Ауторски текст Финансије

Смањење дефицита из џепова грађана

Пројектовани буџетски дефицит за 2017. годину износи “свега” 69 милијарди динара. Поредећи га са дефицитом из неких претходних година (213 млрд. у 2013. год. или 246 млрд. у 2014. год), ово је без сумње велики успех. Како смо дошли до овако ниског дефицита? Шта смо смањили? Шта нисмо, а могли смо?

Највећи допринос нижем дефициту је смањење плата и пензија од пре две године. На платама годишње уштедимо 22 милијарде динара, а на пензијама 20 милијарди. Да нисмо смањили плате и пензије, дефицит би наредне године износио 111 милијарди динара.

У августу 2015. год. увели смо акцизе на струју. Годишњи приход од тих акциза износи 15 милијарди динара. Да нисмо увели ове акцизе, дефицит би износио 126 милијарди.

Од почетка 2016. године смо подигли акцизе на гориво и алкохол. Годишњи приход од ових акциза се процењује на око 0,2% БДП-а, односно 8 милијарди. Да нисмо подигли ове акцизе, дефицит би износио 134 милијарде.

Наредне године очекујемо да јавна предузећа уплате у буџет 15,5 милијарди динара на име дивиденди. Да нема те уплате, дефицит би износио 149,5 милијарди динара.

Коначно, пре четири године подигли смо вишу ПДВ стопу, а пре три године и нижу. Порески приходи су дуго падали све до краја 2015. године, а онда су у 2016. години почели да расту. Од ПДВ-а се у наредној години очекује 100 милијарди виши приход него 2012. године. Тешко је рећи колико је ово повећање последица подизања пореске стопе, колико инфлације, а колико боље наплате ПДВ-а. Повећан је и порез на имовину, иако због различитих општинских решења за ово питање не може да се каже колики је укупан годишњи ефекат тог повећања. Али свакако може да се каже да би, да није било тих повећања пореза, дефицит био још већи, и можда досегао психолошку границу од 200 милијарди динара као 2012, 2013. и 2014. године.

Шта нам казује ова кратка анализа? Све наведене мере односе се на веће захватање новца из џепова грађана и привреде. Да ли је могло другачије? Да ли је држава могла да одговорнијом политиком смањи неке издатке или их пренесе у будућност? Ево неких алтернатива.

У 2017. години, држава планира да потроши 67 милијарди динара за зграде и грађевинске објекте. Да ли мора баш све у 2017. години? Не може нешто касније? Рецимо, да смо ту ставку смањили за 22 млрд, могли смо да вратимо плате које смо узели лекарима, наставницима, судијама, полицајцима, војницима…

На казне, пенале и штету коју направи држава својим неодговорним чињењем (или нечињењем), из буџета је за наредну годину планирано 11,2 милијарде. Могу ли државни службеници и судови да се понашају одговорније? Када би се понашали, могли бисмо да пензионерима вратимо пола од онога што ћемо им узети наредне године.

Планирамо да 15,2 милијарде издвојимо за субвенције приватним предузећима у 2017. години. Могли смо за ових пет година да реформишемо пословно окружење и инвеститоре почнемо да привлачимо ниским порезима и ефикасном администрацијом. Пошто то нисмо урадили, настављамо да их привлачимо субвенцијама. А да смо то урадили, могли смо у наредној години пензионерима или запосленима у јавном сектору да вратимо 2/3 онога што смо им узели пре две године.

Само за Србијагас планирамо наредне године да издовојимо 20 милијарди динара на име гаранција за кредите. Имали смо најмање пет година да побољшамо рад јавних предузећа (како Србијагаса, тако и оних који Србијагасу не плаћају гас). Да смо решили то питање у последњих пет година, ових 20 милијарди је могла да се уштеди, па пензионерима или запосленима у јавном сектору не би било неопходно да смањујемо пензије, односно плате, у наредној години.

Коначно, сама Влада (у ужем смислу) увећала је свој буџет, измишљајући нова радна места. Неки министри, који су истовремено потпредседници Владе, добили су посебне буџете за своја министарства и за места потпредседника Владе. Тако је министар трговине добио посебан буџет као потпредседник Владе од 17 мил, министар спољних послова 24 мил, министарка грађевине 34 мил, а министар унутрашњих послова 29 мил. Министар без портфеља за демографију добио је 160 мил. динара, а министарство без портфеља за регионални развој и јавна предузећа 225 мил. Ово све заједно износи више од 0,5 милијарди динара. Шта мислите, на шта ће потпредседници Владе трошити своје буџете? А на шта министри без портфеља? Њихов опис посла се већ садржи у осталим министарствима који се баве демографијом, регионалним развојем и јавним предузећима.

Економисти кажу да новац увек има алтеративну употребу. Ако га потрошите на једну ствар, не может да га потрошите на другу. Треба смањити дефицит. Али га треба смањивати рационализацијом јавне управе и одговорним управљањем јавним сектором.

Душан Павловић

Душан Павловић

На Фaкултету политичких нaукa у Беогрaду предаје сaвремену политичку економију сa теоријом јaвног изборa, у звању ванредног професора, а нa Универзитету у Грaцу као професор по позиву предaје курсеве из економског рaзвојa и економске и политичке трaнзиције у југоисточној Европи.

Облaсти интересовaњa: Теоријa рaционaлног изборa и политичкa економијa демокрaтских устaновa.

Објaвио више рaдовa из облaсти: "Консолидaцијa демокрaтских устaновa у Србији после 2000. године"(2007), "Списи из политичке економије" (2010), "Теоријa игaрa. Основне игре и применa" (2015).

Књигу „Мaшинa зa рaсипaње пaрa“ написао на основу искуства стеченог током пет месеци у Министaрству привреде. То је инсaјдерскa причa из кaбинетa министрa привреде Сaше Рaдуловићa 2013-2014. где је био сaветник министрa.

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • dobra analiza, sa gomilom cinjenica i argumenata. Pametnom dosta, samo sto 99% Srbije i naroda ovo nece ni procitati a kamoli razumeti. Vi jeste u pravu, stim da je pitanje kad bi se sve provelo ovo sto vi govorite kakvo bi bilo stanje u ekonomiji i kakav bi bio efekat. Ja bi licno voleo da vidim taj eksperiment da se vase ideje sprovedu u delo.

    Ne treba ni biti 100% protiv subvencija stranim investitorima. Jer realno sad npr. da dodje Elon Mask i Tesla, vi ne biste njima dali subvecnije? Da naprave najmoderniju fabriku i proizvode baterije ili Tesla Automobile. Ne treba ni biti iskljuciv jer investitori donose i neke naprednije tehnologije i know how.

    • Гојко, овако замишљам ДЈБ “експеримент” када дођу на власт: Саша (ДЈБ) је одавно исправно закључио да је топла вода већ измишљена. Сва позитивна искуства најбољих, испробана и доказана у пракси, применити. Основа је транспарентност, дакле ако у кућу уђе 100 динара, толико може и изаћи али да се тачно, у пару, зна где су и како потрошене. Од тога не може бити штете, надам се да се слажемо. Све остало пише у програмима ДЈБ.

      Субвенције: у земљи у којој се најпростији рад плаћа 200 евра нето, плус тих 60 посто намета (320 укупно), говорити о потреби субвеницја је толико смешно, да прелази у бизарност. О томе могу да говоре само они који у животу нису били у иностранству, поготово нису тамо живели. Ако мало погледате најбогатије земље и њихове послодавце (скоро сви одреда ДОМАЋИ), приметићете да они своје “обичне” раднике, могу плаћати и до (и преко) 5.000 евра месечно (оно што се зове бруто плата плус пензија, одмор и сл.). Наравно да се ту држава не меша, те односе уређују договори синдиката и послодаваца (пример Данска).

      И вупти: без икаквих субвенција! А “Србија” мисли да су бруто платице (џепарац) до 500 евра препрека за страног инвеститора, па ето, да их лакше “привучемо”. Заправо, ради се о следећем: шибицарењу власти и продаја магле неуком народу. Убеде народ да се то тако ради у свету, да то тако треба, а неуки, наивни народ верује. Наравно, основни мотив је уграђивање, рекет (ИМТ – има ли мене ту), што је објаснио г. Павловић у “Машини за расипање пара”.

      Катастрофа тек следи. Сви инвеститори који су дошли последњих година у Србију, су отварали погоне са најпростијим мануелним, репетитивним радом. Без ниподаштавања било кога наравно. Такве фабрике скоро да више не постоје на Западу, све су пресељене. Зашто? Због малог профита. Профити се у таквој врсти производње могу остварити само ниском ценом рада или роботизацијом. Роботизација и дигитализација кошта (мада је неизбежна, само се одлаже – где може), a virtual и augmented reality у производњи – су већ започели.

      Када цена рада у Србији и осталим земљама са бизарно јефтином радном снагом порасте, а може расти само до следећег минималног нивоа, десиће се оно што сам у претходном пасусу написао: роботизација и масовно отпуштање радника. Сав тај посао већ данас могу обављати роботи, али као и код нафте – док има да је искористимо (јефтину радну снагу). Шта онда? Чак и да остану у Србији (а нема разлога) скоро никакве користи! Од раније запослених 500 радника остаће 50. А ми ништа нисмо урадили сами да се заштитимо, предвиђамо, реагујемо на промене које се иза првог брда ваљају. Ослонили смо се на стране инвеститоре, на увезивање каблова. Индустријска револуција је ништа према цунамију роботизације који долази.

      Шта чинити? Поштена држава (све пише у 20 тачака), улагање у школство, науку. Када једина компаративна предност Србије (јефтина радна снага ) нестане, ако се не десе промене у правцу којим иде ДЈБ, нестаће и Србије.

    • @Betelgeuse

      slazem se oko robotizacije stim da ce taj proces kao i sve kod nas doci malo kasnije. On se desava u naprednijim ekonomijama. I meni je jasno da je danas robot jeftiniji radnik od npr. radnika iz Srbije.

      E sad tu imamo i paradoks… sta mislis ko moze da napravi modernu fabriku sa robotima u Srbiji? Neki nas domaci tajkun mozda ili ko? Verovatno niko. Ja mislim da ne treba u potpunosti anulirati ideju subvencija ili dovlacenje starnih investitora, vec da se mora promeniti paradigma, odnosno biti selektivan koji i kakvi investitori dolaze ovde. Npr. ako ce u Vojvodini doci investitor koji ce proizvoditi sisteme za navodnjavanje ili za zelenu energiju onda je to naprdak jer ce doneti know how. Ili npr. ako bi doveli Elon Muska blizu nekog rudnika litijuma pa da se prave kod nas baterije bi bilo odlicno. Jer realno niti ce drzava praviti takve fabrike niti cemo mi sami. Koliko godina treba da prodje da se kod nas krene razvijati nekakva inovacija. Trenutno ih ima u domenu softwera. Evo ima primera da su u manjim gradovima napravili svoj dron ili robotsku ruku, ali su to sami entuzijasti. Tako da se slazem da je potreban preokret ka tehnokratiji i nauci. Ali to neko treba da plati, jer sto bi nauckin ostajao u Srbiji za male pare i trosio svoj zivot i da se nikada ne ostvari itd.

      I kod nas ima nekoliko stotina hiljada nezaposlenosti, dug je put do male nezaposlenosti ispod 5%, pa da krenu razni procesi usavrsavanja, povecanja trzisnih cena rada itd.

      Najbrze bi se moglo nesto uraditi kad bi se edukacija i generisanje IT strucnjaka spustilo na nivo cele Srbije i na nivo strucnih srednjih skola. Ja bi te subvencije preusmerio u plate profesora, jer bi njihova edukacija proizvela visestruku vrednost na srednji i dugi rok. Pa kad bi imali gomile programera i dizajnera privlacili bi takve investitore iz IT sveta a ne motace kablova koji traze manuelni rad.

  • Standardno se u Srbiji deficit smanjuje presipanjem iz šupljeg u prazno. Ni ne pomišlja se da se deficit smanji preko prihodne strane tako što bi se povećala privredna aktivnost, jedino što je u dometu rešenja je kresanje troškova. A obično se krešu na onima koji nemaju mogućnost mnogo da se bune. To su te napredne teške reforme. A imamo u naprednu kreativnost, u deficit se uračunaju prenaduvane procene dobiti javnih preduzeća, koja se posle zadužuju, pa se na kraju godine donese novi zakon gde se njihov dug proglašava javnim dugom. I tako u krug, iz šupljeg u prazno… Napredne teške i kreativne reforme.

  • Ova vlada sve smanjuje gradjanima primanja i povecava struju, gas, skolarine, poreze a sa druge strane sve zaposljava svoje, daje za komisije svoje, daje gubitasima i subvencijama, neke svoje projekte…. Umesto toga treba minimizirati subvencije, smanjiti poreze, povecati pravnu sigurnost, profesionalizovati upravljanje, otpustiti visak u javnoj upravi i javnim preduzecima i one koji lose, rade, ne zadovoljavaju kriterijume i potkradaju, staviti gubitase na zdrave noge….

  • Dali je ta *njihova većina* svesna šta je izabrala. Ne moraju znati sve ove podatke dovoljno je da uporede cene i račune pa da vide koji su to *veliki uspesi po prvi put od…*. Ako su jednom pogrešno procenili i poverovali, ne treba stalno srljati ili je to neka skrivena želja za suicidom.. Pa ipak postoje neki izbori, a to je bolje da ih uopšte nema.

  • Na sve analitičke podatke samo jedno pitanje:” Odakle stvoriti zdrav novac kada nema proizvodnje.” Naravoučenje. Svaka snažna država podrazumeva snažnu privredu.Evropska unija je odlučila da dodeli dodatnih 166,4 miliona evra za podršku pristupanju Srbije EU to je bespovratna pomoć.
    Molim rukovodstvo DJB da ovoj temi u ovoj 2017 poveti najviše rasprava. Ovo je ključni problem Srbije.