Terapija za Apoteku Kikinda

Vest o dugovanju Zdravstvene ustanove Apoteka Kikinda koji dostiže 80 miliona dinara (oko 640.000 evra) nije u gradskoj vlasti nikoga uznemirila. Nismo imali priliku da čujemo ni jednu konstruktivnu izjavu, a kamoli analizu i predlog rešenja. Umesto toga izletele su reči da to i nije veliki dug, a da neke javne apoteke u Srbiji duguju i mnogo više. Ovakav stav vlasti bi bio smešan da nije žalostan. Treba se meriti prema uspešnima, a ne prema najvećim gubitašima. Tešenje da ima gorih od nas je razmišljenje koje nas nepovratno vuče na dno i propast.

Druga stvar je što ni dug nije zanemarljiv, ako to prikažemo „plastično“. Naime, da je zdravstvo moglo da iskoristi ovaj iznos on bi bio dragocen jer u njega staje vrednost malo više od 14 sanitetskih vozila sa kompletnom medicinskom opremom! Da je za privredu mogao da se iskoristi ovaj iznos on bi pokrio oko 80 start-up kredita (ako uzmemo da je iznos 1.000.000 dinara po kreditu). Ove činjenice govore da cifra nikako nije mala i da se sa tim parama može uraditi dosta konkretnih i vrednih stvari.

U Apoteci Kikinda radi oko 50 zaposlenih, a nedavno su im, u cilju smanjenja troškova poslovanja smanjene plate. U istom cilju je zatvorena jedna apoteka u centru grada. Apoteka je više od deceniju u nazad mesto postavljanja stranački podobnih direktora, od kojih su neki bili više, a neki manje sposobni za vršenje ove dužnosti. Naravno, kad se uprava ne bira po kvalifikacijama, menadžerskom radnom iskustvu i dokazanim menadžerskim rezultatima rada, poslovanje je čista lutrija. Ovo je jasno svima, osim političkim strankama koje javni sektor posle izbora dele kao partijski plen, a koliko uspešno će partijski kadrovi voditi taj isti javni sektor je pitanje koje sebi nikad ne postavljaju.

Ono što je najveći problem, za pokret „Dosta je bilo“, je to da od strane lokalne vlasti javnosti nije data na uvid prava analiza i struktura duga. A, u strukturi duga ka dobavljačima se verovatno krije jedan od glavnih uzroka problema. Naime, zaduživanje nije problem za trgovinsku firmu, ukoliko se ona zadužuje za robu koja ima brz obrt, drugim rečima za robu koja se brzo proda i novac od njene prodaje se brzo vraća u kasu firme i to uvećan za zaradu firme od prometa tih roba. Nerazumno visoko zaduživanje kroz nabavku roba koje imaju slabu prodaju (spor obrt) je ponor u koji trgovinske firme nekad upadaju, naročito ukoliko menadžment nije vičan vođenju poslovanja, ili ima druge interese. Robe sa brzim obrtom u apotekama su lekovi i medicinska sredstva, dok su robe koje guše poslovanje jednostavno zarobe veliki novac u zalihama razni kozmetički preparati i sl. Osnova za oporavak apotekarske ustanove je da se uradi analiza zaliha i ukoliko postoje ovakve finansijski opterećujuće robe na lageru, utvrdi ko je i sa kakvim motivom naručivao te artikle, zatim da se utvrdi pravilnik o udelu ovakvih opterećujućih zaliha u ukupnom obimu nabavki. Pravilnik bi sprečio da se takve nabavke ponove, čak i ako partijski kadrovi nastave da budu upravljači ustanove. Izrada pravilnika je važna kako bi se apotekarska ustanova zaštitila od stvaranja dugovanja za sporedne artikle koja bi posle stvorila nelikvidnost i zaustavila nabavku i plaćanje osnovnih artikala koje apoteka mora da ima – lekova.

Analiza nije objavljena, a nije dato ni pravo rešenje i plan kako da Apoteka Kikinda izađe iz ponora. Ekonomija je egzaktna nauka i ne može se uspešno voditi nijedno preduzeće ako se detaljno ne analizira rad i ne planira svaka stavka. Pokret „Dosta je bilo“ želi da u našem gradu postoji uspešna Apoteka Kikinda. Mi smatramo da su zdravlje i standard građana najvažnije stavke društva, a sve ostalo su samo instrumenti koji vode tom cilju.

Kikindski odbor pokreta „Dosta je bilo“