno pitanje: Stare zgrade su izgradjene po tehničkim propisima koje je raspisala državna vlast. Svakom investitoru, vlasniku, upotrebna dozvola je garantovala da je poštovao zakonske propise i da je platio državne dažbine.
Sada, država nameće energetsku efikasnost vlasnicima zgrada, što za sobom nosi velike, ogromne, troškove, koji treba da padnu na teret vlasnika. Država, kad je po svom zakonodavstvu prihvatila izgradjene zgrade, neka sada snosi troškove energetske efikasnosti svojih zgrada.
ZV Arhitekta
Beograd, oktobra 2016.g.
Uvazeni ZoRAn-e, Zorane, Zorane … Osnovna pokretačka snaga za postizanje veće energetske efikasnosti zgrada je svakako postojanje tržišnih uslova za isplativost investicija usmerenih u tom pravcu, kao i odgovarajući zakonski akti. U Srbiji i Beogradu takvi uslovi ne postoje, ili čini se naprotiv. Cena struje je jedna od najjeftinijih u Evropi (prosečno 0,05 €/kWh), a usluga daljinskog centralnog grejanja se naplaćuje paušalno po kvadratnom metru grejane površine (okvirno 60-80 din/m2), pa je ova cena potpuno nezavisna od energetske potrošnje objekta. U većini zemalja Evropske unije, najskuplji načini grejanja su električnom energijom i ogrevnim drvetom, dok su u Srbiji i Beogradu ovo jedni od najisplativijih načina. U Srbiji, kao i u Beogradu ne postoje precizni i dovoljno pouzdani podaci o prosečnoj potrošnji energije u zgradama. Kako je već rečeno, potrošnja finalne energije u evropskim zgradama prelazi vrednost od 40% ukupne potrošnje, pa i u Beogradu treba posvetiti posebnu pažnju na ovaj podatak, naročito zato što je potrošnja toplotne energije u zgradama priključenim na daljinsko grejanja, u direktnoj vezi sa zagađenjem, pre svega vazduha iz pogona JKP “Beogradske toplane“. Zgrade u Beogradu troše oko 7 puta više toplotne energije za grejanje od zgrada u EU. Još jednom treba ponoviti da razlog ne leži samo u lošim termičkim omotačima zgrada, već i u pregrevanju, čiji je osnovni razlog tarifni sistem daljinskog grejanja u Beogradu i Srbiji.
“Jocika“
Ad/ Pilot – Jocika:
To je jedan aspekt koji je na mestu.
Ne postoje tzv stare zgrade koje mogu ispuniti sve parametre energetske efikasnosti!!!
Troškovi države su troškovi naroda, nije država nešto van nas…
Ne bih da ponavljam bilo šta što je već napisano u četiri objavljena članka ili u kometarima. Dosta toga je rečeno zašto je kod nas daljinsko grejanje (DG) skupo. Sem već napisanog skupo je i zbog veoma velikog broja zaposlenih u toplanama.Toplane koje su u prethodnom vremenu osavremenjene, često su zbog problematičnih nabavki i loših rešenja prezadužene pa sve to svakako uvećava cene grejanja.
Dobro je da je DJB omogućio da se na sajtu otvori ovo veoma važno pitanje.
MS je u svom komentaru posle prvog članka uputio na link Smart Energy Systems gde se vide gde su danska dostignuća u oblasti DG.
Danci se daljinskim grejanjem bave više od 100 a merenjem utroška preko 50 godina.
Stanje kod nas u ovoj sferi je takvo da ih ne pristižemo već i dalje zaostajemo sa izgledima da neki naši sistemi DG budu i ugašeni.
Godinama pratim magazin Hot Cool koji izdaje DBDH http://www.dbdh.dk ,a imao sam saradnju i razgovore sa partnerima iz Danske. Iz svega je proizišao mogući koncept rešenja kako na najbrži i najefikasniji način transferisati dostignuća kod nas. Osnovna ideja, u najkraćem bila bi:
Da se na jedan transparentan način, po svim procedurama po sistemu javno privatnog partnerstva, ostvari saradnja partnera iz Danske sa jednom odabranom opštinom/gradom u Srbiji gde bi se na jednom demostracionom projektu unapredio sistem DG prema danskim dostignućima.
Uspešna realizacija mogla bi poslužiti kao model daljeg razvoja DG u Srbiji.
Za sve navedeno potrebno je imati čvrstu i jasnu energetsku politiku na lokalnom i nacionalnom nivou. Što kod nas nije slučaj u ovom momentu ali se stvari, nadam se, mogu brzo promeniti. Zato neke aktivnosti zainteresovanih mogu početi odmah.
DJ, odlican predlog, saglasan u svemu. Hvala na korisnim sugestijama!
DJB ide malim ali sigurnim koracima napred, odlican predlog dragi DJ – http://www.dbdh.dk …
Drugarski pozdrav,
Pilot, Jocika, Savetnik 00x,…JOCA
To što nazivate “danski model” funkcioniše na identičan način u Šapcu, još od 2011. godine. Troškovima grejanja se upravlja na tri načina: 1) merama energetske efikasnosti u zgradarstvu (izolacija stambenih i javnih zgrada, zamena stolarije i dr.), 2) rekonstrukcijama i dobrm održavanjem sistema DG (povećanje stepena korisnosti toplotnog izvora, smanjenje gubitaka u mreži, automatika u toplotnim podstanicama, termostarski ventili u stanovima i naplata prema izmerenoj potrošnji), 3) primena obnovljivih izvora energije umesto fosilnih goriva (ova mera je u pripremi). Zahvaljujući tome računi građana Šapca su najniži u Srbiji, ne računajući Obrenovac, Požarevac, Lazarevac jer ove gradove greje Elektroprivreda Srbije na račun smanjenja proizvodnje električne energije po netržišnim uslovima kao kompenzacija za uništenu životnu sredinu i narušeno zdravlje građana ovih mesta. Od 2010. godine grad Šabac subvencioniše sa 50% troškove izolacije stambenih zgrada (70,000 m2 do sada urađeno a još toliko ima prijavljenih za naredni period) a od 2017. ustanovljava se gradski fond za energetsku efikasnost.
Odlicno kolega DJ,
ali moze i sledeci primer biti jako lep u korelaciji sa Vasim ODLICNIM PREDLOGOM.
Primer za moguci ESCO projekat je primena sistema za daljinsko upravljanje i nadzor nad instalacijom javnog osvetljenja, a u cilju provere efikasnosti, vizuelne udobnosti i tehno-ekonomske opravdanosti implementacije takvih sistema. Sistem daljinskog upravljanja i nadzora u instalacijama javnog osvetljenja obezbeđuje značajne uštede električne energije, smanjuje troškove održavanja (pre svega troškove obilaska instalacije) i obezbeđuje potpun uvid u rad sistema, uz stvaranje uslova za brzu zamenu neispravnih sijalica i predspojnih uređaja. Ovakav sistem se danas popularno naziva “Telemenadžment sistem“.
Sve najlepse od
“JOCIKE“