Како се власт односи према судству могли смо да видимо током партијско-полицијског перформанса испред зграде Вишег суда у Београду, кога се не би постидео ни вођа севернокорејске диктатуре. Ту је више десетина присталица владајуће странке дошло да демонстрира притисак на суд у приватној грађанској парници, где је тужилац истовремено министар полиције и потпредседник владајуће странке Небојша Стефановић, а тужени један од најугледнијих политичких магазина у историји српског новинарства НИН и његови новинари.
Можемо да замислимо како ће судија који је добио тај предмет, а судије иначе кад добију такве предмете умиру од страха и плаше се своје сенке, како ће он да независно донесе пресуду под притиском владајуће странке. Сматрам да се у овом случају развија отворена диктатура, режим прелази у другу фазу отворене диктатуре где сад притисак на суд врши јавно, без икаквог устезања показујући читавој јавности да је судство у Србији бачено на колена.
Јавно бих питао и председника Касационог суда и Вишег суда и министарку правде да ли имају коментар на то да министар полиције и потпредседник СНС, дакле, један од најмоћнијих људи у држави, злоупотребљава свој положај у једној приватној парници у којој доказује да је претрпео душевну бол у вези са случајем који ће бити кост у грлу владајуће странке од које никад неће моћи да се излечи, а то је случај Савамале.
Често се говори о спорости суда, па се доносе закони о суђењу у разумном року и правосуђе покушава да изађе из те велике закрчености предметима који трају по 10, 15, 20 и више година, али зато кад је тужилац министар Стефановић или генерал Диковић, онда имамо ситуацију да се тужба поднесе у мају или јуну, а да је у новембру све готово. Мислим да ни у једној Швајцарској суд не ради са таквом ефикасношћу и брзином.
Кроз овакве случајеве се види да је реформа правосуђа, о којој се у јавности води расправа, у ствари један најобичнији оксиморон који нема никаквог смисла. Србија не испуњава ни елементарне услове да се у њој води расправа о реформи правосуђа. Да се надовежем на Сашу који је рекао да ми немамо традицију кад је у питању грађанско друштво, ми немамо никакву традицију кад је у питању независан суд. Нема владавине права и наша традиција у томе је 0 година. Реформе би морале да крену од реформи просвете, да би уопште дошли до тога да има ко да реформише правосуђе.
За правосуђе је једна од најважнијих ствари спремност судија, тужилаца и адвоката на лични ризик. Аутоцензура која је као метан потпуно опила српско друштво не дозвољава да кренемо напред и то Доста је било хоће да промени.
Погледајте снимак говора Владимира Гајића на конференцији у Медија центру
Веома ценим што је адвокат Гајић приступио Покрету. Важио је као један од непомирљивих противника компромисног резултата преговора Комора и Мнистарства у вези модификовања јавнобележничких прописа како би се нормализовао рад правосудних органа, након што су адвокатске коморе у Србији започеле да демонстрирају протесте против ограничавања рада своје професије. Дакле, на овом месту очекујем јасну поруку да ће се Покрет оградити од односа који држава има према јавним бележницима, и да ће се свемоћ јавнобележничке коморе и јавних бележника свести на разумну меру, ону коју су јавни бележници могли да одрже до измена сета прописа из 2013. Јавно позивам адвоката Гајића да изнесе своја опредељења у том смислу, а која ће преточити у изборни програм Покрета, а ускоро партије ДЈБ.
Hocu, ne brinite. Vladimir
Браво за Владимира, веома сам пријатно изненађен његовим приступањем покрету Доста је било.