Kako se vlast odnosi prema sudstvu mogli smo da vidimo tokom partijsko-policijskog performansa ispred zgrade Višeg suda u Beogradu, koga se ne bi postideo ni vođa severnokorejske diktature. Tu je više desetina pristalica vladajuće stranke došlo da demonstrira pritisak na sud u privatnoj građanskoj parnici, gde je tužilac istovremeno ministar policije i potpredsednik vladajuće stranke Nebojša Stefanović, a tuženi jedan od najuglednijih političkih magazina u istoriji srpskog novinarstva NIN i njegovi novinari.
Možemo da zamislimo kako će sudija koji je dobio taj predmet, a sudije inače kad dobiju takve predmete umiru od straha i plaše se svoje senke, kako će on da nezavisno donese presudu pod pritiskom vladajuće stranke. Smatram da se u ovom slučaju razvija otvorena diktatura, režim prelazi u drugu fazu otvorene diktature gde sad pritisak na sud vrši javno, bez ikakvog ustezanja pokazujući čitavoj javnosti da je sudstvo u Srbiji bačeno na kolena.
Javno bih pitao i predsednika Kasacionog suda i Višeg suda i ministarku pravde da li imaju komentar na to da ministar policije i potpredsednik SNS, dakle, jedan od najmoćnijih ljudi u državi, zloupotrebljava svoj položaj u jednoj privatnoj parnici u kojoj dokazuje da je pretrpeo duševnu bol u vezi sa slučajem koji će biti kost u grlu vladajuće stranke od koje nikad neće moći da se izleči, a to je slučaj Savamale.
Često se govori o sporosti suda, pa se donose zakoni o suđenju u razumnom roku i pravosuđe pokušava da izađe iz te velike zakrčenosti predmetima koji traju po 10, 15, 20 i više godina, ali zato kad je tužilac ministar Stefanović ili general Diković, onda imamo situaciju da se tužba podnese u maju ili junu, a da je u novembru sve gotovo. Mislim da ni u jednoj Švajcarskoj sud ne radi sa takvom efikasnošću i brzinom.
Kroz ovakve slučajeve se vidi da je reforma pravosuđa, o kojoj se u javnosti vodi rasprava, u stvari jedan najobičniji oksimoron koji nema nikakvog smisla. Srbija ne ispunjava ni elementarne uslove da se u njoj vodi rasprava o reformi pravosuđa. Da se nadovežem na Sašu koji je rekao da mi nemamo tradiciju kad je u pitanju građansko društvo, mi nemamo nikakvu tradiciju kad je u pitanju nezavisan sud. Nema vladavine prava i naša tradicija u tome je 0 godina. Reforme bi morale da krenu od reformi prosvete, da bi uopšte došli do toga da ima ko da reformiše pravosuđe.
Za pravosuđe je jedna od najvažnijih stvari spremnost sudija, tužilaca i advokata na lični rizik. Autocenzura koja je kao metan potpuno opila srpsko društvo ne dozvoljava da krenemo napred i to Dosta je bilo hoće da promeni.
Pogledajte snimak govora Vladimira Gajića na konferenciji u Medija centru
Veoma cenim što je advokat Gajić pristupio Pokretu. Važio je kao jedan od nepomirljivih protivnika kompromisnog rezultata pregovora Komora i Mnistarstva u vezi modifikovanja javnobeležničkih propisa kako bi se normalizovao rad pravosudnih organa, nakon što su advokatske komore u Srbiji započele da demonstriraju proteste protiv ograničavanja rada svoje profesije. Dakle, na ovom mestu očekujem jasnu poruku da će se Pokret ograditi od odnosa koji država ima prema javnim beležnicima, i da će se svemoć javnobeležničke komore i javnih beležnika svesti na razumnu meru, onu koju su javni beležnici mogli da održe do izmena seta propisa iz 2013. Javno pozivam advokata Gajića da iznese svoja opredeljenja u tom smislu, a koja će pretočiti u izborni program Pokreta, a uskoro partije DJB.
Hocu, ne brinite. Vladimir
Bravo za Vladimira, veoma sam prijatno iznenađen njegovim pristupanjem pokretu Dosta je bilo.