Programski savetnici RTS-a postali su odlazeći službenici iz kabineta Tomislava Nikolića bez potrebnih kvalifikacija, a jedan od njih je menadžer bezbednosti. Vladajuća većina bestidno zloupotrebljava javni servis RTS i o tome smo dobili još jednu potvrdu prilikom izbora novih petnaest članova Programskog saveta ove medijske kuće. Članove Saveta bira Upravni odbor RTS, a članove UO bira Regulatorno telo za elektronske medije (REM) koje je odavno urušeno i izgubilo svaki kredibilitet i legitimitet neprestanim imenovanjem politički podobnih kandidata bliskih vlasti. To je partijsko kontrolisani lanac kroz koji su prošli kandidati za Programski savet RTS-a.
Upravni odbor RTS-a učinio je korak dalje ka obesmišljavanju javnog servisa izborom dvoje savetnika predsednika Republike Srbije zaposlenih u službi za medije u Programski savet. Naime, prema Zakonu o javnim medijskim servisima, članovi Programskog saveta biraju se iz reda stručnjaka u oblasti medija i medijskih poslenika, naučnika, stvaralaca u oblasti kulture i predstanika udruženja čiji je cilj zaštita ljudskih prava i demokratije. Zakon takođe ističe da članovi ne mogu biti nosioci javnih i političkih funkcija. Teško da članovi kabineta predsednika Republike zadovoljavaju navedene zakonske kriterijume.
Za članove Programskog saveta RTS-a izabrani su Mirjana Maksimović, Tijana Kasper, Želimir Gvardiol, Maja Radović, Borka Popović, Balša Đogo, Milivoje Pavlović, Predrag Obradović, Vladan Terzić, Ivan Karl, Snežana Cvetković, Vuk Žugić i Jovanka Todorović Savović, kao i Ivona Katić i Aleksandar Zagorac koji su trenutno zaposleni u Predsedništvu Republike Srbije u službi za medije.
Zakon o javnim medijskim servisima nalaže imenovanje stručnjaka u oblasti medija, a na osnovu biografije Ivone Katić, vidimo da se pre zaposlenja u predsedništvu (koje joj je drugo radno mesto) nikad nije bavila medijima. Njen kolega iz predsedništva, Aleksandar Zagorac, diplomirao je na Fakultetu bezbednosti i završio je Diplomatsku akademiju pri Ministarstvu spoljnih poslova, a u biografiji mu nije navedeno nikakvo iskustvo u medijima. Kojim se kriterijumima vodio Upravni odbor RTS prilikom odabira ovih kandidata jeste pitanje na koje se odgovor s lakoćom nameće – u pitanju je očigledno partijsko zapošljavanje koje ima za cilj nesmetanu zloupotrebu javnog servisa koja će biti još besramnija tokom predstojeće predsedničke kampanje.
Većina kandidata je tokom razgovora sa poslanicima na Odboru za kulturu Skupštine Srbije odbila da pruži konkretne odgovore na jasna pitanja poput toga da ocene rad javnog servisa ili se izjasne oko nedozvoljenog političkog uticaja. Tako da smo mogli da čujemo opšta mesta poput toga da ”program uvek može biti bolji, iako sada nije loš”, da ”postoje urednici i da je teško da političari utiču na program”, sve do onoga koji predstavlja suštinu nepoznavanja medija – ”ko otvara fabrike i treba da se nađe u programu.”
Uz izuzetak malobrojnih kandidata čije obrazovanje, biografije i profesionalno iskustvo nisu sporni, imenovanjem većine kandidata nastavlja se dalje obesmišljavanje postojanja i funkionisanja javnog servisa koji odavno ne ispunjava svoju funkciju. Umesto da objektivno, istinito i pravoverno informiše građane, RTS je nastavio svoj neslavni manir iz devedesetih godina prošlog veka koji se uspešno primenjivao i nakon dvehiljaditih, i predstavlja poslušno glasilo partija na vlasti. Umesto da se bavi edukacijom i medijskim opismenjavanjem građana, kreiranjem kulture debate i političkog dijaloga, negovanjem kritike i razmene argumenata u političkoj borbi, RTS pristaje da tavori i bude najobičnija partijska sinekura vladajuće većine.
Ljudi koji se nikad medijima nisu bavili, ne poznaju medijske zakone, niti etiku medija, ne mogu zarad partijskog zapošljavanja biti u Programskom savetu. Da bi javni servis konačno počeo da ispunjava svoju funkciju, potreban je ogroman zaokret uređivačke politike, postavljanje stručnih, nepotkupljivih i ljudi od kredibiliteta na pozicije urednika, zapošljavanje školovanih producenata koji će osmisliti i realizovati što kvalitetnije medijske sadržaje, a pre svega, potrebni su novinari koji će se uvek rukovoditi etičkim kodeksima profesije, a ne partijskim nalogom. Većina odabranih članova Programskog saveta tu potrebu ne može, ili neće razumeti.
dr Ana Stevanović
narodna poslanica
članica pokreta “Dosta je bilo”, Novi Beograd
Prilozi
Biografije kandidata za članove Programskog saveta RTS-a
Biografija – Aleksandar Zagorac
Biografija – Balša Đogo
Biografija – Borka Popović
Biografija – Ivan Karl
Biografija – Ivona Katić
Biografija – Jovanka Todorović Savović
Biografija – Maja Radović
Biografija – Milivoje Pavlović
Biografija – Mirjana Maksimović
Biografija – Predrag Obradović
Biografija – Snežana Cvetković
Biografija – Tijana Kasper
Biografija – Vladan Terzić
Biografija – Vuk Žugić
Biografija – Želimir Gvardiol
Naravno da je ovo odličan primer kako se vlast zloupotrebljava na besraman, štetočinski način.
Ali Ana, budimo realni, mnogo je više od ova dva problematična kandidata na listi. Po stručnim kvalifikacijama bi se samo šest imena kvalifikovalo za nju – g. Đogo, g. Karl, prof. dr.Pavlović, gospođa Cvetković, g. Žugić i g. Gvardiol. Šta ostali nude?
– Znanje o malokalibarskom i lakom naoružanju;
– LGBT aktivizam kao jedino zanimanje u životu;
– ukupno radno iskustvo od 4 godine (u prosveti);
– znanje o ulozi autobuskog saobraćaja na savremenom turističkom tržištu;
– džez dens trening.
Naravno, ima tu još podataka, ali neki CV su toliko neubedljivi da sam iskreno šokiran. Znam da neću biti nimalo politički korektan – kandidatkinja čije je sveukupno radno iskustvo stečeno na NVO seminarima, a obuhvata i obuku “kolega” po BiH i u Prištini – to mi nije baš najsjajnija preporuka. Opet, razumem da Vi morate da vodite računa i o političkoj korektnosti, a da su pomenute NVO zaštićene kao beli medvedi. Ko je predložio ove ostale ljude? Ko ih je na kraju izabrao? Ko je kako glasao?
Znate, da bi ovaj Vaš tekst imao punu težinu, trebalo je da sine ira et studio pomenete svaki sporan izbor, jer ukupni apsurd ovog odabira ljudi seže mnogo dalje od pukog političkog protežiranja dva kandidata.
Ne zamerite na kritici.
Sve najbolje,
J.
Ovu našu Srbiju sve teže i teže biće očistiti. No ne treba gubiti nadu, kada se steknu uslovi i zavlada zakon. Odmah zakon o porijeklu imovine, koji će vrijediti i za potomke. Ako neko ima pravo da naslijedi nešto poslije smrti, ima obavezu i da to vrati, ako je taj stekao nezakonito za života. U kontinentalnom pravu postoji Lex specialis, a sa kojim se može sve procesuirati. Treba ih zakonom sve poslati da rade džabe u privredi, a u korist države kod poslodavaca. Na spavanje u zatvor, a osam sati na posao. Da doprinose budžetu, jer biće manjak radne snage, otjeraše fukare u Njemačku baš zbog ovakvih stvari iz taksta. Time će se puniti fondovi penzioni i zdravstveni i dr., a poslodavci će imati manje namete. Ne da ih hranimo po zatvorima, već u njivu, fabriku i zavisi šta poslodavac ponudi. Poslodavac da plati sve obaveze državi, a plata da bude na nivou kao prije vojnik za sapun, žilet, pasta i četka za zube i ogledalo. Naravno sve iznose da reguliše država. Eto nam AV u polju u privredi, a poslije podne krevet u zatvoru. “Ustaj – Diži se” i tako svaki dan. Tako možemo dići društvo i državu i generacijama pokazati da se pošteno isplati, a nepošteno kažnjava. Sud, tužilaštvo i slične institucije, danas služe za sitne lopove i za otvaranje poglavlja. Inače bi ih AV ukinuo, da mu nisu potrebne za poglavlja i sitne lopove radi treniranja strogoće i strah nad građanima Srbije. Moraju osjetiti lopovi snažan udar države. Jedva čekam da se stvori “kritična masa” i da se izvrši oduzimanje otetoga, čast bi mi bilo učestvovati makar odmah poslije umro. Dosta je bilo……….Idemooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo
Ovo je odličan tekst.Hvala vam što nas obavestite o nekim ovako sakrivenim temama. Ljudi lako predju preko ovakvih angažovanja, a sami plaćamo javni servis preko svojih računa za struju.Plaćamo Lopuže.