Prenosimo vam nastavak rasprave u okviru Okruglog stola Vesti, na kojem je učestvovao i narodni poslanik Nenad Božić.
Iz Srbije je protekle decenije otišlo oko 175.000 ljudi, najviše mladih, koji u proseku imaju 29 godina, podaci su sa poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine. Podaci Junkerove Evropske komisije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) su još katastrofalniji. Emigracija je galopirajuća, a samo u 2015. iz Srbije je u zemlje OSCD-a otišao rekordan broj naših građana – oko 58.000. Među njima, oko 9.000 sa fakultetskom diplomom i višim naučnim i stručnim zvanjima.
Po iseljavanju mladih i obrazovanih u inostranstvo, Srbija je već dve decenije prva u regionu, a druga u svetu. Trbuhom za kruhom više odlaze samo iz zapadnoafričke države Gvineje Bisao. Najveći problem za mlade je ogromna nezaposlenost, što je ujedno prepreka da se osamostale i stvore uslove za porodicu. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, blizu 200.000 mlađih od 30 godina čeka posao. Među njima više od 100.000 ima diplomu fakulteta.
Usko povezana tema je i činjenica da je Srbija postala zemlja starih. Broj starijih od 65 godina je prvi put premašio broj mlađih od 15 godina. Dakle, u našoj državi više od 1,2 miliona građana ispunjava starosni uslov za penziju. Upozorenja stručnjaka su još alarmantnija, jer saopštavaju da bi 2041. godine u Srbiji moglo da bude oko 6,8 miliona stanovnika, a da bi sa ovakvim trendom svaki stanovnik Srbije mogao da bude stariji od 65 godina.
Od 168 opština u Srbiji, u čak 160 je negativan prirodni priraštaj.
Vođena ovim podacima, redakcija “Vesti” odlučila je da pokrene ove važne teme u okviru Okruglog stola, i o njima razgovara sa najeminentnijim stručnjacima, intelektualcima i političarima u Srbiji.
Naši sagovornici su agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić, bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović i narodni poslanik Nenad Božić. Sva trojica smatraju da su ovi trendovi pogubni za celo društvo i da ih najhitnije treba rešavati.
Tek povremeno se u Srbiji spominje da je natalitet nizak. Smatrate li tu temu važnom? Kako ekonomski faktori utiču na nju?
PAVLOVIĆ: Ova tema je još važnija od prve i povezana sa njom. Kada odlazi mladi svet, neće biti ni dece. To je veoma pogubno i ne može se rešiti u okviru ovog koncepta koji je na delu. Za podizanje nataliteta je potreban čitav niz mera. Rusija je primenila dosta dobar set mera. Godišnje im je umiralo oko milion ljudi više nego što se rađalo, a za osam godina su prešli u plus.
BOŽIĆ: Složio bih se sa kolegom Pavlovićem. Problem je kompleksan i mora se posmatrati i rešavati sa više stanovišta. Ulaganje u obrazovanje je ključno, jer je to najveći kapital za mladog čoveka i koji ne može da izgubi. Ali, ovde imamo pogrešnu ekonomsku politiku. U Srbiji se ulaže u prost, manuelni rad. Ide se ka tome da 99 odsto radnika radi proste poslove stojeći, jednom ili dva puta ode u toalet u kontrolisanim uslovima, dok strogi poslodavci krše radno-pravne odnose. Pa za ljude koji mogu da razvijaju privredu ili proizvodnju nema posla. I, naravno, da će otići. A kada odu nema dece. To je začarani krug u koji je Srbija upala odavno. Ma koliko se batrgali i pokušavali da se izvučemo, samo dalje propadamo.
ŠEVARLIĆ: Demografija je pitanje svih pitanje. Sve migracije Srba, od Slovenije, Hrvatske, BiH i sa KiM nisu uspele da održe prostu reprodukciju srpskog stanovništva. Demografski proračuni ukazuju da kada je prosek broja dece u porodici ispod 2,11 to je stagnacija, a sve ispod toga teško nadoknadivo. Kada padne ispod 1,1 – nema pomoći. A mi smo upravo tu! Selo je uvek bilo generator demografskog prirasta, a sa uništenjem zadrugarstva, selo je postalo ekonomski neodrživo. Time smo praktično izvršili demografsku devastaciju. Ko to radi, radi po nečijem nalogu. Očigledno je potrebno isprazniti ovu teritoriju za neke druge narode. Nije to teorija zavere, već pogledajte šta radimo.
Znanjem do investicija
PAVLOVIĆ: Ne smemo da odustanemo od školovanja! Južna Koreja je dokazala da ako uporno ulažeš u znanje, investicije će doći. Moramo decu da školujemo kvalitetno i da nam 60 odsto studenata završava tehničke ili bazične nauke. Ljudi imaju manje para, poljoprivreda loše stoji, sve je manje malih, srednjih i porodičnih preduzeća, natalitet pada, mladi odlaze… To su trendovi iz iste matrice, s tim što natalitet ima u sebi i dodatnu potrebu jednog ukupnog razumevanja, obrazovanja i mera stanova, politike zapošljavanja… Ako mladi ekonomista radi za 45.000 dinara, nema stan, da li je to stimulativno za osnivanje porodice?
Uvezli junice sa tri sise
Srbiju sve više napuštaju mladi ljudi. Najviše visokoobrazovani, ali i oni niže stručne spreme. Koliko je to pogubno za ekonomiju Srbije?
PAVLOVIĆ: Kada je u Energoprojektu tehnički direktor projektnog biroa žena, koja je partijski kadar i završila je istoriju umetnosti, zamislite mlade stručnjake koji sede sa njom, a ona ne razume šta joj govore. Kako mlad čovek da se ne razočara? S druge strane, stranci vas usmeravaju tako da se zaposli mali broj ljudi. Svojevremeno smo imali strahovit nivo tehničke inteligencije. Imali smo velike sisteme u kojima su radili ozbiljni ljudi sa ozbiljnim znanjem. Kada to danas nemamo, gde mladi da se zaposle? A onda dođu Majkrosoft i drugi, pa kažu – trebalo bi da se bavite inovacijom nečega novog. Ne! Trebalo bi da uzmemo to što radi Majkrosoft, preradimo bolje i prodamo tri puta jeftinije.
BOŽIĆ: To je pogubno za celo društvo. Trend odlaska je ponovo u narastanju. Odlaze čak i obrazovani ljudi koji nisu toliko ugroženi. Imaju stanove, posao, auto, letuju svake godine, ali ne vide perspektivu za svoju decu. To je alarm za naše društvo! Da bismo to sprečili, potrebno je da se ekonomija dovede u stanje da građani vide razvoj i perspektivu. To znači da imaju pravnu sigurnost, da se ne desi da mladi parovi kupe stan na kredit, a da posle moraju da plate cenu za tri stana.
ŠEVARLIĆ: Predsednik Vlade nam nudi takozvano dualno obrazovanje, što je škola učenika u privredi, zanatska škola ili eventualno srednja stručna škola sa praktičnom nastavom. Još 1991. Bidžina Poljoprivredna škola u Svilajncu je proglašena najboljom poljoprivrednom školom u Evropi, na drugom mestu je bila škola iz Nemačke, na trećem iz Italije. A danas nam Švajcarci govore da radimo na dualnom obrazovanju, tim pre što ti isti Švajcarci čine sve da zadrže ljude na selu. Idu toliko daleko da privremeno zaustavljaju turiste i koriste žičare za transport steonih junica na planine. Samo da bi njihov seljak bio zadovoljan. A šta mi radimo za našeg? Pred izbore smo uvezli priplodne simentalske junice iz EU sa tri sise, da ne možete da koristite aparat za mužu, jer vakuum ne funkcioniše.
Kredit za pokvaren traktor
ŠEVARLIĆ: Student generacije Nemanja Popović na stočarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je imao prosek veći od devet, mogao je da bude asistent, ali je hteo da se vrati u svoj Pirot i napravi veliku farmu. U SAD već dve godine vozi kamion, a sve što zaradi ulaže u proširenje farme i ima oko 100 goveda. Međutim, lokalna samouprava ne želi ni prstom da mrdne. Čak ni da kontaktira Agenciju za restituciju i sazna da li su zapušteni pašnjaci predmet restitucije ili može da ih zakupi? A strancima dajemo sve gratis! I kako mlad, obrazovan čovek da se vrati? Kako će srpski domaćin Selimir Milovanović iz sela Lopatanj, u opštini Osečina, da zadrži sina Zorana na gazdinstvu, kada mora da otplaćuje kredit za neispravan traktor? Uz subvencije Ministarstva poljoprivrede kupio je traktor IMT-a, a ispostavilo se da ima pokvaren menjač. I on četiri godine već otplaćuje kredit banci i nikog ne interesuje što mu je prodato neispravno. Intervenisao sam čak i u kabinetu predsednika Vlade Aleksandra Vučića i ništa.
Komentariši