Ауторски текст Државна управа Економија Медији Правосуђе

Колико смо напредни?

Надавно је објављен годишњи извештај Европске Комисије о напретку Србије у процесу евроинтеграција. Извештај има 106 страна, може да се погледа на линку који је на крају текста а овом приликом желим да у краткој форми пренесем делове тог извештаја по темама које су најважније.

eu-evropska-komisija

Разлог представљања овог сажетог прегледа извештаја нису евроинтеграције већ да погледамо какав је наш напредак по областима које треба да уредимо због нас самих, без обзира да ли идемо путем ЕУ или не. Извештај обухвата период од октобра 2015. године до септембра 2016. године. Заснован је на прилозима из многих извора, укључујући прилоге Владе Републике Србије, држава чланица ЕУ, извештаје Европског парламента и информације добијене од различитих међународних и невладиних организација.

Судство

Србија је делимично испунила препоруке из претходне године. Известан напредак је постигнут у прошлој години даљим унапређењем система запошљавања заснованог на заслугама и спровођењем националног програма за смањење броја заосталих судских предмета. Неки кораци су предузети за усклађивање судске праксе. Међутим, независност судства није осигурана у пракси.

Правни оквир још увек није у складу са европским стандардима, остављајући тако простора за политички утицај приликом избора и именовање судија и тужилаца. Јавни коментари о истрагама и текућим предметима, чак и на највишим политичким нивоима, и даље ометају независност судија. Спровођење правде и даље је споро. Србија још није усвојила нови закон о бесплатној правној помоћи. Подршка и заштита за жртве кривичних дела није у складу с правним тековинама ЕУ, а недостају делотворни механизми за заштиту права жртава. Систем за накнаду штете у грађанском поступку не функционише. Учинак адвоката додељених по службеној дужности притвореним лицима представља разлог за забринутост.

Корупција

Није било напретка у испуњавању препорука из претходне године. Корупција и даље преовладава у многим областима и наставља да буде озбиљан проблем. Било је ограничених резултата примене усвојених закона.

Србија још увек није усвојила нови закон о Агенцији за борбу против корупције, нити измене тог законика у делу који се односи на привредни криминал. Влада још увек не узима у обзир препоруке сопственог саветодавног тела – Савета за борбу против корупције.

Није било напретка у побољшању евиденције о кривичним пресудама у Србији или убрзавању спровођења националне стратегије за борбу против корупције.

Финансијске истраге се још увек не покрећу систематично у случајевима корупције и организованог криминала. Имовина је одузета у малом броју случајева корупције.

Политички утицај на полицију, судије и тужиоце, илуструју чести коментари политичара о истрагама о корупцији које су у току, као и одлукама суда. Цурење информација у медије о истрагама које су у току, уз непоштовање претпоставке невиности, јесу разлози за озбиљну забринутост. Један број случајева високог профила, укључујући и оне у којима су докази о наводним противправним радњама представљени у медијима, нису озбиљно испитани.

Медији и слобода изражавања

Укупни амбијент није погодан за пуно остваривање овог права. Пакет закона у медијском сектору и даље треба да буде у потпуности спроведен. Приватизација државних медија није довела до веће транспарентности власништва или извора финансирања, укључујући и финансирање од стране државе.

Суфинансирање медијског садржаја како би се испуниле обавезе од јавног интереса треба да се спроводи у складу са законским оквиром, користећи транспарентне и фер процедуре, и без уплитања од стране државне управе, посебно на локалном нивоу.

Претње, насиљe и застрашивања новинара и даље представљају разлог за забринутост. Цурењем информација у медије, нпр. о току истраге, угрожава се личнa сигурност новинара и то представља задирање у њихову приватност. Истраге и коначне пресуде за нападе на новинаре и застрашивање новинара су реткост. Продужена полицијска заштита неколико новинара и активиста друштвених медија се наставља, без предузетих опипљивих акција за уклањање разлога за ове мере безбедности, што озбиљно омета њихов рад у оквиру ове професије.

Државна служба

Србија је постигла ограничен напредак у спровођењу и измени тренутног оквира државне службе како би се гарантовала неутралност и континуитет јавне управе и како би се осигурало да запошљавања, напредовања и отпуштања буду заснована на заслугама, нарочито искорењивањем изузетака и прелазних решења у именовањима. Принцип заслуга доведен је у питање претераним дискреционим правом датим на политичком нивоу за избор коначних кандидата и недостатком јасних критеријума за организацију тестова за избор и састав комисије за избор. Исто тако, изузеци од нормалних процедура запошљавања су дозвољени за привремено запослене, што чини око 10% запослених у државној служби..

Правно раздвајање радних места између политичких именовања и рада у јавној управи није јасно спроведено. Политички утицај има кључну улогу у попуњавању виших руководећих места, а више од 60% високих државних службеника нису именовани у складу са законским одредбама. Број високих државних службеника и даље представља област којој се приступа са посебном пажњом. Правни оквир омогућава простор за злоупотребе приликом отпуштања. Престанак функције је дозвољен законом на основу „озбиљног поремећаја”, али без формалног дефинисања ове одредбе, као и након укидања управљачке позиције током унутрашње реорганизације.

Управљање људским ресурсима није добро развијено у државној управи; углавном се фокусира на поштовање закона. Систем оцењивања учинка остаје неефикасан, са увећаним разредима процене. Министарство државне управе и локалне самоуправе, задужено за централну координацију управљања људским ресурсима, нема капацитет да координира и усклађује рад јединица за људске ресурсе. Посебна агенција, која није директно одговорна министарству, одржава информациони систем за управљање људским ресурсима, који не комуницира са другим националним базама података, попут платног регистра трезора, и нередовно се ажурира.

Тржиште и привреда

Остварен је добар напредак у одговарању на неке слабости политике, нарочито у погледу буџетског дефицита. Изгледи раста су побољшани, а домаћи и спољни дебаланси су смањени. Стабилност цена је очувана. Остварен је напредак у реструктурирању јавних предузећа. Међутим, државни дуг је и даље веома висок. Кредитна активност се опоравља, али висок ниво проблематичних кредита је и даље проблем. Незапосленост је веома висока, посебно међу младима. Приватни сектор је неразвијен и отежано функционише због слабих страна у владавини права.

Известан напредак је остварен у погледу пружања подршке малим и средњим предузећима (МСП) и предузетништву. Јавне и приватне инвестиције су порасле. Међутим, квалитет, једнакост и релевантност образовања и обуке не одговарају у потпуности друштвеним потребама. Ниво инвестиционе активности је и даље испод потреба привреде.

Мала и средња предузећа представљају кичму привреде. МСП доприносе око половине додате вредности и обезбеђују око 70% запослености у „нефинансијској пословној економији”. Њихова улога је нарочито изражена у услугама попут грађевинарства, малопродаје и туризма. Иако је удео МСП у производњи изнад 40% у последњих неколико година, она нису била у стању да се поврате у своје стање пре кризе. МСП се суочавају са низом изазова, укључујући и непредвидиво пословно окружење, висок ниво парафискалних намета и тежак и скуп приступ финансијама.

Институционално и регулаторно окружење је и даље слабо. Важни закони се и даље усвајају по хитном поступку, без одговарајућих консултација са заинтересованим странама, а постоје и кашњења у доношењу подзаконских аката. Судови су оптерећени значајним бројем нерешених случајева. Остварен је напредак у реституцији имовине , при чему је приближно половина свих пријављених потраживања решена. Сива економија се процењује на око 20-30% БДП и доводи до губитака буџетских прихода, недостатка заштите радне снаге и, заједно са корупцијом, представља главну препреку лојалној конкуренцији. У децембру 2015. године влада је усвојила Национални програм за сузбијање сиве економије. Велики број слабо регулисаних непореских и парафискалних намета, како на нивоу државе тако и на нивоу локалне самоуправе, представља скуп терет за предузећа.

Образовање, млади и иновације

Погоршање демографске ситуације и слаби исходи образовања захтевају већу усмереност на политике људског капитала. Становништво Србије стари и смањује се за око 0,5 % годишње. Јавна потрошња на образовање је упоредива са потрошњом у земљама ЕУ, али резултати у погледу вештина и кључних компетенција су слабији. Ово се одражава у резултатима тестирања PISA2 који су испод просечних, што показује да је око једне трећине становништва функционално неписмено.

Србија је рангирана испод свих држава чланица ЕУ у оквиру индекса људског капитала који је сачинио Светски економски форум у 2016. години, са нарочито слабим резултатима у старосној групи 15-24 година. Иако земља поседује релативно добру научну базу, ниво инвестиција у истраживања је мањи од 1% БДП, док је сарадња између јавног и приватног сектора слаба и није систематски подржана.

У области образовања, обуке и младих, има напретка у спровођењу акционог плана за образовање, мада са одлагањима. Додатне инвестиције у образовање су најпотребније на предшколским и основним нивоима образовања.

Квалитет, једнакост и релевантност образовања и обуке морају бити побољшани како би боље одговарали друштвеним потребама. И послодавци и дипломци верују да образовне институције не пружају студентима кључне меке вештине попут решавања проблема, организационих вештина и вештина везаних за доношење одлука. Само око 52 % деце млађе од 6 година добија предшколско образовање, док је циљ ЕУ за 2020. годину 95 %.

Реформа високог образовања која је у току треба да стави посебан нагласак на важност студијских програма. Стопа незапослености дипломаца са високим образовањем (старости до 24 година) износила је 43,5 % 2015. године. Eмиграција младих, стручних људи је и даље велика.

Цео извештај о напретку можете прочитати овде.

Саша Гошовић
члан покрета „Доста је било“, Београд

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

4
Оставите коментар

avatar
2500
3 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
4 Comment authors
BranislavSaša GošovićGradjaninDanilo Recent comment authors
најновији најстарији
Danilo
Гост
Danilo

Приватни сектор је неразвијен и отежано функционише због слабих страна у владавини права“ овакве делове болдирати и ширити даље. Узалуд сва прича и патолошко хвалисање премијера, ако коза лаже рог не лаже…

Gradjanin
Гост
Gradjanin

Odličan tekst, ali je i preobiman. Suzite ovakve izveštaje i ostavite čitalacima da sami pročitaju tekst izveštaja Evropske komisije. Srbija treba da stremi standardima Evropske Unije ali ne treba da ulazi u Evropsku Uniju. Lako je Nemcima da proklamuju Evropsku uniju kada su usavršili proizvode da niko ne može da im bude konkurencija. Mi nemamo proizvod za Evropsku Uniju i samo bi predstavljali tržiše koje bi kupovalo od zajmova koje bi nam davali pod velikim „kamatama“. Svako navaljivanje pojedinaca da trebamo da ulazimo u Evropsku Uniju predstavlja promovisanje ulaska od strana onih koji su dobili odredjeni honorar za takvu reklamu, a koji ne brine o životu gradjana, odnosno jačanju i konkurentnosti domaće privrede.
Pozdrav za tekst.

Saša Gošović
Гост
Saša Gošović

Pozdrav Građanine, ja sam probao da budem što sažetiji ali nije jednostavno preneti 106 strana a da to bude malo. Ukratko: nema napretka. Vlast „loži“ narod da postoje nekakve reforme a zapravo se ništa ne radi. Kilavi Đuro.

Branislav
Гост
Branislav

Svakom pametnom je većina ovoga poznata, a neki podaci verovatno nisu tačni. Recimo, onaj o smanjivanju broja stanovnika od 0,5% godišnje. Taj procenat mora biti veći jer se svako godine iseli više od 37.000 stanovnika, dok je odnos natalitet/mortalitet katastrofalan, posebno u Vojvodini (dešava se da se u mom gradu rodi dva deteta nedeljno, a umre preko 20 ljudi, ništa neobično!). Ne čudi da država laže i oko toga.

Zapravo, država oko broja ljudi laže u svemu. Od popisa, preko žrtava tokom NATO bombardovanja, žrtava u ratovima (u kojima smo učestvovali i u kojima „nismo“)…

Pa to o medijima je previše šareno, u stvarnosti je mnogo crnje. Apsolutno svaki medij je pod kontrolom režima. Medijskih sloboda nema, cenzura je potpuna, a najčešće ni ne treba zbog autocenzure. Sloboda govora gotovo gotovo ne postoji ili je veoma opasna.

Nema reči o centralizaciji Srbije što je jako bitno. Najgori državni sistem koji postoji u Evropi (valjda ste vi iz Beograda, pa vam to previše ne smeta?). Stalno se smanjuju sredstva lokalnih samouprava i preusmeravaju u Beograd. Onda, nema reči o krađi imovine Vojvodine koja traje neprekidno već decenijama (opet, to verovatno Beograđanima ne smeta, pa se pravimo da to ne postoji). Od poslednjih, Elektrovojvodina, RTV, sprema se prebacivanje računa Srbijagasa iz Novog Sada u Beograd, ukidanje Vojvodinavoda, Vojvodinašuma, itd.

Onda nedozvoljeno mešanje stubova vlasti – kako policija može da donosi zakone koje sama sprovodi (ZOBS, pravilnici)?? Od kad je to i gde policija zakonodavni stub vlasti?

Pa do banalnosti tipa nekažnjeno laganje vlasti o stvarnim podacima. Premijer nema problem da slaže o bilo čemu (o broju zaposlenih ili efektima donacija na primer) i da to bude nekažnjeno. Nema ni medija koji moraju da ga podsete na to.

Ukratko, situacija je veoma loša. Umesto da stvore uslove da se Srbija razvija i da puste ljude da sami rade, oni čine sve kako ne treba. Vlast TREBA DA STVARA I POBOLJŠAVA USLOVE i ništa više. Još uvek imamo šačicu sposobnih ljudi koji znaju sami da rade. Ali to su samo pusti snovi, toga ovde neće biti nikad i zato treba gledati onaj podatak o procentu gubitka stanovništva i videti da u 50 do 100 godina Srbija verovatno neće postojati. Samo matematika, tako jednostavna, tako nemilosrdna.