Mladih od 15 do 29 godina u Srbiji ima 1.322.201, što predstavlja 21% stanovništva. Oni se suočavaju sa velikim životnim ograničenjima. Umesto da su osnovni motivi njihovog socijalnog ponašanja usmereni na obezbeđenje lične egzistencije i afirmacije, poražavajuća je socijalna stvarnost u Srbiji da mladi ni ne vide sebe u mogućnosti da planiranja i kreiraju sopstvene živote. Zato što ne postoji samo psihološko i telesno JA, nego i materijalno JA, najvažniji događaj u životu mladih predstavlja „uključivanje u svet rada, kojim se obezbeđuje egzistencija“, tvrde psiholozi. U Srbiji, mladi gotovo da ne uspevaju da ostvare to uključivanje u svet odraslih. Ogromno ograničenje za tranziciju mladih u odraslost je visoka nezaposlenost.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada iz 2015. godine u Srbiji je zaposleno samo 31,8% mladih, od toga 47,4% je neformalno zaposleno, odnosno radi u sivoj zoni. Visoka nezaposlenost i otežani put ka finansijskoj nezavisnosti u takvoj meri uništavaju autonomiju i vitalnost mladih, da njih dve trećine (66,9%) živi sa svojim roditeljima. Stepen nesamostalnosti posebno se ogleda u podatku da 61,3% mladih izdržavaju roditelji. Takav detrimentalan izraz visoke nezaposlenosti mladih u Srbiji nosi u sebi opasne i tragične demografsko-socijalne posledice, ali i duboke političke korene i uzroke.
Kako u Srbiji svega 5% mladih nema finansijskih problema, nepovoljan materijalan položaj prouzrokovao je da Srbija sa stopom od 1,4 deteta po ženi postane evropska zemlja sa najnižim stopama fertiliteta. Opadanje nataliteta je ozbiljan proces sa kojim se suočava Srbija. Uz to, proživljavamo i povratak trenda „odliva mozgova“ iz devedesetih. Migracije su ponovo postale dominantni diskurs u javnosti. Godišnje Srbiju napusti približno 30.000 ljudi, pretežno mladih i obrazovanih. Za onaj deo omladine koji je primoran da ostane u zemlji, visoka nezaposlenost i finansijska oskudnost se manifestuju kao sve ozbiljnija pretnja afektivnoj socijalizaciji. Nizak socio-ekonomski nivo dovodi do toga da se normalna osećanja koja bi trebala da obeležavaju emocije mladih poput humanosti i građansko-intelektualne hrabrosti, kompenzuju delikvencijama, alkoholizmom, narkomanijom i nasilnim ponašanjima. Šta više, postoji dovoljno dokaza, prema tvrdnjama nobelovca Amartje Sena, da visoka stopa nezaposlenosti, na primer, kao što postoji među mladima u Srbiji, ima dalekosežne posledice negativnih psiholoških efekata, povećanja bolesti, poremećaja društvenog života i jačanja etno-nacionalističkih napetosti i rodne neravnopravnosti.
Prema podacima iz nacionalnog istraživanja zdravlja oko 55% mladih konzumira alkohol u Srbiji, što govori o preovlađujućem sistemu vrednosti i „zavisničkim navikama“ našeg društva. Naročito porast upotrebe droga među mladima raskomadava porodice i povećava procenat obolevanja od polnih bolesti, kao i sve veći rast kriminala i prostitucije. Trenutno stanje u društvu oslikavaju i vandalizam i huliganizam kao sve ozbiljniji bezbednosni i politički problem. Povrh toga, javnost je pretrpana bolesnim medijskim sadržajima koji spadaju u patologiju duha. Upozoravajući je uticaj trenutnog TV programa i novinskih listova-tabloida koji užasno kvare i zatupljuju pamet, čineći omladinu sve nervoznijom i razvratnijom. Akumulirani efekti nezaposlenosti i beznađa mladih pretvorili su socijalnu stvarnost Srbije u tamni vilajet!
Ako se u uzročnim lancima našeg društvenog sunovrata ide dovoljno daleko, gotovo je nemoguće da se to ne završi u politici kao uzroku svih naših propasti (Ljubomir Madžar). Mladi u Srbiji vide isključivo političke veze kao najznačajniji činioc u zapošljavanju. Članstvo u dominantnoj stranci na političkoj pozornici je ključni faktor za dobijanje posla. U Srbiji se politička moć isključivo koristi da usluži mrežu pristalica. Zapravo, to ukazuje da u našem sistemu preovlađuju politički klijentelizam, mito i korupcija. U isto vreme, institucije bez kojih ceo sistem ne funkcioniše se okoštavaju. Zato je tržište u Srbiji nesigurno, nepredvidivo i neregulisano, jer ne funkcioniše pod restriktivnim uslovima-jak pravni sistem i efikasna administracija. Povrh svega, za mlade se ispostavlja da je visokorizično i nepovoljno, pošto je dve trećine mladih nezaposleno, dok skoro trećina ima privremene poslove. Uz to, preko polovine (51,6%) privremeno zaposlenih i skoro polovina (41,3%) stalno zaposlenih mladih radi mimo i ispod stečenih kvalifikacija. Takva fleksibilizacija rada iznuđuje deprofesionalizaciju, što ukazuje koliko je zapravo sistem u Srbiji rasturen i kako mladima nedostaje razvijena sistemska podrška u zapošlavanju.
Pokret „Dosta je bilo” kao centralni problem naše zemlje vidi partijske parazitske stranke koje uništavaju Srbiju. Nesposobni partijski kadar sa kupljenim diplomama u predimenzioniranom javnom sektoru sa glomaznom javnom potrošnjom najveća su prepreka redukciji nezaposlenosti. „Dosta je bilo” zagovara, pre svega, transparentnost na svim nivoima vlasti kako bi se sprečila nepravedna preraspodela sredstava u sadašnjoj burazerskoj ekonomiji. Da bi se konačno kreiralo društveno okruženje u kojem vlada jednakost šansi za sve, institucijama sistema se najpre mora zabraniti da služe privilegovanim na račun običnih građana. Uz uvođenje reda, napredak je dalje moguć sa objavljivanjem javnih konkursa sa jasnim kriterijumima i merilima rada. Politikama „Dosta je bilo” usmerenim ka sveukupnim promenama u ekonomskoj politici, osnaživanju legalnog okvira i suprostavljanju partokratiji, nepotizmu i korupciji, rešavanje problema nezaposlenosti u Srbiji bi najzad dobilo realnu osnovu.
*Prikazani statistički podaci u tekstu su preuzeti iz publikacije Mladi u Srbiji 2015: stanja, opažanja, verovanja i nadanja, koju su priredili Smiljka Tomanović i Dragan Stanojević. Više o ovom podacima bogatom istraživanju možete pročitati ovde Link ka istraživanju Mladi u Srbiji
Nikola Lakić
Član pokreta Dosta je bilo
iz Novog Sada
Komentariši