Рушење Графичке школе

Графичка школа на Новом Београду, Отона Жупанчића 19, није место за ученике. Зграда у којој се одвија настава не заслужује да се зове школа. Фасада се свако мало обрушава и представља опасност да некога од ученика или запослених повреди. Прозорски оквири су зарђали и климави, кроз њих је завијала зима. Кандидат СНС-а се у споту хвали да је реновирано 350 школа. Само не знамо где, можда у Немачкој.

У ходнику школе су рупе у бетону. Када се попнете климавим степеницама наилазите на разваљена метална врата. Тоалет је један, за девојке и младиће, али као да није за људе. Личи на остатке тоалета у некој давно заборављеној рушевини. Писоари разваљени, нигде убруса ни тоалет папира, о течном сапуну за прање руку не вреди ни говорити. Плафон изнад тоалета је огољена арматура.

Зидови су пуни влаге и малтер се љушти.

Ово једина графичка школа у Београду. Тужно је да гледамо где нам се деца школују.

Донедавни директор Графичке школе Велибор Божовић је у октбру 2016 године изјавио да је школа у блокади пуних осам година. “За куповину креда се сналазимо од донатора и ђачког динара. За ове четири и по године, колико сам директор, борим се да изађемо из ове ситуације. Сви су упознати са нашим проблемом, али нико не може да нам помогне управо зато што нам је рачун у блокади. Руке су нам везане” описао је Божовић.

Минус је по њему настао због тога што је претходно руководство склопило уговор о складиштењу опреме и уређаја за практичну наставу са две фирме. Опрема је убрзо нестала, а школа је тужена. Графичка школа није једина школа у Београду чији је рачун у блокади. Због неспособне Владе годинама трпе и професори и ученици. Школе се по Србији урушавају – грађевински. Образовање је неадекватно, не прати трендове у свету, мада кандидат СНС-а рекламира дуално образовање, нема учила, компјутери су мисаона именица, а грађевинско урушавање зграда у које су школе смештене је последњи стадијум због кога Влада треба да се стиди.

Марко Драгославић
члан покрета “Доста је било”, Звездара, Београд

Прилог