Srbija je zemlja apsurda u kojoj je sve moguće, pa dok u normalnim zemljama svaka vlast ima svoju opoziciju, kod nas svaka vlast ima još i prateći orkestar lažne opozicije koja je tu da diže galamu, ili kako bi starije gospođe rekle „dreku“, skrećući pažnju javnosti sa suštinskih životnih problema na neke druge teme kako bi vlasti omogućila da radi šta hoće neprimećeno. Prateći orkestar lažne opozicije će rado napadati pravu opoziciju, jer rijaliti programi se u Srbiji dobro gledaju, pa po toj logici što oni ne bi pravili malo sukoba mimo vladajuće partije kad se time posebno dobro postiže da, tamo negde u senci, vladajuća većina radi opet šta hoće i to značajno manje primetno.
Zašto sve ovo pišem? Pa, pišem zato što postoji silna procedura oko organizacije izbora, šuma ljudi i propisa. Postoji niz kontrolnih mehanizama od momenta predaje izbornih lista, do ulaska stranaka u parlament. U svim tim mehanizmima su postojali i predstavnici srpskih Radikala, ali tada nisu povukli ni jedan njima itekako pravno dostupan potez protiv naše liste i naših kandidata na njoj. Sad prete tužbama članovima Pokrajinske izborne komisije, blate nas po medijima… Krajnje nekorektno.
PREDIZBORNI PROCES: Rad Radikala u Pokrajinskoj izbornoj komisiji
Naime, u Pokrajinskoj izbornoj komisiji, koja nadgleda i vodi ceo proces, a koju sada žele da tuže jer je tobože „smuvala“ nešto da nas propusti u skupštinu Vojvodine, sedeo je radikalski predstavnik, zajedno sa predstavnicima svih ostalih stranaka. Sedeo i ćutao. Sad žele da tuže N.N. lice iz Pokrajinske izborne komisije zbog tobože neke zloupotrebe kojom smo mi dobili nešto što nam ne pripada. Pa, šta je radio njihov predstavnik tamo, ako mu je to lice N.N? Ako je već ćutao dok su se dokumenti ispred njega slagali i procesi odvijali, bar da je gledao i slušao znao bi ime i prezime tog N.N.-a kada bi taj postojao. I taj tada ne bi bilo N.N. lice već bi se znalo tačno ko je.
POSTIZBORNI PROCES: Potezi Radikala na konstitutivnoj sednici Skupštine Vojvodine
Zatim, kad smo prešli cenzus i ušli u Skupštinu Vojvodine, doduše pred uključenim kamerama, malo su nas oblatili za govornicom, tek jer su kamere to snimale pa da iskoriste priliku kako vole i znaju. Majstori su performansa, stvarno im se divim na dramaturgiji, iako smatram da u politici ne bi trebalo da je bude. U toj vrsti i toj meri sigurno ne. Zatim je došlo glasanje za potvrdu svih mandata poslanika i gle čuda, kad se nismo prevrnuli sa stolica od šoka – radikali su glasali ZA! Tako su, nakon njihovog predstavnika u Pokrajinskoj izbornoj komisiji, a koji nije probao da spreči proglašenje naše liste na dan kad je u istoj toj komisiji proglašena pred njegovim očima, i radikalski poslanici u Skupštini Vojvodine overili i naše mandate zajedno sa mandatima svih ostalih poslanika pred našim očima i sve je to ušlo u zapisnik koji možete naći na ovom linku. Bar da su bili uzdržani, čisto da se vidi da im nešto nije po volji. Međutim, nakon malo koškanja za govornicom, oni su bespogovorno glasali ZA. Sad se bore za neki izmišljeni princip kojeg se drže samo tokom predstave, a mimo predstave povlače sasvim druge poteze. Predstave vole, a sa principima baš nisu načisto, naši srpski Radikali. Jedno viču, drugo glasaju. Govornicu doživljavaju kao binu, politiku kao zabavu za javnost i glume uloge koje se njihovom glasačkom telu jako sviđaju. To su uloge u kojima prozivaju sve i svakog za izdaju, obožavaju da nekog oblate kao stranog plaćenika ili nedovoljno Srbina, domaćeg izdajnika, znaju da postoji deo srpske javnosti koji veruje u paranoje stranih zavera, špijuna i sviraju tu muziku za uši tačno te populacije, ali samo dok stoje kamere i mikrofoni ispred njih. A to što nas svrstavaju u evro fanatike, to je tek poseban vic! Naš program je svima dostupan na sajtu pokreta i gde nađoše u njemu element za evro fanatizam, pojma nemam.
Sad bi srpski Radikali hteli da se naši osvojeni mandati oduzmu i podele strankama u skladu sa brojem mandata koje su te druge stranke osvojile na izborima. Ovo znači da bi SNS-u želeli da pripadne pola naših mandata. Uzmi opoziciji i daj SNS-u, to je glavni smisao ovog spektakla i finalno otkriće koje treba svim građanima da razjasni jednu stvar:
Što bi se reklo „Pouka ove priče je…“
SNS i SRS se nikada nisu razdvajale. U politici plivaju u istom stilu iako jedni pričaju o proevropskoj, a drugi o proruskoj „spasonosnoj“ budućnosti Srbije. Predstava kojim žele da putem pravljenja afera pomognu SNS-u da što neprimetnije urušava institucije i standard građana u Srbiji se često obnavlja kroz napade Radikala na opoziciju. E, neka su se otkrili na primeru pokreta Dosta je bilo! Posebno mi je zadovoljstvo da baš mi budemo dokaz za to. Ova veoma važna činjenica o postojanju političkog pratećeg orkestra neka bude alarm glasačima na sledećim izborima. Neko je sa SNS-om, a neko protiv svega što SNS radi državi i društvu, a neko jedno priča, a drugo radi. Dosta je bilo!
Imala bih još štošta da kažem o ovoj temi, ali ću ostaviti za neki drugi tekst. Obećali smo građanima i medijima da ćemo iznositi u javnost sve što se iza kulisa u politici dešava, a princip je princip, pa ga valja poštovati.
Svetlana Kozić
predsednica poslaničke grupe
pokreta Dosta je bilo u
Skupštini Vojvodine
Komentariši