Господари парламентарног терора

Преносимо вам текст Радмила Марковића из прошлонедељног Времена о стању у Скупштини.

Скупштина Србије је једно од последњих места на којима се може чути дебата између власти и опозиције – заправо, на којима се може уопште чути глас опозиције. Оно што се догађало претходних десетак дана у парламенту, покушај је да се она до краја дискредитује и да се грађанима огади гледање њених пренос.

Ако бисмо употребили спортски жаргон, могли бисмо да кажемо да је прилично извесно да је током протекле недеље, након ко зна колико времена, опозиција у Скупштини Србије забележила победу над вишеструко надмоћнијим супарником, коалицијом окупљеном око Српске напредне странке. Сва је прилика да је та победа мала и безначајна, да неће имати богзна какве ефекте на наставак парламентарног живота, као ни на политичке догађаје који предстоје у 2017. години, али је ипак – победа.

Шта се то догађало у Скупштини у последњих недељу дана? По обичају, ништа лепо и ништа пристојно – управо оно што је “краси” већ годинама. Међутим, овога пута је био другачији начин на који је опозиција реаговала на непрестану вербалну агресију, насиље и терор већине. Опозициона групација која је (ако, с правом или не, изузмемо Српску радикалну странку) добила највише гласова на априлским изборима, Доста је било, била је упорна да спречи непрестано кршење пословника два председавајућа из СНС-а, Маје Гојковић и Верољуба Арсића, као и да не дозволи посланику Маријану Ристичевићу да расправу о породичном насиљу одвуче у дискусију “достојну” “Фарме” (о детаљима Ристичевићевих подухвата у Скупштини погледајте текст Тамаре Скрозе).

Како је ДЈБ успео у нечему што цела опозиција у Скупштини у “сезонама” 2012–2016. није могла, упркос хвале вредним појединачним покушајима посланика попут Владимира Павићевића, Зорана Живковића, Јанка Веселиновића, Марка Ђуришића и још понеких? Једноставно, надгласали су већину, и то буквално: кад год би председавајући толерисали посланике владајуће већине у кршењу пословника, почињали би гласно да добацују, да рекламирају пословник, да аплаудирају, ометајући тако говоре посланика владајуће коалиције, а као крајњу меру да, све аплаудирајући, приђу до говорника. Свакако да је ово кршење Пословника о раду Скупштине, поглавито чланова 106, 109 и 111. Међутим, спроводећи терор већине, Маја Гојковић и потпредседник Скупштине у претходном сазиву магистар Игор Бечић више десетина пута су оправдавали негодовање посланика већине – а заправо ометање говорника опозиције, кад год се дотакну неке неугодне теме. Ево неких примера:

“Госпођа Гордана Чомић је избацивала комплетне посланичке клубове који се нису слагали са владајућом већином, према томе, дозволите сада, посланици могу да негодују барем вербално, или да се дивимо сад свакоме, то није демократија” (Маја Гојковић, 28. фебруар 2016).

“Господине Марковићу, ако не говорите о теми посланици негодују. Ја то не могу да спречим.” (Игор Бечић, 23. фебруар 2016)

“Оно што желим још да вам додам, дакле, сигурно сте много путовали раније по свету, посећивали парламенте, дозвољено је да посланици на одређене начине негодују када се не слажу са нечијим говором. Очигледно се већина посланика овде од 250 не слаже са говором посланика који је говорио последњи у низу говорника”. (Маја Гојковић, 7. април 2015)

ЗАКОНИ И РАСПРАВА: Четири закона су била на дневном реду Скупштине током прошле и ове недеље – Предлог закона о спречавању насиља у породици, Предлог закона о изменама и допунама Кривичног законика, Предлог закона о организацији надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције и Предлог закона о изменама и допунама Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Из неког разлога – а то је постао уобичајен манир, и то не само ове скупштинске већине – сви ови закони су спојени у обједињену расправу, па су посланици расправљали час о овој, час о оној теми, а у све то је још и умешана расправа о именовању кадровских решења за Комисију за хартије од вредности. Но, инциденти о којима је реч, и који су потпуно прекрили неспорно велики значај поменутих закона, у центру имају једног посланика – Маријана Ристичевића, члана владајуће коалиције. Најпре је у среду, 16. новембра, “ничим изазван”, усред расправе о насиљу у породици, извукао две фотографије – једну како председник ДС-а присуствује “кићењу” трбушне плесачице, другу са скандалозне прославе Синдиката правосуђа Србије из 2012. (види “Време” бр. 1107, “Огољена истина”). То је био “доказ” да, ето, опозиција редовно упражњава насиље над женама (овај “аргумент” је био један од лајтмотива СНС-а током расправе, нарочито шефа посланичке групе Александра Мартиновића).

Опозиција, а нарочито ДЈБ, бурно је реаговала. “Како вас није срамота? Допуштате овакве говоре у Народној скупштини? Имали сте конференцију у мајицама обучени, говоримо о овако важном закону. Срам вас било!”, рекла је Татјана Мацура са места, због чега је добила опомену. Пошто је Ристичевић наставио, посланици ДЈБ-а су почели да аплаудирају, а онда и стали испред посланика Ристичевића. Маја Гојковић је прогласила паузу, након које је саопштила да је Мацура “пљунула Ристичевића”, а да му је други посланик ДЈБ-а “псовао непокретну мајку”.

“Мислим да је тај део о пљувању потекао од Маје Гојковић, јер она је то изговорила, ‘немојте да пљујете посланике’, па је Ристичевић то прихватио, а онда је Владимир Ђукановић, који се уопште није налазио у близини, рекао да је то видео. Све то није тачно”, каже за “Време” посланица ДЈБ Татјана Мацура. “Онда је Ристичевић измислио да смо му ми псовали мајку која је болесна. Притом је заборавио оно што је јако занимљиво – Маја Гојковић, кад год долази до вербалног сукоба, искључује микрофон испред посланика опозиције, али Маријану Ристичевићу је остао укључен микрофон, тако да не само визуелни, него и аудио снимак потврђује да ми то нити смо изговорили, нити смо урадили. Све се на снимку види, уосталом, они да имају било какав доказ, већ би тај доказ био пуштен у етар”, каже Мацура.

Након тога, а што ће се поновити и у петак, 18. новембра, посланици ДЈБ-а су кренули да излазе из скупштинске сале, али – поред посланика СНС-а, на супротном крају сале у односу на њихова посланичка места. Већ је онима који су пажљиво посматрали скупштинска збивања било јасно да су Маја Гојковић и цео посланички клуб СНС-а у неку руку збуњени новонасталом ситуацијом – као да су очекивали да се и новопридошла опозиција (попут опозиције 2012–2016), уз мању или већу галаму, ипак повинује скупштинским правилима, која, додуше, не важе када то СНС-у одговара. Дакле, ДЈБ је кренуо да излази на “СНС-ов” излаз. Уместо да их једноставно пропусте, чиме би себи дали аргументе да кажу да је, ето, опозиција “побегла” у недостатку аргумената, посланици СНС-а су устали и блокирали им излаз.

“То је био наш начин да покажемо протест против таквог понашања, да просто схвате да не могу таквом тиранијом да владају”, каже Мацура. “То није провокација ни у ком смислу – истог дана су и председница Скупштине и посланик Шормаз, и многи посланици СНС-а, потпуно нормално, без било какве сметње, пролазили кроз коридоре који су поред наших редова. Чак постоји фотографија где се види да председница Скупштине без проблема стоји испред посланика ДС-а и разговара са њима, и нико јој не омета ни пролазак нити било шта. И онда одједном, по наредби, то се тачно види на снимку, они по наредби устају и блокирају нама пролаз.”

На питање зашто једноставно нису изашли на неки други излаз, Мацура каже: “Ако сам ја данас одлучила да прођем баш овим путем, зашто би моја слобода кретања била на било који начин спутана? Зашто бих ја пала под притиском нечијег безобразлука и анархије? Ако смо ми били колеге и никоме нисмо блокирали пут, зашто би мени то неко урадио? Највише ме чуди што на такве команде које долазе од Маје Гојковић реагују људи који су заиста себе остварили у животу. Како доктори или примаријуси могу себи да дозволе да устану и на команду буду вратари, попут др Ракоњац? Притом је она председница одбора за рад и социјална питања, која је баш блиско укључена у ову тему. Просто је невероватно како су ти људи изманипулисани. И кад смо стали ‘један на један’, они сви гледају у под и махом се нама извињавају. Кажу, ‘знате како је, то је партијски задатак’. А ми кажемо, не, не знамо, пошто тако не радимо. Види се да је неке од њих срамота. Не знам чиме су условљени и зашто то тако морају да раде. Све наше реакције су стварно само реакције на повреде Пословника, јер се доминантно говори ван теме, о личним животима посланика. Мени то чак и није проблем, ако ће неко неку тему високе политике да злоупотребљава на тај начин. Али на овој теми, мене је стварно много погодило колико је Ристичевић себи дозволио да скрене с теме. Нисам могла да дођем себи да, након свега што смо прочитали на ту тему, након свих саживљавања са тим ситуацијама, и са људима који пролазе кроз муку породичног насиља, ви добијете тако нешто. Буквално несхватљиво.”

ГМО РАДИКАЛИ: Стекао се утисак да СНС, односно председник Владе Александар Вучић, поједини министри и посланици чине све како би, једноставно речено, грађанима потпуно огадили Скупштину и одвратили их од њеног праћења. То је и разумљиво, ако се погледају резултати политике СНС-а: Скупштина је остала малтене једино место где се може чути било каква дебата између власти и опозиције која је видљива грађанима Србије, односно која је преостала на телевизијама са националном фреквенцијом. Све друге емисије и програми где би се чуо глас опозиције – укључујући ту и дебате у предизборним програмима – укинути су и не постоје: под различитим изговорима, али им је заједничко једно – укинути су. Стога, следећи ову логику гушења медија, а још увек неспремни да просто укину пренос Скупштине, делује да су посланици власти одлучили да се Скупштина има претворити у апсурд, циркус и програм недостојан гледања. Нешто је слично и Маја Гојковић изјавила у уторак 22. новембра, гостујући у Јутарњем програму Телевизије Пинк.

У показном примеру како се формира паралелна стварност, Гојковић се упитала “да ли је то решење опозиције да победи пристојну и нормалну Србију, тако што ћемо сви постати вулгарни, псовати, понашати се као у последњим кафанама на Ибарској магистрали”. Након што је у петак, после новог вербалног сукоба са ДЈБ-ом и ДС- -ом и ефективне блокаде њеног вођења Скупштине, рекла да ће дати себи паузу да размисли, “да види шта јој је чинити”, да ли ће остати на месту председнице Скупштине, у уторак је код Срђана Предојевића изјавила да се “неће повући пред насиљем и простаклуком”.

Председник Владе Александар Вучић је пар дана раније саопштио шта му је Маја Гојковић рекла када га је позвала: “Жена је узнемирена, тешко је то све поднела, чини ми се да је и плакала, рекла ми је да размислим и да она не зна да ли то може и даље да ради.” Водитељ Срђан Предојевић је “набацио на волеј” (“Волим да гледам скупштину, али нисам желео да моја деца слушају тај речник и морао сам да променим канал”), а председница Скупштине је поентирала: “Апсолутно сте у праву, и грађани и треба да промене канал, не треба да дају уопште подршку тиме што ће гледати шта раде посланици опозиције, не треба да им дају подршку тако што ће слушати псовке, тако што ће гледати како ДЈБ стално долази до посланика СНС-а, прети им, вичу им, псују их (…) Имамо 32 убијене жене ове године у склопу породичног насиља (Предојевић: 33), и вероватно ћемо, ако се овако настави, и ако се ми будемо бавили псовањем у парламенту, још нека особа, жена, мушкарац или дете изгубити живот, јер изгледа да је неким посланицима важније да псују и да се понашају недолично у парламенту, у односу на оне посланике који су решили да заиста поштено раде свој посао”, рекла је Гојковић.

А на поменутој седници од петка, 18. новембра, збиља је виђено мноштво ствари које су се догодиле “први пут у новијој историји”. Након скандалозних (а потом обрисаних) твитова Маријана Ристичевића, Балша Божовић и Маја Виденовић из ДС-а су у Скупштини истакли транспаренте на којима је писало #ИскључиНасиље и #ИскључиРистичевића. У једном тренутку је Маја Гојковић сишла у посланичке клупе како би говорила као посланица, а колико је председавајући Верољуб Арсић погубио конце, говори податак да је Гојковић најпре добила реч по повреди Пословника, а одмах потом – и реплику, ваљда на сопствено излагање (на питање опозиције како то може, Арсић је уз осмех рекао: “Па може”).

Упркос томе што су потом многобројни посланици опозиције тражили повреду Пословника, Арсић је пет пута заредом дао реч посланицима СНС-а, све по повреди пословника: Маји Гојковић, Александру Мартиновићу (прича четири минута, иако је ограничење по повреди пословника два минута; посланици ДЈБ-а аплаудирају све време након истека другог минута), па поново Маји Гојковић (која, усред говора, подиже Пословник и тражи још два минута и нову повреду Пословника; “Може”, каже Арсић, “још два минута”), па потом поново Александру Мартиновићу (који прича о чупању гркљана; ДЈБ гласно одбројава последње секунде другог минута, као да је Нова година, Арсић не прекида Мартиновића, а из клупа ДЈБ-а чује се даље гласно одбројавање: 32, 33, 34…), па потом и Александру Марковићу.

Након овога, посланици ДЈБ-а поново крећу да излазе поред посланика СНС-а, и поново бивају блокирани. Гојковић преузима председавање, даје паузу, али ДЈБ посланици стоје и након истека паузе. Председница покушава да их игнорише, даје реч посланици ДСС-а Горици Гајић да прича о амандману, али бука не престаје. И ту делује као да Маја Гојковић губи стрпљење – даје Татјани Мацури три опомене, које значе удаљење са седнице, као и Балши Божовићу (“Ви не постојите сада на овој седници”). Посланик ДЈБ-а Бранислав Михајловић, стојећи испред посланика СНС-а са раширеним рукама и стиснутим песницама, заличио је помало на народног хероја Стевана Филиповића, док је викао: “Срам вас било, ово није ваша Скупштина, ово је народна скупштина.” И он је добио три опомене и искључење.

“Имамо ситуацију у којој генетски модификовани радикали, који се представљају као напредњаци, тешко могу да сакрију свој примитивизам и безобразлук. Сличне ситуације су се дешавале и раније, а ово је била кулминација”, каже за “Време” посланик Зоран Живковић. “Због тога што је апсолутно безрезервно стао у његову заштиту, Вучић очигледно у Ристичевићу види метафору своје политике, и ја сам спреман пола у шали, али богами пола и озбиљно, да кажем да је Ристичевић идол Александра Вучића, да га он сматра својим идеолошким ментором, да је он и по реторици и по поштењу, и по свему, прави идол СНС-а. А то све значи да грађани Србије имају власт која по примитивизму апсолутно одговара стандардима ‘Фарме’ из које је Ристичевић побегао. То је, нажалост, парадигма живота који ми живимо данас. Они апсолутно не желе да се одрекну тог примитивизма, то је пљување, поливање најгорим стварима, не само политичких противника него свих грађана Србије. Чак и својих коалиционих сарадника, али за њих ме баш брига. Ми имамо један примитивизам који, ја мислим, никада, ни у 90-им, није виђен у српском парламенту. Било је и горих ситуација, али примитивнијих од ове није.”

На питање да каже своје виђење инцидената у Скупштини, Живковић каже: “Посланичка група ДЈБ је унела неки нов начин испољавања незадовољства стањем у парламенту. О том начину може да се мисли овако и онако, али то сигурно није начин који је примитиван и који изазива то што се десило. Они су аплаудирали, стајали у простору испред говорнице и испред посланика, све је то нешто што се иначе дешава у парламентима, и то сигурно није понашање које треба да буде санкционисано, нити да за одговор добије примитивизам који је добијен, не само од Ристичевића него од свих посланика СНС-а и њиховог лидера Александра Вучића. СНС то ради зато што је сваког дана све већа количина лажи која се емитује, било из уста председника владе Вучића, било из уста његових министара или посланика. Врло лако можемо да их ухватимо у лажи и покажемо српској јавности које су размере и штете тих лажи и те лоше власти, и зато они хоће да нам запуше уста потпуно, пошто су практично уништили све електронске слободне медије. Ако изузмемо неколико недељника, међу којима је и ‘Време’, једне или двоје дневне новине, ми практично нигде немамо могућност да нормална, здрава Србија 21. века каже оно што мисли о ономе што ради власт и каже шта треба да се промени да би живот у Србији био бољи. И то је очигледно, они хоће да замраче Србију”, закључује Живковић.

Извор: Време, 24. новембар 2016. године
Аутор: Радмило Марковић