Страни инвеститори наручују законе од Владе

У Србији влада потпуни хаос у имовинско-правним односима. Неспособна власт није у стању да системски уреди односе, доноси лоше законе и производи општу правну несигурност. Зато упадамо у апсурдну ситуацију да страни инвеститори, у овом случају кинески, наручују аутентична тумачења како би се осећали сигурније.

Пример оваквог апсурда је да Скупштина, на захтев Владе, усваја предлог аутентичног тумачења закона о имовини Железаре Смедерево по жељи кинеског купца “Хестил Србија”.

Скупштина је на предлог Владе у фебруару донела посебан, lex specialis, закон о имовини Железаре и тиме признала да у Србији не постоји систем и да мора у сваком појединачном случају да доноси посебан закон. Пошто ни тим посебним законом имовинско-правни односи нису уређени, кинески купац није сигуран да ће моћи да приступи подземним инсталацијама које пролазе кроз туђа имања, па Скупштина “аутентичним тумачењем” треба да га ослободи тог страха.

У држави влада хаос у имовинско-правним односима, а неспособна власт није у стању да уведе ред и систем, већ за сваки посебан случај доноси посебан закон. Оваквим понашањем Влада унижава Скупштину, али и целу државу, јер нас ставља у позицију да доносимо законе по наруџбини страног купца. Ово се догађа само у банана државама и дефиниција је правне несигурности.

Централни узрок свих пљачкашких приватизација су нерешени имовинско-правни односи у којима важи коруптивни принцип – ако власт благонаклоно погледа неку од фирми које су у проблему због нерешених имовинско-правних односа и донесе посебан закон за њих, онда те фирме могу да се надају да ће ситуација бити позитивно решена. Сви остали имају опште законе који очигледно не функционишу, јер да функционишу не би нам били потребни лекс специјалиси.

Иако нас је премијер убеђивао да је пронађен “спасилац” за Железару, то очигледно није тачно, а Влада је овим “Лекс специјалисом” коначно признала да Железара није продата, него је кинеска фирма на распродаји купила имовину Железаре, а сви дугови од 450 милиона евра остали су грађанима Србије. Имовина Железаре је продата кинеској фирми са свим нерешеним имовинско-правним питањима. Да би се кинески купац осетио сигурнијим доноси се посебно аутентично тумачење – посебан пропис за посебан случај.

Ниједан лекс специјалис не може да реши проблем који је системски, него га само увећава. У Железари је, као и за сва предузећа, прво требало решити имовинско-правне односе, пописати сву имовину, обавезе, направити детаљан финансијски план, па да се тек након тога приступи приватизацији и то на јавном тендеру.

Квалитетни инвеститори ће доћи тек кад будемо имали јасну ситуацију. У случају Железаре је у скандалозном тајном дилу направљен некакав специјални договор који Скупштина треба да “поправља” специјалним прописом и то по наруџбини стране фирме. Неспособна власт није у стању да уведе ред ни у једној фирми и зато посеже за оваквим скандалозним решењима.