Gledao sam u subotu konferenciju za štampu koju je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić držao povodom sto dana, samo njemu i njegovima, uspešnog rada nove-stare Vlade Republike Srbije. Gledao sam i slušao, ne verujući svojim očima i ušima, pa sam sledećeg dana uzeo u ruke meni dragu „Politiku“ da vidim da li su mi čula vida i sluha u redu ili da idem kod doktora da ih proverim.
Premijer je izjavio kako je do sada u parlamentu bilo svega i svačega, ali da ono što se događa poslednja tri dana nikad ranije nije viđeno. Posebno je istakao da misli na činjenicu da je cela jedna poslanička grupa, i to grupa Dosta je bilo došla u poslaničke klupe druge poslaničke grupe, Srpske napredne stranke, “kao da hoće da se obračunava i isprovocira fizički sukob”. To reče i živ ostade! Nigde ne videsmo snimke tog navodnog nasilja nekolicine poslanika pokreta Dosta je bilo nad daleko brojnijim i „miroljubivim“ poslanicima SNS. Nisu ih ni mogli pustiti jer takvi snimci ne postoje.
Postoje drugi snimci, koji se ne prikazuju narodu, a to su snimci koji pokazuju brutalno nasilje koje je većina poslanika SNS sprovodila nad nekolicinom poslanika pokreta Dosta je bilo. Po starom i oprobanom receptu, malobrojne žrtve ovog nezapamćenog nasilja su ovde prikazane kao nasilnici, a mnogobrojni nasilnici kao navodne žrtve. Valjda bi naši poslanici trebali da im se izvinu, a „Đura“ da oprosti što ih je „tukao“, odnosno sprečavao u slobodi kretanja i opravdanom napuštanju onog što se još uvek zove sednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Mnogi će građani Srbije, u nedostatku uvida u snimke sa sednica, na žalost, poverovati u ovu, još jednu u nizu bezbrojnih laži premijera Srbije, koji konferencije za štampu koristi kao pozornicu za najbrutalnije obračune sa onima koji misle svojom glavom i koji pred njim, „strašnim i moćnim“ neće da podviju svoju šiju. Još je srceparajuće dodao da ga je Maja zvala i da je jako teško to podnela, a čini mu se i da je plakala. Tako je uz dodatak „I niko ne pita šta oni tu rade, šta time žele da postignu, da nekog tuku“, predstavio poslanike našeg pokreta kao divljake i kavgadžije. Dodao je još i da je sve počelo pre tri dana, tvitom Marjana Rističevića o bolesnom detetu jednog poslanika, a za koji se jadni Marjan tobože izvinio, iako NIJE URADIO NIŠTA LOŠE!
Sve to je izletelo iz usta premijera, koji je, koliko juče, na najstrašniji način putem svih prorežimskih medija i uz dejstvo pune divizije botova napao poslanika koji je primetio kako je novi ministar prosvete Mladen Šarčević izabran na tu funkciju samo zato što je bio direktor škole koju je pohađao „princ“ Danilo Vučić, premijerov sin! Razumna i argumentovana kritika postavljenja ministra prosvete na tu funkciju, pretvorena je, lažima režimskih jurišnih odreda, u napad i atentat na premijerovog sina. Danas isti taj premijer ima puno razumevanja i opravdanja za čoveka izabranog u Skupštinu na njegovoj listi, za najmizerniji napad na drugog poslanika, iznošenjem lažnih činjenica o zaista teško bolesnom detetu. Ima i razumevanja za „jadnu“ Maju i njene krokodilske suze. Jedino nema razumevanja za istinu, kao i slobodu mišljenja naših poslanika, koji se uz velike napore bore i pored redovnog „gašenja“ mikrofona i oduzimanja reči, neuvažavanja opravdanih replika i trpe nezapamćen teror vladajuće većine. Nasilje nad našim poslanicima nije samo nasilje prema njima lično, već i prema glasačima čijim su glasovima birani, pa i nad svima nama članovima pokreta DJB. Nastavimo hrabro, recimo mu jasno, da nas čuje i razume: Dosta je bilo!
Goran Pavlović
član pokreta “Dosta je bilo”, Beograd – Stari Grad
Komentariši