Vojvodina Saopštenje

Ruma: Odbornik Boris Šikić o svom radu u 2016.godini

Kao koordinatora Pokreta “Dosta je bilo” za Rumu prva i najvažnija stvar koja me je dočekala na početku 2016. godine bilo je formiranje liste i priprema za lokalne, pokrajinske i republičke izbore. Iako nikad nisam ni mislio niti želeo da se bavim politikom, shvatio sam da više ne mogu da stojim sa strane i budem nemi posmatrač, i da samo kroz političko angažovanje možemo da promenimo sistem. Smatrao sam da još uvek ima dovoljno pristojnih i poštenih ljudi da iznesu teret promena, koji razmišljaju na sličan način. Okupiti tim ljudi spremnih da uđu u politiku, koja se na žalost u Srbiji shvata kao nešto prljavo i strano ljudima kojima je moral iznad ličnih interesa, nije bio lak posao.

Dok se taj proces odvijao, napravili smo akciju kojom smo pokušali da jednu stavku iz republičkog programa pokreta, približimo Rumljanima na konkretnom primeru. Primer se odnosi na subvencije stranim investitorima. Naime, prema istraživanju Istinomera subvencije kompaniji Hačinson koja je otvorila fabriku u Rumi iznose 11401 evro po radnom mestu i po ovom kriterijumu nalaze se na sedmom mestu u Srbiji. Prema našem mišljenju uzimati novac poreskim obveznicima Republike Srbije i davati ga i inače bogatim strancima koji na ovaj način mogu biti privilegovana konkurencija domaćim privrednicima, je pogrešan princip. Novac je potrebno “utrošiti” tako što će se smanjiti porez na rad domaćoj privredi i to je najbolji i neselektivni podsticaj koji dobijaju svi. Stranci su dobrodošli ukoliko investiraju sopstveni novac, a jedan od načina na koji ih se može privući je smanjenje birokratije i značajno popravljanje pravne sigurnosti. Još jedna stvar na koju smo ukazali je da je Hačinson po ugovoru koji je potpisan dužan da radnike zadrži do kraja 2022. godine, a posle toga nema zakonske obaveze da nastavi poslovanje u našoj opštini. U razgovoru sa građanima videli smo da razumeju naš stav i itekako shvataju da politika subvencija strancima koju je uveo još Mlađan Dinkić nije nešto sa čime treba nastaviti.

Nakon raspisivanja izbora i mukotrpnog posla prikupljanja potpisa, koji je prilagođen velikim strankama, pristupili smo predstavljanju naše liste građanima. Kako nismo želeli da budemo od onih koji se skrivaju iza vođe, jasno smo predstavili sve kandidate na listi, imenom i prezimenom i biografijama. Kampanja je bila kratka i materijalno skromna. Na lokalnim izborima 24. aprila osvojili smo 1539 glasova i ušli u skupštinu opštine sa 2 odbornika.

Političku borbu smo nastavili u skupštini na isti način kao i van nje – pristojno, dostojanstveno i po principu da politički protivnici nisu neprijatelji, već neko kome treba izložiti naš program i vrednosti na kulturan način i bez vređanja. Na žalost, neka ozbiljnija razmena mišljenja je izostala, jer je skupština kao “protočni bojler” gde vladajuća većina usvaja odluke opštinskog veća bez kritičke rasprave. Međutim, to me kao opozicionog odbornika nije obeshrabrilo da za govornicom diskutujem o različitim temama. Komentarisao sam Odluku o otuđenju i davanju u zakup građevinskog zemljišta, tačnije deo gde se navodi da investitori koji kupuju veće površine od 20 hektara i plaćaju jednokratno, imaju pravo na popust od 30 posto. Po mom mišljenju u odluci moraju jasno biti navedeni konkretni uslovi kada neko može dobiti popust, a kada ne. Takođe, zakonska obaveza je da ukoliko se građevinsko zemljište otuđuje po ceni manjoj od tržišne, mora postojati prethodna saglasnost Vlade Srbije. Ovo je moralo jasno da stoji u predlogu odluke, jer pravna regulativa mora biti precizna i nedvosmislena.

Primedbu sam imao i na novčane sume koje je JP „Vodovod“ odredilo za nabavku programa za praćenje javnih nabavki, od 490 hiljada dinara, i za opremanje bunara na Fišerovom salašu od 3 i po miliona dinara. Mišljenja sam da su ove cifre previsoke i da u slučaju da kriterijumi tendera ne budu objektivni, može doći do zaključenja štetnih ugovora. Kod tačke dnevnog reda gde se glasalo za imenovanje direktora JP „Vodovod“ za naredne četiri godine, izrazio sam negodovanje, jer odbornicima nije bila dostavljena radna biografija kandidata za tu funkciju, takođe ni njegovo pismo o namerama i predloženi četvorogodišnji plan poslovanja. Takođe, komisija koja je sprovodila konkurs za izbor direktora nije u svom sastavu imala nijednog stručnjaka iz oblasti vodosnabdevanja stanovništva, što nije dobra praksa. Smatram da proces nije bio dovoljno transparentan, kako u ovom slučaju, tako i u mnogim drugim slučajevima imenovanja funkcionera, ne samo u našoj opštini, što dovodi do nepoverenja građana u državne institucije i stava da se posao može dobiti samo preko stranke. Ne sme biti kriterijum koga znaš, već je bitno šta znaš.

Tokom diskusije o predlogu budžeta opštine Ruma za 2017. godinu izneo sam zapažanja i primedbe na nekoliko rashodnih stavki budžeta. Izrazio sam zabrinutost zbog sume od samo milion dinara za izgradnju prečistača otpadnih voda u radnoj zoni Rumska petlja. Ova suma je dovoljna samo za projekat. Ukoliko dođe do otvaranja fabrika u ovoj zoni tokom tekuće godine, kako je najavljeno, ostaje nejasno kako će biti tretirane otpadne vode. Takođe, ne postoji određen rok za izgradnju prečistača za firmu Hačinson, koju finansira republika sa 926 hiljada evra. Prokomentarisao sam i visinu namenjenih subvencija i njihov trend porasta u odnosu na prethodnu godinu. Subvencije privatnim preduzećima su narasle sa 34 miliona dinara u 2016. godini na predviđenih 78,5 miliona dinara za 2017. godinu, od čega 53,5 miliona dinara ide za subvencije privatnim preduzećima za javni prevoz. Takođe, došlo je do porasta dotacija nevladinim organizacijama za 10 miliona dinara, tako da opredeljena suma za ovu godinu iznosi 105 miliona dinara. Od toga ide 10 miliona za verske zajednice, što je 2 i po puta više nego prošle godine, i oko 25 miliona za sportske klubove. Po mom mišljenju ove sume su previsoke, posebno ako uzmemo da se u isto vreme smanjuje izdvajanje za program primarne zdravstvene zaštite sa 14,8 miliona na 9,3 miliona, što je smanjenje od 37 procenata. S obzirom da u rumskom Domu zdravlja nije više moguće obaviti ni osnovne analize krvi i urina, smatram da je svrsishodnije bilo donirati novac u ovu namenu. Tužnu činjenicu da je rumsko porodilište zatvoreno 2014. godine zbog nedostatka stručnog kadra, ne treba zaboraviti. Kao kontrast ovim činjenicama, pohvalio sam izdvajanja za vantelesnu oplodnju. Za kraj sam kritikovao visinu iznosa novčanih kazni i penala po rešenju sudova od 12,27 miliona dinara, što je bačen novac koji je mogao biti upotrebljen za druge svrhe. U javnu upravu treba uvesti princip odgovornosti, po ugledu na privatna preduzeća. To što neko radi za državu ne bi trebalo da ga abolira od grešaka i odgovornosti.

Podneo sam i dva amandmana na predloge odluka. Jedan je na predlog Odluke o javnom prevozu putnika na teritoriji opštine Ruma, kojim sam predvideo menjanje člana koji kontrolorima u javnom prevozu daje ovlašćenje da legitimišu putnike i raspolažu njihovim ličnim podacima. Kako kontrolori po zakonu nemaju ovo pravo, predložio sam da legitimisanje može da vrši isključivo službeno lice koje je ovlašćeno za te poslove, što su u našoj opštini pripadnici policije. Tako bi skupština izbegla da donese odluku koja nije u skladu sa zakonom i uvela bi proceduru prikupljanja ličnih podataka u pravni okvir. Takođe, ne bi dovela zaposlena lica prevoznika u situaciju da rade posao za koji po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti nemaju ovlašćenje, što može dovesti do tužbi kako prema prevozniku, tako i prema samoj opštini koja je protivzakonitu odluku donela.

Drugi amandman se odnosi na Odluku o socijalnoj zaštiti u opštini Ruma. Predložio sam da se izbaci obaveza korisnika socijalne pomoći za društveno-korisnim radom radi ostvarenja jednokratne materijalne pomoći. Smatram da nametanje društveno-korisnog rada ne pomaže primaocu socijalne pomoći da prevaziđe svoju nepovoljnu situaciju. Korisnije bi bilo da to vreme i napor utroši u potrazi za poslom, obrazuje se, prekvalifikuje i dokvalifikuje. Takođe je u celoj republici i korisnicima novčane socijalne pomoći nametnut društveno-korisni rad, putem uredbe Vlade Srbije, za koju smatram da je neustavna. Na žalost, oba moja amandmana su odbijena.

Kako odbornici skupštine opštine imaju pravo po poslovniku da postavljaju pitanja organima opštine, iskoristio sam to pravo i postavio dva pitanja. Prvo se odnosilo na broj novozaposlenih u opštinskoj upravi od izbora do danas, a drugo o tome šta se čini na suzbijanju ambrozije u našoj opštini. Na žalost, na drugo pitanje nisam još uvek dobio odgovor, iako je rok koji je propisan poslovnikom od 60 dana odavno istekao. Alergija na polen ambrozije je sve veći problem, pogotovo među mladima. Računa se da svaki peti stanovnik Srbije ima alergijsku reakciju na polen ove biljke i da se godišnje po nekim procenama potroši oko milion evra na lekove za suzbijanje ove alergijske reakcije. Sve dok ne uništimo ovaj korov, posredno tim novcem subvencionišemo farmaceutsku industriju. Želeo bih da u narednom periodu podnesem skupštini predlog kako bi efikasnije mogli da se borimo protiv ovog problema.

U 2017. godini nastaviću da se zalažem za vrednosti, principe i program zbog kojeg su me građani izabrali za odbornika. Kao najvažnije bih naveo uvođenje principa potpune transparentnosti i reda u javnoj upravi. Smatram da je bilo veoma bitno da podnesem detaljan izveštaj o svom radu, kako građanima koji su me izabrali, tako i svim poreskim obveznicima u našoj opštini koji finansiraju rad skupštine. Izveštaj o mom radu u 2017. godini, podneću početkom sledeće godine.

Boris Šikić, odbornik Skupštine opštine Ruma
član pokreta Dosta je bilo

DJB Vojvodina

DJB Vojvodina

Komentari

Klikni ovde da postaviš komentar

  • Svaka cast i puno srece na daljem radu. Transparentnost i izvestaji ovog tipa uvod su u direktnu demokratiju. Siguran sam da se sto vise ljudi moze uvuci preko drustvenih mreza da komentarisu stanje u gradu i iznesu svoja vidjenja. Ako ljudi vide da ih se pita i da ce neko njihova pitanja i postaviti “drzavi” sve sa izvestajem nakon toga o efektima ili izostanku istih, ljudi ce poceti to da cene, razumeju, veruju i podrze promenu. Sirenje stranke je kao sirenje trzista, mora se prici direktno, jasno, iskreno i mora se raditi mukotrpno i zato svaka cast svima koji su se odvazili na ovo u ime bolje Srbije. Ljudi ce reagovati.