Инсајдер: Где су нестале личне карте јавних предузећа?

На страници сајта Министарства привреде на којој су 2013. објављене личне карте јавних предузећа данас пише само “грешка – страница не постоји”. База с личним картама у којима су се уз финансијске извештаје и процену имовине јавних предузећа налазиле и информације о купцима и добављачима нису више јавно доступне.

Јавна и државна предузећа и даље углавном послују с губитком или су у огромним дуговима, који су се у неким случајевима деценијама гомилали. Истовремено, и поред законске обавезе да тим предузећима руководи професионални менаџмент, на њиховом челу су најчешће вршиоци дужности доведени по партијској линији.

Док спорадичне контроле државног ревизора показују бројне злоупотребе у јавним и државним предузећима, којима по правилу руководе партијски кадрови, јавност нема практично никакав увид у највећи део њиховог пословања.

Како нам је речено у Министарству привреде, база с личним картама укинута је када је сајт тог Министарства редизајниран. У Министарству напомињу да су подаци о раду јавних предузећа доступни, односно да их новинари у било ком тренутку могу тражити. То значи да новинари или било који грађанин мора да зна шта да тражи и углавном да чека законски рок од 15 дана да добије информације које би требало да буду јавне, увек и свима доступне.

Обавезу израде личних карти увео је бивши министар привреде Саша Радуловић 2013. уз образложење да ће се њиховим састављањем и редовним ажурирањем увести контрола и стати на пут злоупотребама у јавним предузећима. Радуловић је захтевао да јавна и предузећа у реструктурирању израде личне карте с финансијским извештајима, пописом и проценом вредности имовине, пописом обавеза, купаца, добављача, хипотека, судских спорова. Планирано је да након тога јавна предузећа достављају извештаје на свака три месеца.

Државна ревизорска институција нема капацитета за контролу свих јавних предузећа током године. Међутим, у свим извештајима о раду оних предузећа која су успели да контролишу уочено је непоштовање законских прописа, посебно Закона о јавним набавкама.

На основу ових контрола јасно је да је неопходно увести ред у пословање предузећа, која се неретко финансирају из буџета, а која су по правилу у огромним дуговима и већ годинама плен којим се намирују интереси политичких партија.

Нови закон о јавним предузећима, усвојен у марту 2016, предвиђа да у року од годину дана буде расписан и завршен конкурс о избору директора јавних предузећа. Нови закон је донет, а да Влада Србије није у потпуности поштовала ни претходни Закон о јавним предузећима, 2012, а који је такође предвиђао избор професионалног менаџмента на конкурсима.

Од 19 јавних предузећа која је у априлу анализирала редакција Инсајдер.нета, путем конкурса изабрани су директори у само три предузећа, а у међувремену је смењен један од њих, Александар Обрадовић, директор Електропривреде Србије, највећег јавног предузећа .

На лоше пословање јавних предузећа редовно подсећа и Фискални савет, који и у свом најновијем извештају констатује да су та предузећа највећи фискални ризик, а да је мало тога урађено како би она поправила своје пословање.

Јавна предузећа углавном послују као губиташи, а држава новцем из буџета гарантује за њихове дугове који од оног тренутка када предузећа не могу да их измире постају дуговања свих грађана Србије.

И поред тога, обавеза израде личних карти као добра пракса и инструмент у циљу смањења злоупотреба и омогућавања транспарентнијег рада укинута је без икаквог објашњења.

Године 2013, пошто су јавна и предузећа у реструктурирању доставила личне карте, тадашњи министар привреде Саша Радуловић изјавио је да су оне избациле на видело недговорност, јавашлук, па и криминал у овом делу привредних субјеката. Већина достављених личних карти оцењена је као незадовољавајућа.