Скупштина града Зрењанина је септембра 2013. године донела одлуку о оснивању Јавног предузећа Резервати природе, након усвајања Анализе оправданости оснивања која је имала за циљ да покаже друштвено, економску и еколошку оправданост за почетак рада овог јавног предузећа. Јавно предузеће би требало да се брине о споменицима природе Жупанијски парк, Бели дуд у Белом Блату, Храсту лужњаку, као и о Специјалном резервату природе Царска Бара, Окањ Бара као и о парку природе Русанда. Одборници тадашње опозиције замерили су то што је овакво јавно предузеће формирано у време кризе и што ће доћи до нових запошљавања и поред најава о потреби смањења броја запослених у зрењанинским јавним предузећима за 15%. Такође, тада се сматрало да ће ово јавно предузеће додатно оптеретити буџет града, јер ће поред директора у њему бити запослено још десетак радника, а да при том неће имати шта да раде.
До сада резервати природе нису преузели управљање специјалним резерватом природе „Стари Бегеј – Царска бара“, од актуелног управљача – Рибарског газдинства „Ечка“ из Лукиног Села ни након разговора са надлежним министарствима и покрајинским службама, јер већ деценијама „Ечка“ ваљано брине о „Царској бари“ и кориту Старог Бегеја. То су потврдиле све контроле и инспекције, као и научна истраживања која се спроводе на овом подручју, уписаном у листу Унеско. Имају кадрове, искуство, планове заштите и програм развоја, и не виде ни један разлог зашто би резерват препустили чиновницима.
Данас ово Јавно предузеће има 14 запослених, а ми се питамо који су њихови основни задаци осим што су олакшали живот петнаесторици професионалних рибара подносећи кривичне пријаве због рибокрађе, и што се још увек боре да добију старатељство над Царском баром, Окањем и Русандом? Оснивање ЈП „Резервати природе“ оцењено је као начин за ухлебљење страначких кадрова, јер очито без управљања овим великим природним резерватима, сама претпоставка на основу које је основано ово Јавно предузеће, губи сваки смисао.
Урадила сам кратку анализу финансијских извештаја од 2014. године до данас. Ево података.
Програм пословања за 2014. годину садржао је искључиво утрошак средстава за плате, за надокнаде Надзорном одбору и средства за услуге по уговору. Укупно око седам милиона динара. Већ на дан 31.12.2015. године на списку је 14 запослених, а у 2016. години 14 стално запослених, два привремено и 38 по уговору о привременим и повременим пословима. Трошкови запослених у 2015. години износе 12,2 милиона дин, а у 2016. години 16,5 милиона динара. Просечна зарада по запосленом је 85.393 динара.
Приходи које су добили из средстава Буџета града износе у 2015. години, 20,5 милиона, а у 2016. години 43,3 милиона (плус средства од 4,8 милиона динара која су остварена од издавања дозвола за риболов).
Осим средстава која се односе на трошкове за запослене, главне ставке у билансу су, неизбежна средства за Услуге по уговору (20 милиона динара) и Специјализоване услуге (5,4 милиона).
Треба нагласити да ни овде немамо заступљен принцип транспарентности по ком бисмо могли да видимо спецификацију трошкова за наведене ставке, како бисмо знали коме су исплаћена ова средства и у ком износу. На крају ове кратке анализе закључујемо да увек остаје сумња да ли су ова средства утрошена за сврсисходне намене и у ком износу су ова трошења сврсисходна.
Апсурдно је оснивати нова јавна предузећа, само како би се сместио вишак запослених у локалном јавном сектору. Покрет Доста је било се бори против партијског запошљавања и инсистира на рационалном броју запослених у јавном сектору и транспарентном трошењу буџетског новца. Услуге по уговору и Специјализоване услуге су буџетске ставке које показују колико је новца утрошено на трећа лица и фирме по уговорима и за услуге. Нарочито је важно да оне буду транспарентно рашчлањене и објављене.
Биљана Дорошков
Одборница покрета Доста је било
у Скупштини Зрењанина
Коментариши