Nije nikakva tajna da je srpski turizam u vrlo teškoj situaciji, većina objekata je ruinirana, prilazni putevi i prateća infrastruktura su dotrajali, sve je manje kvalifikovane i stručne radne snage. Zato ni malo ne čudi nastojanje malobrojnih pravih turističkih poslenika da se žestoko „bore“ bukvalno za svakog gosta, bez obzira na to da li je domaći ili strani. A, u situaciji nemanja druge mogućnosti za dolazak do zaposlenja, sve veći broj građana pokušava da preživi baveći se izdavanjem smeštaja turistima u formi gazdinstava i preduzetništva.
U tom kontekstu, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Renata Pindžo, je izjavila da je Srbija prošle (2015.) godine ostvarila devizni priliv od turizma u iznosu od 945 miliona evra, a da ove godine očekuje da bi devizni priliv mogao da premaši cifru od milijardu evra. Naravno, pri tome naglašava da je neophodno još intenzivnije raditi na edukaciji turističkih kadrova, izgradnji, ali i renoviranju postojeće dotrajale infrastrukture, pri čemu će država i dalje nastaviti sa podsticajima razvoja turizma putem podrške turističkog preduzetništva, kao i podrške projektima efikasnije promocije turizma. Poseban akcenat pomoćnica ministra je stavila na činjenicu da iz godine u godinu raste interesovanje stranih turista da posete Srbiju!
Građane Srbije, kada je turizam u pitanju, posebno treba da raduje činjenica da strani gosti osim Beograda, koji standardno privlači veliki broj turista tokom cele godine, a posebno tokom novogodišnjih praznika, sve više pokazuju interesovanje i za naše banje, planine, za Novi Sad tokom održavanja „Egzita“, „Sabor trubača“ u Guči i sl. Pored ovih destinacija, veliki potencijal Srbija ima, kada su strani turisti u pitanju, i za razvoj zdravstvenog turizma, gde se ne misli samo na banje, nego i na pružanje kombinovanih turističko-zdravstvenih usluga, kao što su stomatološke, estetsko-hirurške i dr., a što ni malo ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da su cene tih usluga kod nas znatno niže nego u zemljama Evropske unije.
Veoma je indikativno, kada su u pitanju građani EU, da sve veći interes pokazuju za biciklističke rute po Srbiji, što takođe donosi solidan turistički prihod, jer su turisti biciklisti značajni potrošači ne samo hrane i pića, već i drugih životnih potrepština, sredstava za higijenu i sl.
I tako, dok se turistički radnici širom naše lepe Srbije trude da u teškim uslovima poslovanja, sa veoma skromnim materijalnim i finansijskim resursima, privuku strane turiste, ima i onih, a koji su čak u samom vrhu aktuelne vlasti, koji ne vodeći računa o opštem, širem društvenom interesu, šaljući populističke poruke, pri tome računajući na jeftine političke poene na domaćoj političkoj sceni, prete građanima EU „principom reciprociteta“! Aktuelni ministar spoljnih poslova, koji očigledno ne percipira dobro realnost, „hrabro i mudro“ je pre neki dan poručio građanima EU da će, ukoliko građani Srbije budu morali plaćati registraciju građana koji ulaze u EU, Srbija uvesti recipročne mere, te da će svi turisti, poslovni ljudi i drugi, koji dolaze („nadiru“ u ogromnom broju) kod nas iz Nemačke, Francuske, Italije… takođe morati da plate ulazak u Srbiju. Koliko je naš ministar spoljnih poslova ozbiljan u toj nameri najbolje ilustruje njegovo pitanje izrečeno prilikom govora o „reciprocitetu“ – jesmo mi država ili šta smo? Moglo bi se pitanje ministra spoljnih poslova tumačiti – da li smo mi zaista pravna ili samo virtuelna država? Ovakav nastup naših državih zvaničnika neodoljivo me podseća na onu Slobinu „Srbija se saginjati neća“, a kako smo posle toga prošli, svi znamo…
I dok se sa jedne strane turistički poslenici bore svim silama da privuku strane turiste, i Vlada Republike Srbije ih u tome barem deklarativno podržava, sa druge strane ministar spoljnh poslova veoma rigidno, potpuno nediplomatski „upozorava“ visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federiku Mogerini da će građani EU plaćati taksu za ulazak u Srbiju! Zaista je teško u ovakvom opštem galimatijasu razumeti da li naša država (Vlada Republike Srbije) ima koordiniranu i konzistentnu strategiju održivog razvoja, gde se i da li se u njoj uopšte nalazi turizam? Očigledno je da nema, jer da Vlada Republike Srbije ima dugoročno održivu strategiju razvoja srpske privrede i društva, ne bi mogli pojedinci iz vlasti, bez obzira na to na kojoj poziciji se trenutno nalaze, da nastupaju intuitivno i solistički, pri tome urušavajući i suspendujući institucije sistema, i nanoseći štetu pojedinim privrednim segmentima, u ovom slučaju turizmu.
Pokret Dosta je bilo se zalaže za stvaranje što povoljnijih uslova za poslovanje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, za niže namete na njihov rad i što slobodnije tržište bez prevelikog upitanja držlave. Uplitanje države u previše pojedinosti u privređivanju stvorilo je ambijent prepun raznih barijera koje ometaju poslovanje. Država je tu da stvori okvir za ekonomiju, ali zatim treba da se skloni da ne smeta. Primer kako se turistički radnici bore za tržište, a ministar smišlja za njih štetne mere, samo je jedan od hiljadu takvih kojima su namerno ili nehotice političari u Srbiji ambijent za poslovanje naših malih porodičnih biznisa učinili nepodnošljivim.
v.d. koordinatora pokreta Dosta je bilo za Novi Sad
Dragoljub Jovičić
Komentariši