Ауторски текст Медији

На мети Политике

Најстарији дневни лист на Балкану и његов извештач из Скупштине решили су да се коначно побуне против притисака на новинаре. Лист који негира постојање цензуре као технике владања Александра Вучића, разгласио је urbi et orbi да неће подлећи “незадовољству” које у покрету Доста је било, како каже Политика, гаје према уређивачкој политици овог листа. У тексту “ДЈБ и новинари” (24.11.2016) јасно и храбро су свима дали на знање да ће Политика наставити да “гунђа” и “тера по своме”.

mediji-corax

Осим неутемељеног самољубља, нема ту, наравно, ничег новог јер Политика одувек, као сваки правоверан Владин медиј, одбија да објави већину информација које добија из опозиционог ДЈБ, а ДЈБ не намерава да престане да их шаље и притиска, наравно, дугменце на мишу, а не Политику. Али, ето сад су сви сазнали за ову нашу “интерну” игранку или барем верујем да су сазнали за свакодневну обострану муку, јер тешко је разлучити шта, у прилично небулозном тексту, Политикина новинарка износи као чињенице, шта су претпоставке, а шта њене жеље и самохвала.

На моје велико изненађење, а верујем и изненађење читалаца Политике, одједном сам се главом и брадом испречила пред Политикиним узвишеним циљем – професионалном слободом. Где баш мени да се догоди да постанем цензор против кога ће оштрим пером морати да се бори најстарији лист на Балкану! У тексту је, сходно томе да приликом постојања цензуре и притисака мора постојати и личност која то ради, подробно описано оно што наводно (а и de facto) радим. Па тако како зовем информативну службу Скупштине да питам који су новинари присутни, шаљем демантије кад објаве да је Саша упропаститељ комплетне српске привреде и познати лопов, а богами знам да пошаљем и реаговање Саше Радуловића кад га у “ексклузивном” интервјуу за Политику Маја Гојковић извређа.

Елем, Политикин извештач је “храбро” стао на браник професије и објавио реакцију на текст Саше Радуловића који Политика није објавила. Врло напредна, никад до сада виђена техника борбе против притисака инаугурисана је у најстаријем листу на Балкану – објавити реакцију на текст који није објављен, а истовремено одбацити уобичајене методе – право на деманти и реаговање по Закону о јавном информисању.

Из текста “ДЈБ и новинари” сазнајем још и да већ дуго у новинарки Политике кључа та побуна против мог насилништва демантијима и реаговањима а конто напредних извештаја из Скупштине. Ниједан деманти није објављен, али праведни гнев професионалца није престао да кључа. Кап је очигледно прелила чашу кад сам одбијено писмо Саше Радуловића послала Данасу. Јер, Данас је објавио текст и омогућио да се чује став Саше Радуловића да је “председница Скупштине изнела низ неистина којим је покушала да сакрије вербално и физичко насиље које спроводи СНС у Скупштини и да тиме прикрије своју одговорност”.

Нисам, наравно, ја њена мета, али је Политикиној новинарки лакше било да мене претвори у цензора да би Маји Гојковић, Александру Мартиновићу и Маријану Ристичевићу поручила да нису усамљене “жртве” посланика ДЈБ. Ето, и новинари пиште под стегом ДЈБ и теретом демантија. Мета су посланици Доста је било јер се преко мене претварају у људе који су у сукобу са свима (то је једном рекао и премијер). Храбра новинарка Политике понављајући речи премијера дигла је свој глас против неколико демантија које није објавила и против писма које такође није објавила. Показала је како то ради најстарији лист на Балкану и како се “теши” власт зарад милости власти и реклама и спонзорстава јавних предузећа.

Подржавам свако “гунђање” и “терање по своме”. Али не оно Политикино кад се храбро буне против притисака карикатура Душка Петричића или протеста професорке Данице Поповић да своју колумну о Вучићу назове “Беневолентни диктатор” или још храбријег одбијања да се објави писмо Саше Радуловића који реагује на интервју са Мајом Гојковић у коме се оптужују посланици Доста је било за псовање, пљување и насилништво. Не могу да прећутим и да ми је, без обзира на квалитет Политикиног текста, ипак веома драго да се нађем на списку људи против којих се бори Политика. Много пре мене и на много жешћој ватри нашли су се истраживачки новинари који су критички писали о Александру Вучићу, стигматизовани у најстаријем листу на Балкану као “страни плаћеници”.

Тамара Спаић
независна новинарка и саветница за медије Саше Радуловића

Текст из Политике
ДЈБ и новинари

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

7
Оставите коментар

avatar
2500
6 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
7 Comment authors
Slavoljub StankovićVasilijeimmobilRajkonikola Recent comment authors
најновији најстарији
Gradjanin
Гост
Gradjanin

Iz samih članaka Politike se jasno vidi da je politika zboh dugova morala da se proda privatnom licu koje kontroliše Vučić.

Božović Vladan
Гост
Božović Vladan

U šta su se pretvorile nekadašnje „institucije“, POLITIKA i STUDIO B. Kada prolazim pored trafike, pogled mi padne na naslove novina, ali kada vidim da se nešto beli, brzo skrećem pogled. Nekad sam čak i kupovao POLITIKU…nikad više. Kada greškom prebacim program na STUDIO B, prvo pririsnem “ mute“, pošto gašenje zvuka brže reaguje od prebacivanja programa, pa tek onda prebacim kanal.

nikola
Гост
nikola

ljudi, bravo! borite se neverovatno i ovaj gest politikine novinarke samo dokazuje koliko se plase istine i koliko dobro drmate. nadam se da ce uskoro kroz male procepe da se pojavi i vas glas, glasovi koji ce kao bujica odneti lazi i sve te nekorektne ljude. svako dobro

Rajko
Гост
Rajko

Jedino što je kod nas, do sad neviđeno, u zadnjih 100 godina, je ovolika kontrola medija.
Sprovedena je takozvana „akcija šimšir“. (sve što štrči se seče)
U vreme Miloševića je zaista bila dotad neviđena cenzura, ali sada je još jača,
pošto se čini da zapadu nekako odgovara ovaj sistem koji Vučić sprovodi,
tako da se ne finansiraju mediji koji bi sa druge strane sagledavali neke stvari.
Interesanto je da samo ruski „Sputnjik“ ima kritički osvrt na stanje u Srbiji, a
interesantno, recimo, „Slobodna Evropa“ ga podržava.
Sa obzirom kako nam se ekonomska situacija svakodnevno akuelno pogoršava,
ne mislim da su zapadne namere baš dobre po nas. Cilj je da nas ekonomski dotuku
pa će posle lako moći sa nama šta god bude trebalo.

Vasilije
Гост
Vasilije

Možda je tako i najbolje, da sad niko ne može da kaže da je skidanje naprednjaka sa vlasti finansirano spolja.

immobil
Гост
immobil

Objavljeni tekst urednice Politike je komentarisan dosta negativno. Više ljudi je tražilo da Politika objavi Radulovićev tekst. Mislim da je tekst urednice Čekerevac bio kontraproduktivan jer osim nekoliko botova (i njihovih imbecilnih komentara) ostali čitaoci su vrlo lucidno, a neki i veoma duhovito komentarisali. Neko je elegantnim svođenjem na apsurd dobro nasmejao mene a i svakog ko je pročitao taj komentar i pokazao besmisao šlihtanja režimu..

Slavoljub Stanković
Гост
Slavoljub Stanković

Srbija je zemlja apsurda. Politika više nije politički, već politikantski list, a kritički i objektivni osvrt na politiku vlasti još jedino može da se pročita u Tabloidu, glasilu nepopularnog naziva.