Skupština grada Zrenjanina je septembra 2013. godine donela odluku o osnivanju Javnog preduzeća Rezervati prirode, nakon usvajanja Analize opravdanosti osnivanja koja je imala za cilj da pokaže društveno, ekonomsku i ekološku opravdanost za početak rada ovog javnog preduzeća. Javno preduzeće bi trebalo da se brine o spomenicima prirode Županijski park, Beli dud u Belom Blatu, Hrastu lužnjaku, kao i o Specijalnom rezervatu prirode Carska Bara, Okanj Bara kao i o parku prirode Rusanda. Odbornici tadašnje opozicije zamerili su to što je ovakvo javno preduzeće formirano u vreme krize i što će doći do novih zapošljavanja i pored najava o potrebi smanjenja broja zaposlenih u zrenjaninskim javnim preduzećima za 15%. Takođe, tada se smatralo da će ovo javno preduzeće dodatno opteretiti budžet grada, jer će pored direktora u njemu biti zaposleno još desetak radnika, a da pri tom neće imati šta da rade.
Do sada rezervati prirode nisu preuzeli upravljanje specijalnim rezervatom prirode „Stari Begej – Carska bara“, od aktuelnog upravljača – Ribarskog gazdinstva „Ečka“ iz Lukinog Sela ni nakon razgovora sa nadležnim ministarstvima i pokrajinskim službama, jer već decenijama „Ečka“ valjano brine o „Carskoj bari“ i koritu Starog Begeja. To su potvrdile sve kontrole i inspekcije, kao i naučna istraživanja koja se sprovode na ovom području, upisanom u listu Unesko. Imaju kadrove, iskustvo, planove zaštite i program razvoja, i ne vide ni jedan razlog zašto bi rezervat prepustili činovnicima.
Danas ovo Javno preduzeće ima 14 zaposlenih, a mi se pitamo koji su njihovi osnovni zadaci osim što su olakšali život petnaestorici profesionalnih ribara podnoseći krivične prijave zbog ribokrađe, i što se još uvek bore da dobiju starateljstvo nad Carskom barom, Okanjem i Rusandom? Osnivanje JP „Rezervati prirode“ ocenjeno je kao način za uhlebljenje stranačkih kadrova, jer očito bez upravljanja ovim velikim prirodnim rezervatima, sama pretpostavka na osnovu koje je osnovano ovo Javno preduzeće, gubi svaki smisao.
Uradila sam kratku analizu finansijskih izveštaja od 2014. godine do danas. Evo podataka.
Program poslovanja za 2014. godinu sadržao je isključivo utrošak sredstava za plate, za nadoknade Nadzornom odboru i sredstva za usluge po ugovoru. Ukupno oko sedam miliona dinara. Već na dan 31.12.2015. godine na spisku je 14 zaposlenih, a u 2016. godini 14 stalno zaposlenih, dva privremeno i 38 po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Troškovi zaposlenih u 2015. godini iznose 12,2 miliona din, a u 2016. godini 16,5 miliona dinara. Prosečna zarada po zaposlenom je 85.393 dinara.
Prihodi koje su dobili iz sredstava Budžeta grada iznose u 2015. godini, 20,5 miliona, a u 2016. godini 43,3 miliona (plus sredstva od 4,8 miliona dinara koja su ostvarena od izdavanja dozvola za ribolov).
Osim sredstava koja se odnose na troškove za zaposlene, glavne stavke u bilansu su, neizbežna sredstva za Usluge po ugovoru (20 miliona dinara) i Specijalizovane usluge (5,4 miliona).
Treba naglasiti da ni ovde nemamo zastupljen princip transparentnosti po kom bismo mogli da vidimo specifikaciju troškova za navedene stavke, kako bismo znali kome su isplaćena ova sredstva i u kom iznosu. Na kraju ove kratke analize zaključujemo da uvek ostaje sumnja da li su ova sredstva utrošena za svrsishodne namene i u kom iznosu su ova trošenja svrsishodna.
Apsurdno je osnivati nova javna preduzeća, samo kako bi se smestio višak zaposlenih u lokalnom javnom sektoru. Pokret Dosta je bilo se bori protiv partijskog zapošljavanja i insistira na racionalnom broju zaposlenih u javnom sektoru i transparentnom trošenju budžetskog novca. Usluge po ugovoru i Specijalizovane usluge su budžetske stavke koje pokazuju koliko je novca utrošeno na treća lica i firme po ugovorima i za usluge. Naročito je važno da one budu transparentno raščlanjene i objavljene.
Biljana Doroškov
Odbornica pokreta Dosta je bilo
u Skupštini Zrenjanina
Komentariši