Prenosimo vam istraživanje CINS-a o doktoratu Jorgovanke Tabaković, koji je 20% plagijat.
Analiza doktorske disertacije guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković pokazuje da je preko 20 odsto teksta preuzeto bez citiranja iz radova i knjiga ekonomista ili akademaca.
Guvernerka Tabaković je bez citiranja preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasića, ekonomiste Mehmeda Murića, profesorke Lidije Barjaktarović sa Univerziteta Singidunum, Jasne Atanasijević sa Univerziteta u Novom Sadu i drugih naučnika.
U nekim slučajevima kopirani su čitavi paragrafi ili potpoglavlja, uz unošenje minimalnih izmena, poput korišćenja reči „otuda“ umesto „s toga“ na početku rečenice, dok je ostatak sadržaja identičan. Autori nisu citirani, a uglavnom nisu navođeni ni u spisku korišćene literature.
Tabaković je doktorirala 2011. godine na Fakultetu za uslužni biznis, na Univerzitetu Edukons iz Sremske Kamenice, a teza pod naslovom “Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije” ima 240 strana. Mentor je bio profesor Milenko Dželetović, koji je danas predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke (SNS).
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je kopiju doktorata dobio u junu 2016. godine, tek nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja Edukonsu zapretio novčanom kaznom. Pre toga, više od dve godine su odbijali da dostave rad guvernerke Tabaković.
Uz pomoć profesora sa nekoliko univerziteta, doktorat je provučen kroz softver Turnitin za detektovanje plagijata. Reč je o često korišćenoj metodi za proveru studentskih radova na univerzitetima širom sveta.
Novinari CINS-a su najpre štampane kopirane stranice doktorata pretvorili u pretraživi Word dokument na ćirilici, a potom ih prebacili u latinicu. Obe verzije, latinična i ćirilična, provučene su kroz navedeni softver. Rečenice koje je softver odredio kao potencijalne plagijate posebno su proverene u izvorima koji su označeni kao originalni.
Jorgovanka Tabaković nije odgovorila na pozive CINS-a za razgovor. Autori originalnih tekstova koji su kontaktirani takođe nisu želeli da razgovaraju o ovoj temi. Milenko Dželetović nije bio u prilici da odgovori na pitanja CINS-a zbog obaveza koje trenutno ima u Telekomu Srbije, gde radi kao finansijski direktor.
Aleksandar Andrejević, rektor Univerziteta Edukons kaže da su sve procedure za odbranu doktorata bile ispoštovane i da je kvalitet rada potvrdilo pet vrhunskih stručnjaka u toj oblasti. Pored pozitivne ocene tročlane komisije za odbranu doktorata, u kojoj je bio i Dželetović, Andrejević objašnjava da je godinu dana kasnije inicirao i dve dodatne nezavisne recenzije.
Andrejević takođe navodi da, za razliku od prirodnih i tehničkih nauka, u društvenim oblastima postoji veća tolerancija na poklapanje teksta, za koju su mu kolege rekle da može da iznosi i do 20%.
U akademskoj zajednici se predstavljanje tuđeg rada kao sopstvenog, bez jasnog navođenja autora i izvora, smatra nedopustivim. Prema Kodeksu profesionalne etike Univerziteta u Beogradu „doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti”, bez navođenja imena autora i izvora, predstavlja plagiranje.
Resavska škola čitavih potpoglavlja
Prema nalazima Turnitin-a, oko 12 odsto teksta iz doktorata bazirano je na knjizi “Monetarno-kreditni i devizni sistem” profesorke Lidije Barjaktarović. Reč je o udžbeniku za studente Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum, objavljenom 2010. godine.
Polovina prva dva poglavlja doktorata napisana je na osnovu ove knjige, bez citiranja profesorke Barjaktarović. Njen udžbenik nije naveden ni u spisku korišćene literature. Celi pasusi prepisani su bez citiranja, uz sitne izmene u rečenici ili formatu pisanja.
Tako je Tabaković iz ovog udžbenika doslovno prepisala celokupna potpoglavlja pod nazivom “Funkcije centralne banke u tržišnoj privredi” i “Makroekonomski ciljevi i monetarna politika centralne banke”, uz dodavanje svoja dva pasusa.
Neke fusnote iz knjige profesorke Barjaktarović su u doktoratu integralni deo teksta, na jednom mestu je rečenica od jedne pretvorena u dve, a neke koje su u originalu napisane kao podele ovde su obične rečenice.
Tabaković (strana 17):
U određenim delovima teksta se mogu pronaći i greške u pisanju reči, koje podsećaju na jednostavno kopiranje originalnog teksta, pa je na primer u jednoj rečenici ostala crtica kod reči “pret- postavka” koja je u knjizi profesorke Barjaktarović posle crtice prešla u novi red.
Rečenicu koju je profesorka Barjaktarović upotrebila na dva mesta Tabaković je prilikom preuzimanja takođe ponovila dva puta, bez citiranja, kao uvodnu rečenicu u poglavlju 1.1. na strani 13 i u poglavlju 1.3. na strani 17.
Rečenica u doktoratu na strani 29 počinje sa: “Dakle, eskontna politika mora biti vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmentima makroekonomske politike…”, dok takva ista rečenica u udžbeniku počinje sa: “Na kraju možemo zaključiti, da eskontna politika mora biti vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmentima makroekonomske politike…”.
Pozajmica od bivšeg kolege iz NBS
Još jedan često korišćeni izvor jesu radovi nekadašnjeg savetnika u Narodnoj banci Srbije, Nikole Tasića, danas predavača Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo – PEP. CINS je pronašao četiri Tasićeva teksta koja su bez citiranja korišćena u doktoratu, od kojih je samo jedan naveden u literaturi.
Radi se o tekstovima iz 2008. i 2009. godine koje je Tasić pisao sam ili u saradnji sa drugim autorima, a koje je softver pronašao na sajtovima Narodne banke Srbije, Udruženja banaka Srbije i internet stranici ovog autora www.tasic.net koja više nije u funkciji.
U potpoglavlju o obaveznoj rezervi na strani 35 doktorata govori se o primeru Čilea. Identičan tekst nalazi se u radu “Efikasnost stope obavezne rezerve kao instrumenta monetarne politike” čiji su autori Mirjana Palić i Nikola Tasić. Cele tri strane, odnosno 37 rečenica, su od reči do reči preuzete iz ovog teksta, uz vrlo sitne izmene, ali i iste greške u kucanju kao u originalnom radu.
Grupa autora, među kojima je Tasić, u tekstu “Kanal kamatne stope u uslovima dolarizacije: slučaj Srbije” u uvodnom poglavlju kaže: 
Umesto varijable – promenjiva
Jedan deo teksta u doktoratu je preuzet iz teksta pod nazivom “Prednostite i nedostatocite na konceptot na targetiranje na inflacijata” doktora Mehmeda Murića, objavljenog 2010. godine u makedonskom časopisu Ekonomija i biznis. Novinari CINS-a imali su uvid u srpsku i makedonsku verziju ovog rada.
Među drugim izvorima koje je softver Turnitin prepoznao u doktoratu Jorgovanke Tabaković navodi se i internet stranica profesorke Danice Popović (danica.popovic.ekog.bg.ac.rs), koja je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Na sajtu Danice Popović se ranije nalazio tekst Jasne Atanasijević (tada Dimitrijević), predavača na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, koji je napisan 2007. godine. Delovi ovog rada su korišćeni u drugom poglavlju doktorata. Najviše preuzetog teksta nalazi se na stranama 38, 39 i 40, preko 20 celih rečenica.
Trenutno važeći propisi Univerizeta Edukons na kome je Tabaković doktorirala predviđaju da svaki student pre odbrane mora da potpiše izjavu o autorstvu kojom garantuje da je disertacija rezultat sopstvenog rada i da nisu prekršena tuđa autorska prava niti korišćena intelektualna svojina drugih lica bez odobrenja.
U Pravilniku o doktorskim studijama Edukonsa nema informacija o tome da li se kandidatu može oduzeti doktorat zbog plagiranja.
Ja cisto sumnjam da to uopste pisu oni koji dobiju doktorate. Neko im to sklepa da zadovolji formu i onda oni kao “odbrane” i to je to. Treba se raspitati ko pise te doktorate za druge, verovatno je tesko da se taj javi. Ja se secam na fakultetu, vecina studenata je davala drugima da im rade seminarske, strucne radove, master radove … retko ko se stvarno trudi kad se trud ne isplati.
ja ne znam stvarno zasto svako tezi da bude doktor ,magistar ili da ima fakultetsku diplomu na bilo koji nacin,pa bolje je srednja skola zasluzena nego fakultet kupljeni,to pokazuje ko je covek a ko ne,npr “doktor” stefanovic
@Ivan
Ne veurjem da Stefanovic, Tabakovic, Mali i ekipa znaju da napisu i polovinu ovoga. 😀 Pa oni bes savetnika se ne bi ni u wordu snasnli.
Jorgovanka je pod lupom javnosti, ali ajde da budemo posteni. Mislim da je 95% doktorskih, pa i obicnih diplomskih radova po ovakvim kriterujimama – plegijat. Jer je normalno da se koristi razna literatura i da se neki delovi ubace. E sad mozda neko ne zeli da navede na svakoj stranici da je prepisao pasus, ali je to prosto praksa. Verujem da ima veoma malo pravih istrazivackih naucnih radova, gde je sadrzaj 100% autentican.
Ja podrzavam Radulovica, ali evo ajde da uzmemo njegov diplomski pa da ga analiziramo. Kladim se da bi i tamo nasli slican obrazac.
Morate biti pažljiviji u kritici. Ako ništa onda se zna kako se piše naučni rad ili doktorat. Onaj ko se prihvati takvog posla treba da ima veoma jake razloge za to. Dakle problem je trenda ili populizma ako bi bilo tačno to što ste napisali. Drugo, svako se služi tuđim tekstom, kritički ga sagledavajući, ali u tom slučaju tekst se obeleži znakovima navoda i onda se u fusnoti napiše ime autora ili grupe autora, naziv knjige ili druge pisane forme, izdavač, mesto i godina izdanja, i na kraju strana na kojoj se nalazi tekst. Ne sme da se otima tuđi teorijski rad i predstavlja kao svoj. Stvar je veoma jednostavna!!! Sledeće, ne sme da bude citirana većina od ukupnog broja strana. Što znači da se traži autentičnost i posledica naučno-istaraživačkog rada. Uopšte, cilj doktorske disertacije jeste da u određenoj oblasti potvrdi, negira i, što je najvažnije, pomeri dotadašnje granice iskustva i saznanja (recimo karcinom štitaste žlezde ili slikarstvo srpskog baroka, ili demografska recesija Srbije od do itd…). Smisao jeste u tome, a ko nije kadar za to, dakle nije ispunuo sijaset uslova koji važe u pisanju doktorata, njega bi komisija profesora oborila i onemogućila mu zvanje doktora nauke određene oblasti. Diplomski rad je mnogo, mnogo minornija stvar i kvalitativna kao i kvantitativna granica je daleko niža. Doktorat je najviše zvanje i sami tim podrazumeva ozbiljan naučni i umni rad. Generalno, doktoratima su težili samo oni koji su imali na umu pedagoški, dakle profesorski ili naučni rad, recimo u okviru instituta.
Ne slazem se sa vama,Radulovic i ja smo kolege,radila sam diplomski iz iste struke.Koristila sam literaturu,ali samo u cilju pomoci za sopstvenu inovaciju,a nikako da bi iskoristila deo teksta u smislu COPY-PASTE.Na ozbiljnim fakultetima mislim da se i dalje ozbiljno radi,a za taj na kom je guvernerka doktorirala,nikad cula nisam,pa je takav i znacaj njenog rada.Ali u zemlji Srbiji ko te pita za to.
Ono sto bi nekome dalo pravo da brani doktorat mora biti bavljenje naucno-istrazivackim radom.Dakle, mora imati bar 10 strucnih radova objavljenih u relevantnim strucnim casopisima.Da je izlagao svoje teze na medjunarodnim kongresima.Da uziva ugled u
svojoj struci.Takav strucnjak bi imao pravo da pise i brani doktorat.Kod nas je na zalost sve i bukvalno sve maketa( slicna onoj Beogradu na vodi)
Pu pu daleko bilo da te ovakav doktor pregleda il jos gore -operise.
Kada sam upisivao fakultet davne 1997., mogao si da daš 5000 tadašnjih maraka na Medicinskom faksu i već bi bio upisan u drugu godinu! Dakle, ne samo da si za te pare upisao medicinu, već si i očistio prvu godinu. To je bila “javna tajna”, čitav BG je to znao. Odavno Vas leče takvi “doktori”, samo niste primetili.
Ponekad se iznenadim koliko su neki ljudi nesvesni u kakvom blatu mi živimo i koliko je ova “država” zaglibila.
… i??? Šta sad?
Prepisala – znači pismena !
Prepisala – znači čitala !
Još ako je nešto i zapamtila … IHAAA !!!
Kuku lele, pa u ovoj vlasti sve sami plagijatori i falsifikatori na najvišim funkcijama u državi! Predsednik države – falsifikovao diplomu magistra! Guvernerka Tabaković, ministar Stefanović – plagirali svoje doktorate!!! Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, plagirao svoju doktorsku tezu!…. o nižim funkcionerima vesele koalicije SNS+SPS+PS+SPO+Partija penzionera+PSS+Lazanski+….. da i ne pišem! Ovo mu dođe da je Srbija falsifikovani – plagijat!
Ovoj zemlji treba nezavisna komisija formirana od strane drzave za sve sumljive doktorate. Gde bi za svaku 1 predlozili drzavni Univerziteti, 1 ministarstvo novoformirano, 1 SANU i 2 inostrana clana!
“Tabaković je doktorirala 2011. godine na Fakultetu za uslužni biznis, na Univerzitetu Edukons iz Sremske Kamenice.”
Eh, da je doktorirala ekonomiju na Harvardu, pa da ima čime da se pohvali 🙂
Da. To je ona gorda poslanica SNS koja je žarila i palila atmosferu svojom “čestitošću” i “stručnošću” u Skupštini Srbije pre nego što je postavljena na funkciju guvernera Narodne banke Srbije.
Dobro je publikovati ovakve pljačke, ma koliki domet publikovanja bio ograničen. Kako postići daleko veći efekt? Zvaničnim traženjem ostavke te i takve guvernerke. Jer, ko krade u samoposluzi… uostalo, Laburisti Engleske traže ostavku ministra spoljnih poslva Engleske – samo zato što je bio na promociji neke svoje leve knjige, i to u Beogradu, te tako, suprotno zakonu, zloupotrebio službeni položaj. Šte tek reći za zloupotrebu čitavog doktorata, u osvajanju pozicije…
Prvi problem jeste problem samoodređenja neke ličnosti. Drugi problem jeste etički problem. Dakle, treba se samo osvrnuti na meritum stvari iz koga proizilaze samozapitanosti: 1. zašto neko doktorira u 50-im?; 2. zašto neko doktorira na fakultetu za koji niko nikad nije čuo?; koje je značenje doktorata? Jeste, glavnu reč u srpskoj konstelaciji ima glupost. Odavno! Nemerljiva ovozemaljskim instrumentima. Ali, cenu gluposti plaća čitav narod. Težiti titulama koje imaju samo simuliranu vrednost, pokazatelj je dominatnog animalizma i materijalizma među domaćom kvazielitom. Čovek to nije sigurno! Jednom pročitah (mislim kod A. Tijanića): mozak pun odvodnih cevi! Sve drugo konstatovati bilo bi suvišno. A narod? Koga briga za narod! On je po shvatanju liberal-kapitalizma stvar sa kojom se trguje i manipuliše. Opredmetiše čoveka! A sva ona deca koja su moralno vaspitana, koja su časno i dostojanstveno koračala kroz život, polagala ispite, učila i strepela (svesna beznađa budućnosti i značenja sreće ovog puta), pisala seminarske, naučne i druge radove, doktorirala nakon višegodišnjeg mukotrpnog rada za koji se plaća određena (često nemala) cena? Za njih tek niko ne mari! To su smo deca. Osuđena od strane političara na propast. (I u Kragujevcu su to isto bila onomad, doduše determinisana sintagmom četa đaka). Ali samo ovde. Samo tu je propast zagarantovana (skoro pa ustavom). Drugi znaju da cene. Porez u krvi to je, srpski porez koji nikad nećemo prestati da plaćamo. Zapravo hoćemo, onda kada nestanemo i postanemo samo istorijski. Naravno, ne sme se poreći ni autodestruktivizam samog naroda koji više nije kadar za premene, niti revolucije. Kao osnovni problem nameće se problem kulture kao univerzalnog i najvišeg oblika jednog društva. Jedna od njenih bitnih komponenti jeste obrazovanje-kritički nadaren pojedinac! Ali nje nikad nije ni bilo u integralnom obliku. Nova rasa kojom se upravlja.
Politika je od novog veka, a posebno sa početkom XX – da bi u XXI doživela vrhunac – postala jedan oblik fetišizma. Neka vrsta društvenog poremećaja sa razmerama epidemije, jer drugo ništa nije preostalo čo’eku kao nadanje. To se desi onda kad politička stranka apsorbuje sve oblike života. Narod je samo ta neophodna legitimnost (to gorivo koje treba sagoreti da bi se mrcina mašina pokrenula), bitna jedino u par meseci kampanje, a ostalo je predstava, globalna predstava; ili bolje brzopotezna šahovska partija u kojoj žrtvuju figure po slobodnom osećaju majstora laika, sa tim problemom što nisu ograničeni brojem partija (večito vraćanje istog: biće bolje). Ali narod jeste, on je potrošna roba. Pojedena figura. Političari nikada nisu delili sudbinu svoga naroda (kada je reč o novijoj istoriji). Previše su egocentrični. Doslovno shvativši Homera: smrtni bogovi. Nadam se da ne pomišljaju na besmrtnost! Istovremeno, ogromna je provalija između intelktualne elite i političke kvazielite. Ovi prvi neće da se izlože, da se bore, da podnesu teret javne i moralne egzistencije, a ovi drugi, nemilosrdni predatori, uživaju na pozornici svetske istorije uvereni u bitnost i participaciju ličnog faktora.
Zatim se dolazi se do radnog mesta. Ovo je ujedno vrhunac modernog shvatanja života kao osnov, fundament samom životu. To je glavni preduslov porodice, njen presudni činilac, generišući novi vrstu ljudi: molećih i poniznih. Do radnog mesta se ne dolazi, ono se ne osvaja takoreći, već se dobija, udeljuje kao kompenzacija podobnosti i poslušnosti.
Svi mi ovo veoma dobro znamo, kao što znamo da nam nikad neće biti bolje, kao što znamo da će uvek šaka kapitalista držati svo materijalno bogatstvo u svojim trezorima, da će se običan čovek, častan i pošten, tretirati kao anahron, paleolitksi tip zaludnosti. Biće ismevan i razapinjan kao primer gubitnika, jadnika, koji ustaje pre zore i učestvuje prinudno u opštoj industrijskoj trci, kome se na kraju baci na račun par desetina hiljada bakšiša.
Istorija je određena!!!
Rad je plagiran ako se makar jedna rečenica preuzme od drugoga autora bez citiranja. Isto kao što je džeparoš onaj koji zavuče ruku u tudji džep. Nije od značaja da li je uzeo nešto iz džepa, da li je uzeo 5 dinara ili 5 hiljada. To što neko uzme 5 procenata ili dvadeset procenata tuđeg rada je samo pokazatelj koliko je bahat kao plagijator. Kao što je neko već rekao u komentarima, plagijate u 99 posto slučajeva pišu drugi za novac, a ne oni koji se potpisuju na rad. Za izradu ovakvog plagijata nije potrebno više od 7 do 10 dana “rada”. “Autor rada” ne bi bio neodgovoran prema sebi da tako drsko izvrši plagiranje, pa bi bar svojim rečima napisao ono što je tudje ali bez citiranja. Ali, oni koji rade za novac plagijate nemaju tu vrstu odgovornosti, već gledaju da za što manje vremena završe posao, pa su rezultat plagijati visokog stepena bahatosti. U vladajućoj stranci su skoro svi doktori “nauka” i to je zicer za opoziciju koji treba iskoristiti.
Srušeni su svi sistemi, a među njima obrazovni sistem je urušen, da je to zastrašujuće. Tako da se može reći da je danas teže završiti osnovnu školu, nego fakultet i postati doktor. Lično me ne bi začudilo, da Jorgovanka Tabaković, ovo ne da nije napisala nego nije ni pročitala. “Toma – Diploma” je dokaz, on je u avinu iz Pariza, kažu njegovi sradnici gos. Radeta na konferenciji za novinare, primio informaciju da je položio dva ispita. Sasa Radulović zna, kao čovjek elektrotehničke struke, da se to može samo odvijati na nivou “Kvantne Fizike”. Gdje se elementarna čestica može istovremeno nalaziti na dva mjesta. Mada je to na nivou teotije, nije baš dokazano. Nikolić iz Kragujevca u poznim godinama završava fakultet u Novom Sadu, a onaj Vulin u poznim godinama iz Novog sada ide u Kragujevac da završi fakultet. Ovo su paradoksi strašni, pa gospodo naučnici u SANU, Vi morate imati odgovornost za ovako nešto. Dali je ovo dovoljan alarm za uzbunu, upropastiše nam djecu i oni djeci postaju ugled nažalost. DOSTA JE BILO….
PLAGIRANI PLAGIJATORI!
Kako stvari stoje, vispreni i samorečivi premijer Vučić je okružen doktorima nauka sumnjivog karaktera i doktorata-plagijata (intelektualno ukradeni). Sada se ispostavilo da je i doktorat guvernerge NBS Jorgobanke Tabaković plagijat, a kako to nije uočio mentor M. Dželetović, glavni za finansija Telekoma Srbije i SNS, ni komisija za ocenu. Po svemu sudeći na Univerzitetu u Sremskim Karlovcima domogao se s mukom diplome i Toma Nikolič, sada čuveni master u nauci. Svojevremeno bili su aktuelni sada već zaboravljeni doktorati-plagijati doktoranada: N. Stefanovića, A. Šapića, S. Malog (svi pobrojani članovi SNS), u svom domenu, postigli su velike nadnaučne rezultate za sebe, a narod tu dobrotu nikako da oseti. Nema emotivnosti. Takođe svuda čuveni i proslavljeni čelnik poznate firme u propasti RTB Bor, Blagoja Spaskovski, koji tvrdi da, u glavi drži više od pet doktorata. Nesme ni jednog da obelodani, plaši se, da njegovi stranački drugovi, da mu ih ne pokradu (plagiraju). Spaskovskom smetaju doktori nauka, za jednog legalnog doktoranda je rekao na TV PINK da je “sramota za srpski narod, za Skupštinu” od takvih doktora nauka. Na kraju biće Spaskovski sramota za Srbiju i premijera kakvi pak njih okružuju kvazi doktori nauka-plagijatori. Ostaje ono narodno: “ko laže taj i krade”.