Pinokio, omiljena bajka premijera

Nastavak rasprave o budžetu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ređali su se poslanici sa svojim govorima, premijer je „odgovarao“ na pitanja tako što uglavnom nije odgovarao na njih, već je govorio ono što, prema njegovom mišljenju, građani treba da čuju. Dakle, ništa neobično.

U jednom trenutku gledaoca su prošli žmarci, slični onima kada u horor filmu jeziva muzika najavljuje strašnu scenu, a vi se uplašite iako ste je očekivali. „Premijer se baš zacrveneo, premijer gori u licu“ razmišlja gledalac iščekujući kulminaciju iskazane nervoze prvog čoveka srpske Vlade. U glavi prebraja: „Da li je moguće da je našao stranicu u budžetu koju je zaboravio da iscepa prilikom prvog cepanja, da li više nismo ubedljivi lideri u regionu, da li je rast usporio za 0,01%…“. Brojna pitanja u glavi gledaoca. Prosto postaje neizdrživo..

A onda mu je sinulo: „Gle! Bajke! Pa, bajke su to što on govori“. Jer, po definiciji, u bajkama između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. To je to. Na tom prelazu je gledalac negde zastao, pa se zbunio. Tek sa bajkom o malom dečaku koji je poznat po svom malom nosu koji poraste svaki put kada slaže ili kada je pod stresom, gledalac oseti olakšanje.

Zato se premijer zacrveneo. Nije mu se svidela bajka. Da, ne sviđaju se svima sve bajke. I ja sam se uvek ježila na „Devojčicu sa šibicama“. Jer, to su te bajke koje gađaju tamo gde najviše boli. Pa on se toliko iznervirao da je čak zbog te bajke i parlamentarne izbore najavio. Pinokio ga je pogodio. Možda mu je trebala neka druga bajka, možda neka kao „Carevo novo odelo“.

Ana Radojević
članica pokreta DJB, Lazarevac