Ауторски текст Медији

РЕМ припрема четири године мрака у медијима

Претходне недеље гостујући на тв Н1, Душан Павловић је рекао да ће у случају победе СНС на наредним изборима уследити четири године мрака. Исто можемо рећи и за електронске медије уколико Горан Петровић, актуелни заменик председника Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), поново буде изабран у то тело. Петровић је члан овог тела још од 2011. године и свакако је имао могућност да спречи потпуно медијско црнило које влада од 2012. године, незапамћену злоупотребу медија у политичке сврхе, као и уплив најпримитивнијег, најприземнијег и погубног медијског садржаја. А није. Његов реизбор треба да осигура садашњу улогу РЕМ-а који је чувар политичке контроле врха СНС над електронским медијима.

ana-stevanovic

Да појаснимо, Савет РЕМ је тело које врши надзор и контролише да рад медија буде у складу са законом, професионалан и независан. Има девет чланова који би требало да се бирају из реда најугледнијих медијских стручњака. На жалост то није тако, јер избор пролази кроз филтер владајуће већине у Скупштини која у потпуности обесмишљава основну идеју РЕМ-а. Очигледно намештен избор Горана Петровића то доказује, као и начин на који он брани кршење закона и негира контролну улогу РЕМ-а у току парламентарних избора.

РЕМ је на основу Закона о електронским медијима имао обавезу да врши надзор над радом пружалаца медијских услуга током предизборне кампање. У Правилнику који је објављен на сајту РЕМ, између осталог, је наведено да се у кампањи не сме злоупотребљавати актулена политичка функција, да је обавезно да сви актери избора морају бити равномерно заступљени, а извештавање о њима објективно, непристрасно и потпуно. Јасно је да су се та начела беспризорно кршила, а дужност РЕМ била је да укаже и упозори медије на такво понашање и злоупотребе.

Након парламентарних избора, РЕМ је био дужан да објави извештај у коме бисмо јасно видели која политичка странка и који функционери су били најзаступљенији у програмима телевизија (сличан извештај објавио је Биро за друштвена истраживања и он је показао да је покрет Доста је било био убедљиво најзанемаренији у медијима током предизборне кампање). Некадашња чланица Савета РЕМ Гордана Суша је изјавила да је имала увид у садржај Извештаја који је показао да је у медијима била фаворизивана СНС. Ипак, тај извештај није објављен, очигледно је да се намерно скрива од јавности, а у току је чак и приземно негирање да је РЕМ био у обавези да га објави. Горан Петровић је јуче на седници Одбора рекао да РЕМ није у обавези да ради то мерење иако је чак и члан Савета РЕМ-а Милош Рајковић рекао недавно за Инсајдер да је РЕМ поступао по закону и вршио контролу рада емитера током кампање, а да резултати те контроле још нису јавни јер не постоји законски рок у ком се извештај мора објавити.

Бројни медијски стручњаци и НУНС јавно су питали РЕМ где је извештај и зашто није објављен ни готово 8 месеци након избора. Исто смо питали и Горана Петровића јуче, на одбору за културу. Невешто, он је покушао да тај извештај поистовети са извештајем о медијском оглашавању политичких партија који су доставили Агенцији за борбу против корупције. Та два извештаја су сасвим другачија, тим пре што извештај о оглашавању представља рекламне, плаћене поруке и то медијско време је веома једноставно израчунати. Цинс је јуче објавио резултате тог истраживања и неколико медија пренело је текст, али то не амнестира Савет РЕМ-а од обавезе да објави извештај из кога би се видело да ли су медији у својим информативним програмима фаворизовали поједине странке.

Питала сам Горана Петровића да ли је РЕМ тиме погазио одредбе Статута имајући у виду да је рад овог тела јаван (занимљиво је да РЕМ ни 2 године након оснивања није донео сопствени Статут, већ се служе Статутом некадашње Републичке радио – дифузне агенције), или је прекршио Закон о електронским медијима који им налаже надзор над радом емитера.

Замерила сам му што од јула 2015. године ово тело није изрекло ниједну меру одузимања фреквенције оним медијима који емитују садржаје који могу нашкодити моралном и емотивном развоју малолетника, а имали су дебеле разлоге за то. Одговорио је да не могу да буду цензори и да би огромне казне морали да плате у случају потенцијалних тужби. Питала сам га да ли може уопште да замисли која ће бити цена коју ћемо као друштво плаћати кад одрасту деца која своје детињство проводе уз ријалитије и друге медијске садржаје најприземнијег квалитета, која своју личност, понашање и систем вредности граде на основу тога. Одговор нисам добила.

Иако замишљено као независно и самостално тело, Савет РЕМ је све супротно од тога. Није се ни огласило током предизборне кампање како би указало на масовну злоупотребу медија у политичке сврхе, на упадљиво фаворизовање представника актулене већине и очигледно занемаривање покрета Доста је било. Немајући храбрости да објави извештај ни осам месеци након избора, РЕМ нема више никакав кредибилитет нити легитимитет за контролу и надзор над радом емитера. Како су све извеснији априлски избори на свим нивоима који ће се одржати наредне године, можемо управо захваљујући Савету РЕМ да очекујемо још бруталнију злоупотребу медија, неслућене притиске на медијске раднике и страховити медијски линч политичких неистомишљеника.

др Ана Стевановић
народна посланица
чланица покрета Доста је било, Нови Београд

Повезани текст
Легитимитет РЕМ-а оспорен избором партијских послушника

Др Ана Стевановић

Др Ана Стевановић

Матурирала у Петој београдској гимназији. Дипломирала 2008. године менaџмент и продукцију у позоришту, рaдију и култури нa Фaкултету дрaмских уметности, у Беогрaду. Докторирaлa нa теми психологије менaџментa и лидерствa, оргaнизaционих иновaцијa устaновa културе и психологије креaтивности на истом факултету.

Од 2004. године aктивно учествује у оргaнизaцији истaкнутих културних догaђaјa, а понaјвише се бaвилa комуникaционим стрaтегијaмa и односимa с јaвношћу сaрaђујући сa нaјвећим филмским фестивaлимa у земљи. Као један од најбољих студената билa је стипендистa Министaрствa просвете и нaуке РС, Скупшине Грaдa Беогрaдa, Републичког зaводa зa рaзвој нaучног и уметничког подмлaткa, Еуробaнке ЕФГ и Влaде Републике Грчке нa Аристотеловом Универзитету у Солуну.

Објaвилa око петнaест нaучних рaдовa у домaћим и међунaродним нaучним чaсописимa у којимa је истрaживaлa теме попут медијске цензуре и етике медијa, психологије лидерствa и комуникaционих стрaтегијa. Преко 13 годинa у облaсти културе и уметности нa позицији менaџер зa комуникaције.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Dobro je da DJB unapred vidi scenario kojeg će se vrlo verovatno pridržavati u potpunosti SNS i SPS. To daje vremena da se odredi strategija i taktičke mere za delovanje Pokreta (stranke) u takvim uslovima.
    1. Održati visok uticaj koji DJB ima na društvenim mrežama.
    2. Povezati se sa nezavisnim novinarima i njihovim udruženjima
    3. Pripremiti se za saradnju sa potpuno ili delimično otvorenim medijima jer takvih sada već ima
    4. Predvideti taktičke poteze za neutralisanje “blatoida” i njihovog uticaja. Ovde nije potrebno potrošiti veliku energiju jer ih se ne može pomaći ni za milimetar. Treba raditi na neutralisanju pre svega preventivnim objavljivanjem njihove reakcije ili delovanja. Naime, njihovo delovanje se sa sigurnošću može predvideti pa preventivno objavljivanje poništava “eksluzivnost i udarnost” njihovih vesti. Taj metod je prethodnih godina koristio “Blic” sa priličnim uspehom.
    5. Povezati se sa stranim i “stranim (bivša YU)” medijima. Ovi “strani” mediji koriste srpski jezik i široko su dostupni u Srbiji pa ih prati veći broj građana.