Propisi koji zabranjuju sukob interesa služe posebno radi potrebe da se izbegne rizik da lice vršeći javnu funkciju i poslovnu delatnost iz iste ili slične oblasti pribavi sebi materijalnu korist radeći u interesu svoje privatne poslovne delatnosti i naneseći tako štetu državi i društvu. Znači, sukob interesa je izuzetno ozbiljan problem koji se sasvim opravdano strogo tretira zakonom. Ipak, primer izraženog sukoba interesa našli smo u pokrajinskoj administraciji, odreagovali zakonskim sredstvima i dobili kakav – takav rezultat.
Na sednici Odbora za zdravstvo, socijalnu politiku, rad, demografsku politiku i društvenu brigu o deci Skupštine APV, održanoj 14. septembra, predstavljen je od strane vladajuće većine (SNS i njeni koalicioni partneri) novopostavljeni v.d. direktor pokrajinskog Fonda za prognana, izbegla i ratom raseljena lica Branislav Švonja. Isti je baš tada potvrdio je da je vlasnik i privatne firme, nakon što je jasno upitan o tome. O postojanju firme svedočio je i podatak na sajtu Agencije za privredne registre, pitanje je i postavljeno zato što nam je podatak bio poznat. 
Posedovanje firme i postojanje sukoba interesa nije najzanimljiviji deo ovog slučaja, jer ima još toga. Naime, Švonja je postavljen za v.d. direktora Fonda za izbegla, prognana i ratom raseljena lica APV, čija je dominantna delatnost podela građevinskog materijala i stambeno zbrinjavanje pomenutih korisnika, a slučajnosti radi i firma v.d. direktora je aktivna u građevinskoj delatnosti, što od svih vrsta sukoba interesa jeste onaj najdirektniji. Podatak je bio javno iznet i na zasedanju Skupštine Vojvodine 15.09.2016.g, ali bez odjeka kod vladajuće većine, koja ga je predložila i postavila.
V.d. direktor je takođe potvrdio je na istoj sednici odbora da je bio kandidat na izbornim listama u zemlji porekla Hrvatskoj, što podrazumeva posedovanje lične karte, tj. osobne iskaznice susedne nam države. Time je prekršen zakon zato što se ista osoba sa obe strane granice pojavljuje kao politički aktivna ličnost, ili funkcioner, a prebivalište u dve zemlje ne može da ima.
Mediji su puni tekstova o pomenutom direktoru i na portalima tu i tamo može da se nađe još desetak tema zanimljivih za javnost. Na zasedanju Skupštine APV od ostalih poslanika opozicije čuli smo javno za razne pojedinosti. I toga ima na internetu. Već smo rekli da je u međuvremenu v.d. postavljeni direktor svojom bogatom i raznovrsnom delatnošću zainteresovao je i CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Srbije) koji je objavio obimnu analizu njegovog lika i dela sa zastrašujućim obimom kompromitujućih podataka koje isti nije demantovao, koliko smo mogli da saznamo. Tekst Centra za istraživačko novinarstvo
Ni danas, nekoliko meseci od postavljenja na funkciju v.d. direktora na sajtu Fonda ne postoji nadasve zanimljiva biografija direktora koga budžet plaća. Da je ima, u njoj bi moralo da bude ponešto i iz istraživanja koje je nedavno objavio Centar za istraživačko novinarstvo.
Sledeći naše vrednosti i zalaganja za transparentan rad javne uprave i odgovornost javnih službenika, uputili smo poslaničko pitanje u vezi sa sukobom javnog i privatnog interesa pomenutog funkcionera nadležnom Sekretarijatu APV, ali i prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije. Jedan odgovor smo dobili kao konfuzan tekst u formi “proveriće se”, a drugi čekamo.
Postavljenjem od strane Vlade Vojvodine za v.d. direktora Fonda za izbegla, prognana i ratom raseljena lica APV, nesumnjivo je društvu naneta šteta urušavanjem ugleda i poverenja u institucije sistema.
Naime, neprijavljivanje imovine i firme ili davanje lažnih podataka o imovini predstavlja KRIVIČNO DELO za koje je predviđena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina (Čl. 72 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije). Pretragom na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije u periodu dok smo predavali dokumenta se moglo videti da podataka o imovini gospodina Švonje nema. To stanje na sajtu može svakog dana da se promeni. Proverite trenutno stanje ukucavanjem imena u pretraživač na ovom linku: Agencija za borbu protiv korupcije – pretraga
Na osnovu istog Zakona predviđene su novčane kazne od 50.000 do 150.000 dinara za funkcionera ako obavlja drugi posao ili delatnost, a to ne prijavi Agenciji u roku od 15 dana od dana stupanja na funkciju. Takođe, ukoliko funkcioner u roku od 30 dana ne izvrši prenos upravljačkih prava u firmi gde obavlja drugu delatnost ili prijavi imovinu nakon isteka roka od 30 dana, snosi istu novčanu sankciju. (Prilog – izvod iz zakona, dole ispod teksta*)
Nakon pritiska poslaničke grupe pokreta Dosta je bilo u Skupštini APV, koji je vršen kroz institucije, Branislav Švonja je nedavno napokon popustio. Naš proces preispitivanja direktorovog sukoba interesa je počeo 24.11.2016. postavljanjem poslaničkog pitanja nadležnom Sekretarijatu APV, a zatim i slanjem prijave Agenciji za borbu protiv korupcije nekoliko dana kasnije. Tek nakon toga 07.12. Branislav Švonja je upravljačka prava nad firmom preneo na drugo lice i tako izašao iz sukoba interesa u kojem je proveo skoro pet meseci. Firma se i dalje zove Švonja d.o.o, a iz sukoba interesa Branislav Švonja je izašao više od četiri meseca kasnije od zakonskog roka. Prethodno je imao još jedan pokušaj da prenese firmu na drugo lice, ali mu taj pokušaj nije uspeo iz administrativnih razloga, mada je i taj realizovan nakon našeg poslaničkog pitanja. Ovo nam govori da bez naše intervencije problem ne bi ni počeo da se rešava.
Nakon naše intervencije usledio je prvi neuspeli pokušaj prebacivanja firme na drugo lice.
Evo kada je firma prebačena na drugo lice
Pokret Dosta je bilo je ovim upotrebio zakonske mogućnosti da nezakonito ponašanje SNS-a istera na čistac. Nastavićemo da ukazujemo na nezakonitosti i tražimo uvođenje reda u javni sektor.
Katica Bengin
Izvodi iz navedenih zakona
*PRILOG – Izvod iz Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije
X KAZNENE ODREDBE
Krivično delo
Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini
Član 72
Funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(KRIVIČNO DELO – Neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini)
Član 74.
Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj funkcioner ako:
1) prihvati drugu javnu funkciju suprotno odredbama člana 28. ovog zakona;
2) postupa suprotno odredbama člana 29. st. 2. i 4. ovog zakona;
3) obavlja drugi posao ili delatnosti suprotno odredbama čl. 30. i 31. ovog zakona;
Obavljanje drugog posla ili delatnosti u vreme stupanja na javnu funkciju
Član 31**
Funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se obavljanjem posla, odnosno delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da li to predstavlja sukob interesa.
Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno predstavlja sukob interesa, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 60 dana, u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.
Ukoliko funkcioner ne postupi u roku iz stava 3. ovog člana Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede zakona.
4) prilikom stupanja na dužnost, odnosno tokom vršenja javne funkcije pismeno ne obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o činjenicama iz člana 32. stav 1. ovog zakona;
Obaveza prijavljivanja o postojanju sukoba interesa
Član 32
Funkcioner je dužan da, prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od osam dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.
Agencija može da pozove funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa iz stava 1. ovog člana.
Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa iz stava 1. ovog člana, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa.
Odredbe st. 1. i 3. ovog člana ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisane zakonima kojima je uređen sudski ili upravni postupak.
Pojedinačni akt u čijem donošenju je učestvovao funkcioner koji se zbog sukoba interesa morao izuzeti, ništav je.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, neće biti ništav akt u čijem je donošenju učestvovao funkcioner koji je prijavio sukob interesa u skladu sa ovim zakonom, ukoliko nije bilo moguće da se odredi drugo lice koje bi učestvovalo u donošenju akta.
5) postupa suprotno odredbama člana 33. ovog zakona;
6) primi naknadu ili poklon suprotno članu 34. stav 3. ovog zakona;
7) postupa suprotno odredbama člana 35. ovog zakona;
Ovo se odnosi na prenos upravljačkih prava na lice koje nije povezano lice. Rok je 30 dana od izbora na fukciju.
8) postupa suprotno odredbama čl. 39. i 40. ovog zakona;
9) ne obavesti o prijemu poklona (član 41. stav 1);
10) je uticao na povezano lice da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funkcije (član 42. stav 3);
11) prijavi imovinu nakon isteka roka predviđenog u čl. 43. i 44. ovog zakona;
V PRIJAVLJIVANJE IMOVINE
Član 43
Organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju, dužan je da obavesti Agenciju da je funkcioner stupio na funkciju, odnosno da mu je funkcija prestala, u roku od sedam dana od dana stupanja na funkciju, odnosno prestanka funkcije. Agencija vodi Registar funkcionera.
Funkcioner je dužan da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja podnese Agenciji izveštaj o svojoj imovini i prihodima, odnosno pravu korišćenja stana za službene potrebe i o imovini i prihodima supružnika ili vanbračnog partnera, kao i maloletne dece ukoliko žive u istom porodičnom domaćinstvu (u daljem tekstu: Izveštaj), na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.
Ako po isteku roka iz stava 2. ovog člana funkcioner ne dostavi Izveštaj, Agencija o tome obaveštava organ u kome funkcioner vrši javnu funkciju.
Izveštaj se podnosi i u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.
12) ne uplati imovinsku korist u roku iz člana 55. ovog zakona.
Komentariši