Политика Преносимо

Слободан Томић за Пешчаник: Радуловићева кандидатура

Преносимо вам текст Слободана Томића о кандидатури Саше Радуловића, објављен на Пешчанику.


У својим текстовима, Саша Илић, Дејан Илић, Весна Пешић и Душан Павловић баве се питањем да ли покрет Доста је било (ДЈБ) истицањем свог председничког кандидата умањује шансе опозиције да се победи Вучић. Оно што недостаје у расправи јесу бројке о потребној излазности, како би се процениле шансе Вучића да победи у првом кругу. Овај текст се осврће на два питања: (I) колика излазност је потребна опозицији да би изборила други круг; (II) да ли Радуловићева кандидатура доприноси или штети овим напорима.

Распоред гласова на прошлогодишњим парламентарним избора био је следећи:

Табела 1.

Број освојених гласова од стране листа које су ушле у парламент (мањинске листе изузете; коалиције означене именом највећег коалициног партнера).
Излазност је износила 56.07 одсто (гласало је око 3.778.923 од уписаних 6.734.802 бирача). Коментатори су ово оценили као изненађујуће високу излазност у односу на трендове и предизборна очекивања. На претходним парламентарним изборима, одржаним 2014. године, излазност је било око 53.1 одсто; 2012. године, када су са првим кругом председничких избора одржани и парламентарни избори, излазност је била 57.7 одсто (за све податке, извор је сајт РИК-а).

За предстојеће председничке изборе тешко је проценити колико ће гласова, у апсолутним бројкама, освојити кандидати Јеремић и Јанковић. Међутим, ако претпоставимо да ће Вучић задржати гласаче који су подржали листу око СНС-а прошле године, могуће је направити оквирне пројекције броја гласова које ће освојити сада као председнички кандидат. У оптимистичком сценарију (за опозицију), половина бирача СПС-а (око 200.000) неће подржати Вучића, док друга половина хоће. То би значило да би Вучић освојио око 2 милиона гласова.

Шта нам ово говори о шансама опозиције да избори други круг? Да би то учинила, опозиција мора да подигне излазност на минимум 4.000.000 гласача. Ово износи око 59.4 одсто излазности (формалне излазности; фактичка је за неколико процената већа будући да несређени бирачки списак садржи пар стотина хиљада грађана који реално не могу гласати). Овако велику излазност је тешко постићи (што не имплицира да је немогуће, или да не вреди борити се). Како Дејан Илић констатује, излазност на председничким изборима је обично мања од излазности на парламентарним. На последњим парламетарним изборима излазност је била за скоро 3 одсто мања од сада потребних 59.4 одсто; 2012. године, иако су парламентарни и председнички избори одржани заједно, излазност је била „свега“ 57.7 одсто (скоро 2 процента мања у односу на број бирача који би сада морали да гласају да би дошло до другог круга).

Ствари би биле још песимистичније у сценарију снажнијег „преливања“ СПС-ових гласова ка Вучићу. Ако би Вучић добио 250.000 гласова СПС-а, потребна излазност за други круг би била 60.88 одсто; ако 300.000 СПС-ових бирача подржи Вучића, излазност би морала да буде минимум 4.200.000, тј. око 62.3 одсто, да би дошло до другог круга.

Опозиција би свакако требало да ради на достизању прага од 60 одсто излазности. Међутим, док не добијемо иоле поуздане индикаторе да се заинтересованост апатичних бирача за изборни процес битно променила, не можемо порицати да Вучић има велике изгледе да победи у првом кругу. Наравно, питање је шта поуздани индикатори значе у контексту у којем прорежимски истраживачи јавног мњења саопштавају какво је расположење грађана. Проблем је што се процене о шансама да се мобилишу апатични гласачи своде на личне утиске о томе колико је одређени кандидат „добар“. Овакав приступ, који се може видети у многим анализама ових дана, одликује се „преливањем“ сопстевног ентузијазма за кандидата-фаворита на процену о ширини подршке коју он може добити. Ако се опозициони бирачи уздају у овакве процене, у великом су ризику да 2. априла увече опет буду „непријатно затечени“, као што су били и 2014. и 2016. године када су чули колико је процената СНС освојио.

На овакву процену – да Вучић има изгледе да победи у првом кругу – можете гледати из два различита угла. Са једне стране, њу можете оценити као ширење дефетизма и обесхрабривање опозиционих бирача. Међутим, искуство из претходне две изборне кампање (2014. и 2016. године) нас учи да уверавања опозиционих лидера да је Вучићев СНС далеко испод 50 одсто а да њихове странке имају двоцифрену подршку нису кредибилна. Испоставило се да су пројекције о скоро половичној победи СНС-а ипак биле тачне, те да форсирање оптимизма само по себи не доводи до бољих резултата. Са друге стране, наведена процена о неопходној излазности се може посматрати као аларм за реструктурирање опозиционог фронта.

Ако је главни разлог апстиненције једног дела „продемократски оријентисаног“ бирачког тела разочараност тзв. постпетооктобарском елитом, онда је за подизање излазности потребан и кандидат који се не може довести у везу са партијама које су владале пре доласка СНС-а на власт. Један део тих бирача може у Јанковићу и Јеремићу видети неку врсту континуитета са постпетооктобарском Србијом (Јеремић због стажа у ДС-у и ДС-овој влади, док би неки Јанковићеву кандидатуру могли препознати као део аранжмана и будуће сарадње са ДС-ом). За ове бираче, то би били довољни разлози да не гласају, осим ако се не јави продемократски кандидат који нуди отклон у односу на оба периода, пред- и пост- петооктобарски.

Саша Радуловић пледира да буде такав кандидат. Међутим, кључно је питање да ли ће његова кампања донети штету или корист у борби за други круг. Хипотетички, три сценарија су могућа:

(I) Кандидовање Радуловића би унело конфузију у „демократски блок“ и тиме демотивисало опозиционе бираче, те умањило излазност;

(II) Кандидовање Радуловића само би довело до прерасподеле гласова међу опозиционим кандидатима, али не би мотивисало нове бираче;

(III) Кандидовање Радуловића би допринело повећању излазности, кроз мобилисање дојучерашњих апстинената.

У досадашњој дебати на Пешчанику, али и у широј јавности, преовлађују први или други поглед (понекад комбиновани). Весна Пешић, на пример, тврди да кандидатура Радуловића може довести само до прерасподеле бирача (што би, она сматра, помогло Шешељу да дође до другог места). Дејан Илић и Саша Илић сматрају да би сукоби између нових кандидата „демократске опозиције“ и ДС-а довели до демотивисања бирача који су против Вучића.

Међутим, емпиријски подаци показују да учествовање ДЈБ-а и ДС-а у кампањи може да доведе до повећања, а не смањења, њиховог збирног бирачког тела. На последњим парламентарним изборима ДЈБ је успео да „изведе“ преко 220.000 гласача на биралишта, а да то није утицало на пад подршке ДС-у у односу на претходне изборе (заправо, 2016. године ДС је освојио за око 10.000 гласова више него 2014. године). Дакле, могуће је да чак и уз учестале међусобне нападе у кампањи, обе стране добију више гласача. Зашто бисмо онда искључили могућност да се са кандидатуром Радуловића може повећати укупан број опозиционих бирача?

У случају другог сценарија – „пуке“ прерасподеле уместо придобијања нових бирача – вероватно не би било штете по интересе гласача који су против Вучића. Шешељ је са својих 300.000 гласова са прошлих парламентарних избора далеко од борбе за друго место, па каква год прерасподела да се деси између Јеремића, Јанковића и Радуловића, немогуће је да сва тројица понаособ освоје мање гласова од Шешеља. Другим речима, ако се издејствује други круг, у њега готово сигурно улази један кандидат тзв. продемократске опозиције. У том смислу, све и да Радуловић не мотивише ниједног новог бирача, већ само преузме део постојећих присталица Јеремића и Јанковића, ништа се неће погоршати у погледу шанси да се победи Вучић.

У закључку, опозиција би могла имати знатне проблеме да спречи Вучићеву победу у првом кругу, будући да је велики изазов постићи излазност од најмање 60 одсто. Вероватно је да Јеремић и Јанковић не могу до краја мобилисати онај део бирачког тела који не симпатише предпетооктобарске снаге и који је истовремено дубоко разочаран постпетооктобарским дешавањима. Такве бираче може да мотивише кандидат који ће направити јасан отклон у односу на период 2000-2012. Наравно, ако успе да генерише већу излазност, овај кандидат би можда допринео и делимичном паду процента освојених гласова Јеремића и Јанковића (јер би се њихов удео у укупном контигенту гласова смањио). Али то није пресудно – битно је да се дође до 60 одсто излазности и тако избори други круг.

Слободан Томић

Извор: Пешчаник

 

ДЈБ Млади

ДЈБ Млади

Коментари

Кликни овде да поставиш коментар

  • Zaista nam je potrebno čudo za izlaznost od 60%.Ne mogu da budem optimista još nismo skupili potpise sve mi djeluje poražavajuće i čini mi se da će ovo biti AV blickrig jedino me tješi što znamo šta je bilo poslije.

    • Ljubisa Preletacevic Beli bi mogao biti cudo I iznenadjenje ovih izbora. Na lokalu je stigao do 20%, neka na republickom nivou osvoji pola od toga I izlaznost ce biti 65%.

  • Solidna analiza ali nikako ne zanoraviti da je djb jedini nidio nesebicnu podrsku za jeenog kandidata.ako ne bude drugog kruga (kada ce i konacno izgubiti) djb ce napasti kako je odvukao glasove.sto je totalni idjotizam ali to ne znaci da ga nece koristiti kao neki kvazi argument.zato treba da se ponavlja da nisu hteli da slusaju i dogovore se.jankovic i jeremic a ne djb

  • Od tih 1.823.147 glasova,Vucic je izgubio bar 400 000 glasova posle svih afera u zadnjih godinu dana,a SPS bar 100 000 glasova.Tako da ako bi bila izlaznost od 60%,Vucic bi zajedno sa SPS imao ispod 40%.Opozicija bi u prvom krugu trebala da ima vise glasova od Vuciceve koalicije da bi mogla da pobedi u drugom krugu,i to je takodje bitno..Dzabe drugi krug izbora ako je Vucic recimo u prvom imao 45%,a opozicija zajedno 40%.Jer onda bi radikali mogli da glasaju za Vucica u drugom krugu.

    • Većina procenitelja pretpostavlja da kad partokratski gazda kaže “glasajte tako i tako” svi koji su članovi ili simpatizeri glasaju ko ovce.
      To naravno nije tako. I na SNS-glasače se može uticati da glasaju iz svoje glave. Izbori 2016. su to dokazali. Ubeđivao samo tada njihove glasače da glasaju za nekog drugog a ne za SNS. Većina od njih je glasala za DJB! To se slaže sa analizom u uvodnom članku. Ljudima je dosta neuspešnih – neostvarenih petooktobaraca i još neuspešnijih SNS-ovaca. SPS je fenomen, treba se ozbiljno njima pozabaviti.
      Građani i građanke Srbije nisu ovce koje glasaju na zvonce (to su samo dobro plaćeni poslanici SNS-a, što SR lepo konstatuje da to rade zbog uskih materijalnih interesa).
      Poradimo svi na izlaznosti:
      1. Pokažimo da postoji nova politička snaga sposobna, spremna, dosledna i uporna da ostvari promenu partokratskog sistema (sadašnjeg SNS i ostatke bivšeg SPS, SRS).
      2. Glavnih grupa koje su žestoko oštećene dosadašnjim delovanjem režima (zaposleni u privatnom i javnom sektoru, mali i srednji preduzetnici, poljoprivrednici, penzioneri, mladi).
      3. Da sa DJB šanse da se razreše 5 ključnih problema ozbiljno rastu (partokratija, ekonomija, odlazak radne snage, nezaposlenost, prodaja resursa)

    • Nije smanjena nego je sada realna a aprila 2016 je bila naduvana. Naime, neposredno pre izbora se Šešelj vratio iz Haga i tada je to izazvalo veliku medijsku pažnju pa je tada bio veoma popularan. Posle toga je ta euforija nestala, Šešelj nije imao nikakvo posebno političko delovanje, čak do danas nije jasno da li predstavlja vlast ili opoziciju. Moglo bi se reći da više naginje vlasti jer nikada ne kritikuje Vučića a napada opoziciju. Prema tome, njegovi glasači su ustvari i Vučićevi glasači a to im nije dobro jer sad ne znaju kako da naprave strategiju. Podjednako im je loše i ako Šešelj podrži Vučića i ako ga isture kao “opozicionog” kandidata.

    • Svi oni koji nisu “skontali” Šešelja, ozbiljno trebaju da razmisle da li misle. On je prošli puta imao dosta glasača na krilima “pobjede nad Haškim Tribunalom”. Mada je on tamo pokazao sve “gluposti i pada međunarodne pravde”, jer su ga optužili da je nagovarao nekoga da ide u rat – slao dobrovoljce što je inače legitimno. To je isto kada bi ja nekome reko : Skoči u bunar. Taj neko skoči u bunar i kao ja sam kriv. On se mogao relaksirano braniti, za razliku od drugih optuženika i time je izražavao i brezobrazluk i drskost. Da je imao optužnicu, kao Milošević i dr., pito bi ga kako bi se ponašao. Međutim on je i u ratu bio “Lažna opozicija”, kao i danas i svako ko to ne konta. Neka mi oprosti, ali ne bi bilo loše da poslije 30-tak godina glasanja za Šešelja, izvinite me, ali treba posjetiti ljekara. Šešelj gdje je god bio i Toma – Diploma, AV je bio golobradi piun u pozadini tribina ili razgovora uz paravan u sali seoskih domova. Gdje su god “Baljezgali”, tamo više Srba nema i neka nas više ne savjetuju i “Nebaljezgaju”. O Šešelju sve najgore znam iz rata, ali zaista…

    • Lepo ,skontali su simpatizeri SRS da se previse dodvorava Vucicu i napada opoziciju u nadi da ce ga Vucic uzeti u vladu.Takodje,Vucic ne moze da racuna na mnoge simpatizere SRS u drugom krugu,zato sto je SNS promenila radikalsku politiku za 180 stepeni,potpisala briselski sporazumom za koji simpatizeri radikala taj akt smatraju veleizdajom,zatim odlazak kod Klintonovih,savetovanje Tonija Blera itd.Vucic od radikala u drugom krugu moze dobiti eventualno 1%,i to od lokalnih odbora SRS koji politiku gledaju kao sopstvenu korist,ali od onih koji nisu clanovi SRS a glasaju za SRS,od njih VUCIC ne moze da izvuce neke glasove.

    • Beli bi značajno smanjio procenat Šešelju, zato što su mnogi srednjoškolci i mladi glasali za Šešelja videći u njemu kandidata koji parodira sistem, koji oni prepoznaju kao korumpiran i lažan.

    • Dobar deo odgovora dali su gg Sale i Đorđe. Drugi deo odgovora je da se u izbore uključuje istinska desničarska figura opozicije – Boško Obradović. on dodatno, ako ne i presudno, kupi baš Šešeljeve glasove

  • Nema sanse da Vucic i SPS zajedno imaju 2 237 000 glasova na ovim izborima cak i da se ponovi izlaznost od prosle godine.Vucic je izgubio Velju Ilica,mnogi glasaci SPS su razocarani.Cak ima onih i u SNS koji su razocarani,jer nisu svi dobili posao preko stranke.

    • I ja sam istog mišljenja. Ali isto tako, nije vredno rizikovati i treba gledati najgori mogući scenario, pa se voditi spram toga.

    • Zasto se racuna 300.000 pokradenih glasova, ako se tvrdi da je sada opozicija spremnija za izbore i da nece dozvoliti takvu kradju? Jedino je tesko spreciti “bugarske vozove”, ali ako ih bude na nivou proslih izbora to je opet 300.000 manje glasova SNS ukoliko se zapisnici iskontrolisu na birackim mestima.

  • Svakom inzenjeru je odmah bilo jasno sta Radulovic prica. Stvarno inzenjerski jasno. Lepo je rekao ili jedan ili sto vise. I sve ove brojke je vec iznosio. Svaka cast filozofiji ali zasto niste doveli nekog matematicara. Neki malo bolji srednjoskolac, da objasni, posebno Vesni. Nama je sem Radulovica izuzetno potreban Beli. Ja u svom okruzenju imam 2 prijatelja koji nikad nisu izlazili na glasanje(ni 5.okt). Sad glasaju za Belog. Sad jasno?

  • DJB samo da nastavi ovako. Šta god govorili okolo. Mnogo mi smeta što jedna kampanja koristi parole, zapažanja, čak i fraze pokreta. Sve će jednom doći na svoje. Samo napred!

  • Ima određeni broj ljudi koji su opoziciono nastrojeni (V. Pešič, D. Ilić itd.), koji iz nekog razloga uopšte ne mogu da svare postojanje i uspeh DJB-a. Oni se ponašaju kao da DJB uopšte nije u skupštini i ponašaju se kao da DJB nekome otima birače, a ne da je snaga koja je u ovom trenutku jedina prava alternativa ovoj vlasti. Razgovarala sam sa par takvih ljudi koji su na neki način pripadali “petooktobarskoj eliti” i zapanjila se kad sam shvatila do koje mere suštinski odbijaju, ili ne mogu da shvate, koliko je DJB trenutno snažan i realan. Zapanjila me takođe i količina tenzije i otpora kad je DJB u pitanju, a to nisu ljudi koji su direktno profitirali sa DS-om. Mislim da je to između ostalog i nesposobnost da se ide u korak sa vremenom, neki ljudi naprosto nemaju kapacitet da “rastu” u svakim godinama već se zaglave u nekom periodu i ni makac.

    • Da, i meni se čini kao da DJB vodi politiku koja je ispred svog vremena. Ljudi teško kapiraju strategiju koja se zasniva na zdravom razumu i lože se na populizam. Na primeru Jankovića možemo da vidimo kako se uz par poznatih ličnosti i masovnim botovanjem lako napravi euforija koja privuče ljude da glasaju za nekoga ko je od juče u politici i nema uopšte program. Nažalost, takve stvari kod nas prolaze a posle se čudimo što imamo takve političare.

    • Poštovana Ana,
      Potpuno ste u pravu. Nisu u stanju da prate hod vremena i promenu socio-ekonomskih odnosa. Čak i kada su sociolozi!
      Zato što su takvi i nemaju sledbenike. Njihove političke grupe su se svele na njih same.
      Drugo, činili su pogrešne i loše političke poteze. Vesna Pešić je podržala Vučića na početku njegovog mandata kao “nosioca promena”, Čedomir Jovanović i Vojislav Šešelj su golubovi opozicije koji jedu iz ruke, Rasim Ljajić radi uhljebljenja nikad nije ozbiljno izišao da zastupa socijaldemokratske ideje, Marijan Rističević je izdao poljoprivrednike, Krkobabić je izdao penzionere…
      Zanimljivo je da režimski novinari (neki kažu mediji) upravo izjave ovih marginalnih i dokazano nosilaca gubitničkih ideja obilato prenose.
      Njihov zadatak je jasan – treba stalno postavljati drvo tako da se šuma ne vidi.
      Kada ugledate šumu imaćemo i izlaznost i pobedu!

  • Tesko cemo skupiti potpise,rekoh nedavno nemoguca misija,a Beli nece uopste.Ja pomazem i upucujem da ako nece za SR,potpisu za Belog ali slabo je to.Ljudi su malodusni,da ne kazem depresivni.Cini mi se da imamo 7 a on 4000,smrc.

  • Ono što je mana ovakve strategije DJB je njena efikasnost ograničena na prvi krug. Ako se tu postigne uspeh, onda nemaju svi kandidati jedanaku šansu za pobedu u drugom krugu. Konkretno Janković je tu najslabiji, a Jeremić možda najjači. Za drugi krug je onda važno pitanje kome kandidatura Radulovića više slabi pozicije u prvom krugu.

  • Autor teksta, slobodan Tomić, kroz celu ovu po svemu irelevantnu analizu – u svim “kalkulacijama” polazi od samo jedne (nepromenjive) “konstante”: 1.823.147 glasova Vučiću sa prošlih parlamentarnih izbora. Sve ostalo “može i ne mora”. “Matematika” kojom barata pomenuti autor, u startu prelazi u alhemiju. A kao takva, ova po svemu alhemična analiza – gubi uporište u stvarnosti. Izgleda da je autor teksta (pre)čestim gledanjem Studia b i Pink televizije, poprimio onu potrebnu dozu nadrealne ubedjenosti u nadolazeću fascinatnu pobedu čoveka koji je iz temelja devastirao državu i narod, do nivoa nemogućeg oporavka. Naime, samo prazni džepovi para, i puni džepovi maketa i ušne školjke ispraznih parola – ne mogu zadržati 1.823.147 glasova čitavoj ondašnjoj koaliciji okupljenoj oko Sns-a, i tandema Vučić i Nikolić. Niti ima više te koalicione grupacije, niti postoji tandem Nikolić i Vučić, niti su makete postale jestive. A što je i najvažnije, niti je putnik Vučić na svom nemirnom letu sam u avionu. U pilotskoj kabini mu već sade Jeremić i Janković, dok im Radulović iz cisterne utače gorivo. Prijatan let u istoriju, dragi putnice.

  • Stvatno ne razumem kako ste polazeci od rezultata proslih izbora – Seselj 300 hiljada a DJB i DS po 227 hiljada i CBC 190 hiljada, dosli do toga da svaka raspodela na tri kandidata ne moze da ugrozi Seselja. Kojom matematikom? Evo jedne raspodele: DJB, DS i CBC zajedno imaju 644 hiljada glasova. Raspodela “na ravne casti” daje 215 hijada Jankovicu, Jeremicu i Radulovicu. Seselj uzima glat. Da niste mozda mislili da ce glasaci Dveri i DSS da glasaju za nekog od njih u prvom krugu?

    • Kad god sam glasao od svoje volje , a ne matematike, glasao sam za Koštunicu. Jedan kandidat će se odvojiti, verovatno Janković.Da nije bilo DJB glasao bih za Dveri. Dosta svađe i navijačkih strasti,, skinimo diktaora.

  • Svi kandidati treba da se ujedeni i pomognu Belom da skupi potpisie i u prvom krugu podigne izlaznost. Njegovoh realnih 3-5% glasova u prvom krugu je bar 2-3% ukupno novih birača, što može da napravi presudnu razliku izumeđu 58 i 60% izlaznosti. Samo jako!

    A onda, u drugom krugu, bio tamo Radulović, Janković ili Jeremić, sve je moguće, pa i ono što svi želimo – pad diktatora!