Царински закон и особе са инвалидитетом

Одређени медији попут Телеграфа и 021 пренели су вест како је изменама и допунама Царинског закона укинуто право на ослобођање од царине на увоз аутомобила и ортопедских помагала за особе са инвалидитетом, што је изазвало огромне негативне реакције особа са инвалидитетом и чланова њихових породица.

Ове измене закона десиле су се на последњој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије, на чијем Дневном реду се налазило 27 тачака. Расправа је обједињена за свих 27 тачака, а времена за расправу о свим тачкама је било онолико колико се у редовним околностима расправља само о једној тачки. Процедура је да Влада, ако је предлагач закона, одреди особе које у име Владе образлажу потребу за усвајањем предложеног закона. Овлашћени представник у овом случају био је министар Вујовић, али је из неког разлога предложени Закон образлагала министарка за државну управу и локалну самоуправу Ана Брнабић.

Иако је у таквим условима, у којима се већина закона доноси по хитном поступку, а седница сазива дан раније, било тешко припремити се за сваку тачку дневног реда, пажљиво смо пратили излагања представника Владе Републике Србије. У Царинском закону, у делу који се односи на особе са инвалидитетом биле су предвиђене и усвојене следеће измене:

Члан 216 пре измене почињао је речима “Ослобођени су од плаћања увозних дажбина…” па је онда било наведено ко све може бити ослобођен у 15 тачака. Тачке које су новим изменама обрисане су:

6) домаћи и страни држављани – на лекове за личну употребу које примају из иностранства у пошиљкама;

12) особе са инвалидитетом – на ортопедска и друга помагала и на резервне делове и потрошни материјал за коришћење тих помагала која служе као замена телесних органа који недостају, односно оштећених телесних органа;

13) особе са инвалидитетом са телесним оштећењем од најмање 70%, војни инвалиди од прве до пете групе, цивилни инвалиди рата од прве до пете групе, слепа лица, лица оболела од дистрофије или сродних мишићних и неуромишићних обољења, од параплегије и квадриплегије, церебралне и дечије парализе и од мултиплекс склерозе, родитељи вишеструко ометене деце, која су у отвореној заштити, односно о којима родитељи непосредно брину – на путничке аутомобиле и друга моторна возила конструисана првенствено за превоз лица (осим оних из тар. броја 8702 Царинске тарифе), укључујући “караван” и “комби” возила, осим теренских, која унесу или приме из иностранства за личну употребу;

14) особе са инвалидитетом прве и друге групе, као и лица чији степен инвалидитета одговара инвалидитету прве и друге групе, који се после спроведене професионалне рехабилитације оспособе за одређену делатност – на опрему за вршење те делатности која се не производи у Републици Србији;

15) организације особа са инвалидитетом (глуви и наглуви, слепи и слабовидни, дистрофичари, параплегичари, оболели од неуромишићних болести и др.), односно чланови тих организација – на специфичну опрему, уређаје и инструменте и на њихове резервне делове и на потрошни материјал за коришћење те опреме који се не производе у Републици Србији;

16) грађани на специфичну опрему, уређаје и инструменте за здравство и на резервне делове и потрошни материјал за коришћење те опреме, за личну употребу, који се не производе у Републици Србији.

Додата је нова тачка 11а у којој је написано следеће:

11а) особе са инвалидитетом, односно организације особа са инвалидитетом – на предмете намењене за образовање, запошљавање или побољшање друштвеног положаја особа са инвалидитетом, као и на резервне делове, компоненте или додатке који су посебно направљени за те производе

Министарка је истакла да може доћи до неопрезног тумачења измена у чему не могу да се не сложим са њом, ако узмемо у обзир да, у овом случају, медији вест нису пренели до краја и тиме изазвали бес код популације на коју се ово односи и бројна негодовања на друштвеним мрежама. Ова измена и другачија дефиниција шта све може да се увезе и за које сврхе дефинитивно оставља шири спектар помоћних технологија које је могуће увести без плаћања царине. Дакле, оно што је пре било дефинисано као ортопедско помагало или резервни делови за исто је избрисано, али свакако спада у нову дефиницију јер то јесу предмети који су намењени побољшању друштвеног положаја особа са инвалидитетом. Ова дефиниција омогућила је и увоз разних софтвера који су од значаја у образовању и запошљавању а намењени су, примера ради, слепим и слабовидим лицима, као и свих других такозваних асистивних технологија, што није спадало у претходно законом дефинисану листу.

Медији нису пренели ни то да је споразумима са државама које су чланице ЕУ већ укинута наплата царине за сва лица која увозе половни аутомобил и самим тим, не само да особе са инвалидитетом неће бити оштећене, већ неће ни морати да прикупљају силну документацију за ослобађање од царине, а моћи ће да увезу аутомобил као и остали грађани. Према министаркиним речима, управо због тога је ова одредба обрисана, јер више за њом не постоји потреба.

Остало је неразјашњено питање око увоза лекова за личну употребу, будући да је министарка истакла како то и није било могуће остварити јер је било у супротности са Законом о лековима и медицинским средствима.

Љупка Михајловска
народна посланица “Доста је било” у Скупштини Србије

Прилози
Стенографске белешке говора министарке Брнабић