Рачуни за струју – очитавање скупље и лошије

Преносимо вам чланак БИРН-а о Електропривреди Србије.

Електропривреда Србије (ЕПС) склопила је споразум за очитавање потрошене струје по цени која је најмање дупло већа од средње вредности досадашњих цена.

Након спроведене јавне набавке ЕПС је за послове очитавања бројила у августу 2016. године ангажовао конзорцијум понуђача који предводи компанија “Sequester” (Сиквестер).

Конзорцијум је на тендеру победио са понудом од 39,99 динара по очитаном бројилу, што је драстично скупље у односу на цену која је годинама уназад плаћана за тај посао.

Устаљена цена очитавања у урбаним насељима, где су бројила гушће распоређена и где се лакше и брже очитавају, износила је око 10 динара, док је за рурална и разуђена насеља просечна цена била 30 динара, показује истраживање БИРН-а.

Садашња цена је иста за сва бројила, без обзира где се налазе, и знатно је већа од некадашње максималне цене.

Ни рекордно висока цена за очитавање струјомера није била довољна гаранција да ће се овај посао ваљано и квалитетно обављати. Наиме, након све већег броја жалби грађана због увећаног децембарског рачуна за струју, огласио се и председник Владе Србије Александар Вучић.

“Установили смо неправилности у раду ЕПС-а, водиће се и посебна истрага других државних органа. Неприхватљиво је да неко “измишља” висину рачуна, јер жели да остане у топлој соби и мрзи га да иде и очитава струју”, изјавио је Вучић на конференцији за новинаре 22. јануара.

Он је том приликом најавио истрагу и кажњавање одговорних и рекао је да је упозорио директора ЕПС-а Милорада Грчића због овог скандала.

Грчић је одбио да одговори на питање БИРН-а зашто ово јавно предузеће плаћа тако високу цену за очитавање бројила и није желео да коментарише изјаву Александра Вучића. Власник компаније Сиквестер Дејан Јеремић, такође, није хтео да разговара са новинарима БИРН-а о овом послу.

Оквирни споразум између ЕПС-а и изабраних понуђача закључује се на две године, док је за пет месеци 2016. године обезбеђено 980 милиона динара.

Споразумом је предвиђено да оправдане рекламације не смеју бити веће од 0,1 посто од укупно очитаних бројила.

Уколико је проценат доказано оправданих рекламација на месечном нивоу већи од 0,1 посто, пружалац услуге плаћа пенале умањењем месечног рачуна за извршену услугу очитавања бројила за свако очитано бројило за које је утврђена оправданост рекламације.
То практично значи да ће сви грађани којима се уважи рекламација бити обештећени на рачун конзорцијума који предводи „Сиквестер“, а који је пре потписивања споразума морао да приложи полису осигурања од опште одговорности на износ од 250 милиона динара.

Реорганизацијом до поскупљења

Пре реорганизације ЕПС-а свака дистрибуција очитавала је бројила за себе. Очитавање су највећим делом радили сами радници ЕПС-а, као и радници ангажовани преко омладинских задруга.

Током 2014. године, непосредно пре реорганизације ЕПС-а, дистрибуције свака за себе расписују тендере за ангажовање читача бројила.

Након реорганизације и спајања пет дистрибуција у једну, ЕПС у мају 2016. године расписује централизовани тендер за очитавање свих 3,5 милиона бројила на територији целе Србије.

С обзиром на то да је цена по бројилу 39,99 динара, месечна вредност посла износи 142 милиона динара. Оквирним споразумом предвиђено је да посао траје две године, тако да је укупна вредност посла 3,36 милијарди динара, око 30 милиона евра.

За овај вредан и значајан посао на тендеру је било свега три понуде, од чега су две понуде имале значајне недостатке, што је практично значило да је постојао само један понуђач.

Победнички конзорцијум на челу са агенцијом запошљавање “Сиквестер”, чине још фирме за приватно обезбеђење “Добергард”, “Протекта” и “Inter safe business”, као и агенције за запошљавање и омладинске задруге “Ревност”, “Work and care”, “Факс” и “Излаз”.

Представници фирми и омладинских задруга које су до сада радиле ове послове анонимно су за БИРН изјавили да се нису пријавили на тендер због захтева из конкурсне документације које нису могли да испуне. Између осталог, од понуђача је тражено да обезбеде 6,500 радника, као и полису осигурања са минималним износом од 250 милиона динара као гаранцију за неиспуњавање обавеза приликом очитавања. Овакви услови онемогућили су омладинске задруге да се самостално пријаве на тендер, па су у први план избиле агенције за запошљавање и фирме за приватно обезбеђење које и предводе победнички конзорцијум.

Пет представника омладинских задруга и фирми које су очитавале бројила у пет различитих градова у Србији у разговору за БИРН напомињу да су се и пријавили на тендер никада не би задали цену од 40 динара, јер сматрају да је неоправдано висока. Додају да су њихове цене очитавања биле драстично ниже, дупло, а у неким случајевима и четири пута мање.

Зоран Матић, власник Омладинске задруге 25. мај из Лознице, за БИРН каже да је његова задруга десетак година очитавала бројила у лозничком крају. Сада, каже, не зна ко то ради, нити по којој цени.

“Све то време цена се кретала од пет динара у центру града, а највише 20 динара у селима. Просек је био око 10 динара”.

На тендеру за очитавање 35,000 бројила у Лозници 2014. године победила је његова задруга са понудом од 4,2 милиона динара за 12 месеци очитавања, што је тачно 10 динара по бројилу.

Данас се уместо 4,2 милиона динара, или 37,000 евра, за исту услугу троши четири пута више новца, око 17 милиона динара, или 130,000 евра.

Милован Милошевић, власник „ПД система“, фирме која је до овог тендера очитавала бројила у Крушевцу, Александровцу и Брусу, за БИРН каже да је просечна цена у овом крају била око 17 динара.

С обзиром на то да у Крушевцу, Александровцу и Брусу има 76,000 бројила, некада се са 17 динара по бројилу издвајало око 125,000 евра годишње, а данас се за очитавање издваја скоро 300,000 евра.

Електровојводина је 2014. године расписала тендер у више партија за очитавање бројила на територији целе Војводине.

За територију града Новог Сада у коме се налази 270,000 бројила, победила је понуда од 45 милиона динара, око 350,000 евра за 12 месеци, што је приближно 13 динара по бројилу.

Са ценом од 39,99 динара по бројилу само за Нови Сад сада се издваја 130 милиона динара или нешто више од милион евра за годину дана.

Како се прави цена по једном бројилу

ЕПС користи систематизацију бројила и поделу у више категорија на основу густине насељености, то јест, густине распореда бројила.

У првој зони су центри великих градова у којима су бројила у стамбеним зградама, док су у последњој категорији планинска и сеоска насеља где бројила могу бити и километрима удаљена једна од других.

Цена очитавања бројила у урбаним срединама била је вишеструко јефтинија од цене очитавања у руралним срединама, зато што је у градовима могуће очитати и до 500 бројила дневно, док у селима свега пар десетина.

Радници, то јест читачи бројила, исплаћују се на основу броја радних сати. Сатница која се исплаћује читачима није се мењала и износи у просеку 150 динара. Сваки читач задужи “књигу” са адресама коју попуњава на терену. То значи да читачи не раде “по учинку”, то јест по броју очитаних бројила, већ имају унапред задат број бројила које морају да очитају. Број сати довољан за очитавање и попуњавање “књиге” одређује ЕПС на основу претходног искуства.

Власник једне омладинске задруге која је годинама очитавала бројила за ЕПС анонимно објашњава за БИРН да је цена од 40 динара необјашњиво висока и да је сада зарада компанија које су добиле посао на тендеру вишеструко већа.

“Навешћу вам пример једног читача у мом граду. Он задужи књигу са 250 адреса, за шта је ЕПС проценио да је довољно десет сати, и то је 1,500 динара хонорара за читача”, објашњава саговорник БИРН-а.

Он истиче да агенције иако наплаћују од ЕПС-а по очитаном бројилу, своје раднике плаћају на сат.

“Када се одбију порези и доприноси од 28 посто, уместо бруто 39,99 динара, једно бројило се од ЕПС-а наплати 31 динар. На 250 комада, то је 7,750 динара. У односу на 1,500 динара колико је трошак читача, и мали проценат као зарада задруге, то је и даље пет пута више новца”.

На питање зашто набавка није подељена по партијама, како је до сада била пракса, већ је расписана обједињена набавка, чиме је знатно повећан трошак очитавања бројила, директор ЕПС-а Милорад Грчић није желео да одговори.

Ко очитава струју?

Према сазнањима БИРН-а, проблеми са очитавањем бројила почели су још првог дана од увођења у посао победничког конзорцијума.

Наиме, извори БИРН-а из ЕПС-а тврде да су радници ЕПС-а који су до сада очитавали струју, наставили то да раде, а нови радници нису адекватно за то припремљени и обучени. Или, како је и премијер изјавио, нису ни излазили на терен, већ су “напамет” уписивали потрошене киловате.

Поред агенције за запошљавање Дејана Јеремића, конзорцијум чини и компанија “Work and Care”, у власништу Иване Јеремић.

Дејан Јеремић је, иначе, јавности познатији као први темплар у Србији и носи титулу Велики приор Србије.

У саставу конзорцијума је и једна од највећих фирми за приватно обезбеђење “Добергард”.

Према анализи стручњака Београдског центра за безбедносну политику која се бави тржиштем приватног обезбеђења у Србији, фирма “Добергард” је препозната као једна од “омиљених” агенција актуелне власти.

“Значајне промене на тржишту физичко-техничког обезбеђења често су се подударале са променама власти, односно са одласком и доласком политичких партија на водеће функције након избора. Тако је значајна на тржишту фирма “Добергард” из Београда, основана 2004. године. Фирма је финансијски почела да расте 2012. године, а у значајан посао са државним институцијама улази 2013. године. Током 2014. године имала је најмање педесет уговора”, наводи се у публикацији “Нови-стари изазови приватног сектора безбедности у Србији“.

Према подацима Управе за јавне набавке, “Добергард” током 2015. и 2016. године добија још уносније послове на јавним набавкама. Од 2012. године ова фирма је скоро утростручила своје приходе.

“Сиквестер” је такође 2015. доживео велики финансијски успех и представио три пута више прихода него 2014. године.

Поред великог посла очитавања бројила ЕПС је 2016. године са ове две фирме потписао и уговор о ангажовању радне снаге за привремене и повремене послове вредан 750 милиона динара.

Према подацима Агенције за привредне регистре, “Сиквестер” је ангажовала и компанија “Телеком Србија”. Наиме, у подацима заложних права “Сиквестер” је као гаранцију за кредит од 80 милиона динара приложио уговор са компанијом “Телеком Србија”. Према сазнањима БИРН-а, уговор између “Телекома” и “Сиквестера” односи се на ангажовање радне снаге.

Међу члановима конзорцијума је и “Protecta group”, фирма у власништву Драгана Тривана, бившег супруга Јелене Марковић, актуелне директорке Службеног гласника.

Конзорцијум чине још агенција за запошљавање “Ревност” из Новог Сада и две омладинке задруге, “Излаз” из Београда и “Факс” из Крагујевца.