Ауторски текст Војводина Државна управа Туризам

Туристички радници у клин, министар у плочу

Није никаква тајна да је српски туризам у врло тешкој ситуацији, већина објеката је руинирана, прилазни путеви и пратећа инфраструктура су дотрајали, све је мање квалификоване и стручне радне снаге. Зато ни мало не чуди настојање малобројних правих туристичких посленика да се жестоко „боре“ буквално за сваког госта, без обзира на то да ли је домаћи или страни. А, у ситуацији немања друге могућности за долазак до запослења, све већи број грађана покушава да преживи бавећи се издавањем смештаја туристима у форми газдинстава и предузетништва.

turizam-human-769747_1920
У том контексту, помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација Рената Пинџо, је изјавила да је Србија прошле (2015.) године остварила девизни прилив од туризма у износу од 945 милиона евра, а да ове године очекује да би девизни прилив могао да премаши цифру од милијарду евра. Наравно, при томе наглашава да је неопходно још интензивније радити на едукацији туристичких кадрова, изградњи, али и реновирању постојеће дотрајале инфраструктуре, при чему ће држава и даље наставити са подстицајима развоја туризма путем подршке туристичког предузетништва, као и подршке пројектима ефикасније промоције туризма. Посебан акценат помоћница министра је ставила на чињеницу да из године у годину расте интересовање страних туриста да посете Србију!

Грађане Србије, када је туризам у питању, посебно треба да радује чињеница да страни гости осим Београда, који стандардно привлачи велики број туриста током целе године, а посебно током новогодишњих празника, све више показују интересовање и за наше бање, планине, за Нови Сад током одржавања „Егзита“, „Сабор трубача“ у Гучи и сл. Поред ових дестинација, велики потенцијал Србија има, када су страни туристи у питању, и за развој здравственог туризма, где се не мисли само на бање, него и на пружање комбинованих туристичко-здравствених услуга, као што су стоматолошке, естетско-хируршке и др., а што ни мало не изненађује, с обзиром на чињеницу да су цене тих услуга код нас знатно ниже него у земљама Европске уније.

Веома је индикативно, када су у питању грађани ЕУ, да све већи интерес показују за бициклистичке руте по Србији, што такође доноси солидан туристички приход, јер су туристи бициклисти значајни потрошачи не само хране и пића, већ и других животних потрепштина, средстава за хигијену и сл.

И тако, док се туристички радници широм наше лепе Србије труде да у тешким условима пословања, са веома скромним материјалним и финансијским ресурсима, привуку стране туристе, има и оних, а који су чак у самом врху актуелне власти, који не водећи рачуна о општем, ширем друштвеном интересу, шаљући популистичке поруке, при томе рачунајући на јефтине политичке поене на домаћој политичкој сцени, прете грађанима ЕУ „принципом реципроцитета“! Актуелни министар спољних послова, који очигледно не перципира добро реалност, „храбро и мудро“ је пре неки дан поручио грађанима ЕУ да ће, уколико грађани Србије буду морали плаћати регистрацију грађана који улазе у ЕУ, Србија увести реципрочне мере, те да ће сви туристи, пословни људи и други, који долазе („надиру“ у огромном броју) код нас из Немачке, Француске, Италије… такође морати да плате улазак у Србију. Колико је наш министар спољних послова озбиљан у тој намери најбоље илуструје његово питање изречено приликом говора о „реципроцитету“ – јесмо ми држава или шта смо? Могло би се питање министра спољних послова тумачити – да ли смо ми заиста правна или само виртуелна држава? Овакав наступ наших државих званичника неодољиво ме подсећа на ону Слобину „Србија се сагињати нећа“, а како смо после тога прошли, сви знамо…

И док се са једне стране туристички посленици боре свим силама да привуку стране туристе, и Влада Републике Србије их у томе барем декларативно подржава, са друге стране министар спољнх послова веома ригидно, потпуно недипломатски „упозорава“ високу представницу Европске уније за спољну политику и безбедност Федерику Могерини да ће грађани ЕУ плаћати таксу за улазак у Србију! Заиста је тешко у оваквом општем галиматијасу разумети да ли наша држава (Влада Републике Србије) има координирану и конзистентну стратегију одрживог развоја, где се и да ли се у њој уопште налази туризам? Очигледно је да нема, јер да Влада Републике Србије има дугорочно одрживу стратегију развоја српске привреде и друштва, не би могли појединци из власти, без обзира на то на којој позицији се тренутно налазе, да наступају интуитивно и солистички, при томе урушавајући и суспендујући институције система, и наносећи штету појединим привредним сегментима, у овом случају туризму.

Покрет Доста је било се залаже за стварање што повољнијих услова за пословање малих и средњих предузећа и предузетника, за ниже намете на њихов рад и што слободније тржиште без превеликог упитања држлаве. Уплитање државе у превише појединости у привређивању створило је амбијент препун разних баријера које ометају пословање. Држава је ту да створи оквир за економију, али затим треба да се склони да не смета. Пример како се туристички радници боре за тржиште, а министар смишља за њих штетне мере, само је један од хиљаду таквих којима су намерно или нехотице политичари у Србији амбијент за пословање наших малих породичних бизниса учинили неподношљивим.

в.д. координатора покрета Доста је било за Нови Сад
Драгољуб Јовичић

ДЈБ Војводина

ДЈБ Војводина

Коментариши

Кликни овде да поставиш коментар