Пази, пада по Звездари

Пре месец дана је у Врањској улици на Звездари, на самом улазу у Основну школу ”Јелена Ћетковић”, пала бандера за осветљење. Била је под напоном и пала је насред улице. Том приликом је оштећен паркирани аутомобил, али је далеко опасније од причињене материјалне штете било угрожавање живота деце из оближње школе и пролазника.

Дотрајала инфраструктура, времешни објекти, иструлеле бандере, зарђале ограде, рупе у асфалту на сваком метру, пропали и узурпирани тротоари, кровови који прокишњавају, фасаде које отпадају са зграда су само делић проблема и претња за комунални колапс у Београду.

Нередовно одржавање, немар и неодговорно понашање служби задужених за бригу о јавним објектима су такви да опасност на улици вреба са свих страна. Пад бандере на пролазнике на Лиону није усамљен случај и реално је очекивање да ће оваквих инцидената бити више на улицама. Међутим, поред свих упозорења, градским властима и надлежним јавним службама и предузећима инвестиционо одржавање није приоритет.

На седници Савета за комуналне делатности, урбанизам и заштиту животне средине Скупштине Градске општине Звездара одржаној 27.септембра 2016.године, поставио сам у својству потпредседника Савета питање надлежности и одговорности у инциденту са падом бандере. Такође, предложио сам оперативној служби ЕПС Београд у сектору јавне расвете ванредну контролу сигурности и стабилности свих објеката, како на територији општине Звездара, тако и целог Београда.

Сматрам да ово није политичко питање, већ системски проблем целог града и да се због тога сви морамо укључити у системско решавање појаве дотрајале градске инфраструктуре.

Према Закону о локалној самоуправи, добио сам одговор директора ОДС ЕПС Дистрибуција – Београд центар (у прилогу), који није нимало охрабрујући. Наводи се да су металне конструкције подвргнуте редовној ревизији, и то симултано од стране ”ОДС ЕПС ДИСТРИБУЦИЈЕ” и предузећа ”Јавно осветљење”. Уколико је заиста тако, намеће се питање како је дошло до пада бандере на улазу у О.Ш. ”Јелена Ћетковић”?

Такође у одговору стоји да се бандере мењају тек када се на конструкцији уочи проблем, а не превентивним контролама. Оно што делимично охрабрује јесте информација да ће у улици Миријевски венац у наредном периоду бити замењено 20 стубова јавне расвете. Међутим није наведено по ком критеријуму је лоциран тај појас санације, па се бојим да овакво појединачно “крпљење рупа” никада не може бити ефикасно и дати добре резултате. Оно што је неопходно урадити је заправо свеобухватна анализа стања, и мапирање јасних приоритета у низу корака санације објеката јавне расвете.

Дотрајала, зарђала и иструлела бандера, висока преко 4 метра, при слободном паду је потенцијални убица. Само пуким стицајем околности није било жртава, јер је случајни “херој” спасао живот ђаку који је ишао на час.

Не тврдим да је за алармантно стање пратеће саобраћајне, електро, водоводне, канализационе и друге инфраструктуре крива само садашња власт. Генерално, постоји сагласност у друштву да су за вишедеценијски проблем криви сви учесници и корисници, па и сами грађани. Оно што је ипак несхватљиво јесу приоритети ка којима се власт одређује. С тим у вези, намећу се следећа питања:

Колико је оправдано градити мегаломански комплекс у вредности од 3,5 милијарде долара, док нам се обичне бандере руше при најмањем поветарцу?

Како је могуће да држава има средства за суфинансирање Београда на води, а није у могућности да санира дотрајале фасаде?

Зашто једна метропола нема архитектонска решења која испуњавају стандарде поштовања основних људских права, а истовремено нам се намеће модерно светско чудо архитектуре у срцу града?

Парадокс је да страначки активисти СНС у маркетиншке сврхе користе то што не функционишу комуналне службе, које воде њихови кадрови доведени по страначкој линији. Организују акције скупљања отпадака у паркићу, офарбају 100 метара ограде школског дворишта, посеку шибље и растиње иза солитера, окрече парче неког зида и све то фотодокументују спремајући се за београдске изборе. Акцијашење је позитивно, без обзира на мотиве, али је невоља што тиме маскирају нерад и некомпетентност надлежних градских служби које воде њихови партијски шефови.

Посао градских власти није да ангажује партијску “пешадију”, већ да направе оквире за континуирано инвестиционо улагање у објекте јавне инфраструктуре, и аналитичко сагледавање приоритета у санирању и обнови. Што дуже армија партијских послушника буде “радила” посао Градске чистоће, Зеленила и Градског стамбеног, падови бандера и обрушавање фасада има веће шансе да постане свакодневна појава.

Милан Поповић
мастер инж.грађ.
потпредседник Савета за комуналну делатност Скупштине ГО Звездара
члан покрета “Доста је било”, Звездара 

Прилог
Одговор ЕПС Дистрибуције