Од недавно Нови Сад носи “титулу” Европске престонице младих за 2019. годину. Уложен је позамашан износ буџетских средстава, на доста нетранспарентан начин, да би град постао омладинска “престоница” Европе. Иначе, Нови Сад је други град по величини у Србији и у њему живи приближно 60.000 младих. А какво је заправо стање и који су услови у којима егзистира омладина у Новом Саду?
Од јануара ове године заведена су 6.514 кривична дела, према речима начелника Полицијске управе Нови Сад, од којих су 4% починили малолетници. Процењује се да у Новом Саду има око 30.000 наркомана. Футошки парк и Католичко гробље се претварају у легло зависника дроге, односно, постају једини дом за све већи број младих. Тај животни лавиринт за део омладине се показује као бекство из друштва које презиру и које им ништа не обећава. Ипак, таква ризична понашања повећавају забринутост јер се појављују у близини Медицинске школе, ОШ “Васа Стајић” и дечијег парка, стога на Граду мора да буде одговорност изналажања конкретних решења заштите и превенције других. Међутим, упркос апелима и притужби грађана, постало је евидентно да градске институције не држе до етике одговорности и професионалности, јер не остварују довољно квалитетну сарадњу са МУП-ом на предвиђању опасности путем систематске процена ризика. Трагичне погибије, убиства и нестанци младих као и тешке саобраћајне несреће, само показују да је градска власт неспособна да води бригу о безбедносним аспектима живота младих. У Новом Саду не постоји основни пред-услов за несметани развој омладине.
Парадоксално, младима као да се још и онемогућава усвајање здравог начина живота, јер им се смањују услови за спортске и рекреативне активности. Један од главних проблема града је недостатак спортских терена и игралишта. Подбара, која спада у сам центар града, у потпуној је оскудици са спортским теренима. У септембру, уништени су и спортски терени између “Спенса” и стадиона “Карађорђе”, како би се створили услови за изградњу тржног центра. Једноставно, квалитет живота младих се не унапређује у Новом Саду.
Неподношљив је нарочито недостатак основних услова за развој омладине. Канцеларија за младе као део градског сектора, која обавља послове стварања услова за бригу о младима и побољшања њиховог положаја, није у капацитету већ две године. Са друге стране, реализација циљева Локалног акционог плана политике за младе, која се врши расподелом средстава за омладинске организације на јавним конкурсима, показала се врло нетранспарентном и неодговорном. Утврђене су “фантомске” организације које исисавају буџетски новац на конкурсима (линк: http://oradio.rs/sr/vesti/drustvo/aktivizam/ns-novac-dodeljen-nevidljivim-organizacijama-2325.html). Резултати од прошле године показују између осталог, да су новац добили, осим политичких активиста владајућих странака, и појединци на платном списку у Граду. Пример је удружење Институт за безбедност у саобраћају, чији је председник Славен Мановић истовремено у градском сектору вршио функцију члана Савета за координацију послова безбедности саобраћаја на путевима Новог Сада (линк: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/120431/Novac-sa-konkursa-sumnjivim-organizacijama-i-gradskom-savetniku.html). Партијски паразитски систем ендемично наставља да уништава друштво претварајући и омладину у таоца корумпиране власти. Шта више, Савет за младе у оквиру Скупштине Града искључиво чине партијски изабрани чланови. Уместо да се представницима омладинских организација омогући укључивање у процес доношења одлука око питања која директно погађају младе, партије настављају да детерминишу целокупни живот друштва по цени лошег стања у њему. Зато Нови Сад нема ни омладинску инфраструктуру, јер пати од недостатака дома омладине, омладинског центра и инфоцентара. Такво ускраћивање друштвености омладини као најважнијег ресурса једног друштва чврсто доказује да власт предвођена Српском напредном странком никако није на путу напретка. Поставља се онда питање, а шта то Нови Сад нуди институцији Европске престонице младих када је сама будућност омладине у овом граду незамислива!
Постало је више него јасно да омладина није ресурс у функцији развоја Новог Сада, нити градска власт жели да млади буду “власници” својих живота. Млади су једино власници осећања резигнације и беспомоћности која терају Новосађане да у све већем броју пакују кофере и одлазе на север и запад Европе (линк: http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/142679/Sve-vise-Novosadjana-pakuje-kofere-za-Norvesku.html). Зато је прича о Новом Саду као Европске престонице младих крајњи израз једног организованог лицемерја.
За будућност Новог Сада важније од кићења имагинарним титулама је системско бављење проблемима велике незапослености младих, неједнакости у шансама и партијског запошљавања. Највећа опасност која подрива и разара функционисање друштва је крупна неправда у привилегованој политичкој расподели средстава и радних места. Младима морамо омогућити да имају кључну социјалну, политичку и економску улогу у развоју заједнице, нарочито у овом савременом времену које карактерише старење становништва. То ће се достићи само увођењем професионализације засноване на транспарентном управљању. “Доста је било” због страха да се друштво не може одржати у садашњој партократији залаже се за строгу једнакост шанси за све. Снажно заговарамо очување мотивационе једнакости код младих, како би се могло деловати у најбољем интересу за будући живот заједнице. Једнакост у третману блиско је повезана са праведношћу, а без таквог приступа, омладина у Новом Саду ће остати само једнака у сиромаштву.
“Доста је било” Нови Сад
Коментариши