Koliko košta putujući autobuski SNS cirkus?

Predizborna kampanja je u punom jeku, pa ni „pozorišnih predstava” ne manjka. Sadašnji premijer, a ujedno i kandidat za predsednika pribegava i uzdizanju slike o sebi dodatnim trikovima, široko mu dostupnim. Isto tako široko su mu, kao prenosnici svega što mu ide u prilog i onog što ide na štetu opozicionih kandidata, dostupni i veliki mediji. Medijska slika tobože ogromne posećenosti Vučićevih mitinga, deprimira i obeshrabruje opozicione glasače i podstiče ih da ne izađu na izbore putem iluzije da je Vučić nepobediv.

To je baš ono što ovakva njegova kampanja ima za cilj. SNS-ova disciplinovana, radnim mestima i potencijalnim sticanjem radnih mesta i drugih korisnosti motivisana stranačka armija, izvešće svoje sigurne i kapilarne glasače na birališta. Sa druge strane, popularnošću „velikog vođe“ razočarana gomila od javnog sektora i pritisaka u njemu slobodnog sveta možda će montiranim slikama ogromne podrške Vučiću koja se lansira preko svih velikih medija biti izmanipulisana da se na biralištima ne pojavi. Zato je izlaznost opozicionih birača ključna za pobedu nad Vučićem na ovim izborima. Ostati kod kuće i ne glasati je isto što i glasati za njega.

Kolika je stvarna podrška Vučiću, tj. zašto mu je  u opšte potrebna režirana predstava sopstvene moći na svakom mitingu? Hajde da to izvučemo iz okvirne analize prethodnih izbora. Oko 50% građana Srbije sa biračkim pravom ne izlazi na izbore. Oni misle da ništa ne mogu da promene i u tom verovanju u stvari sami direktno i dovode do toga da se ništa ne menja. Od onih drugih 50-ak procenata koji izađu na birališta, pola glasova odlazi SNS-u što nam govori da u najboljem slučaju po SNS ukupna podrška ovoj stranci ne prelazi 25%. Oni koji glasaju za njih to čine što zbog ucenjenosti birača radnim mestom, što zbog ličnih interesa pojedinaca koji u SNS-u vide priliku da nešto ućare pa povuku i svoje familije da za SNS glasaju, što zbog obilazaka SNS aktivista po kućama tokom kojih se daju sitni pokloni, a samo rezidualno zbog eventualne stvarne vere da je Vučić spasilac Srbije koja je sigurno veoma niska, jer ne treba biti mnogo pametan da se vidi da je opšte društveno posrnuće na vrhuncu i da je iseljavanje stanovništva iz zemlje u formi ekonomskih izbeglica koje se kući nikad neće vratiti dostiglo srazmere masovne seobe.

Dok se građani iseljavaju, takođe masovno, neki drugi građani putuju SNS autobusima. Popularno u šali nazvani političkim migrantima, oni se sele sa mesta na mesto, gde god da „veliki vođa“ ima potrebu da u ovoj kampanji bude prikazan „najvećim vođom“. Tako smo nedavno imali na hiljade lažnih Subotičana koji su napunili halu sportova. Pravi Subotičani su u šali konstatovali da okupljena gomila nikog osim Pastora u Subotici ni ne poznaje. Zatim je saobraćaj bio u kolapsu u Novom Sadu, kada je nekoliko desetina hiljada lažnih Novosađana okupiralo autobusima sve prilaze gradu i potpuno blokiralo centar grada. Humoru skloni novosađani su na to rekli „Di ste derani Novosađani, što se vozate međugradskim autobusima kroz Novi Sad, zaboga!?“

Ipak, šalu na stranu, ovo što se dešava je ozbiljna manipulacija. Za sendvič i sok i malo nade da će negde dobiti nešto da rade, ili da će tako sačuvati već stečeno radno mesto, hiljade  ljudi pristaju da budu deo putujućeg autobuskog SNS cirkusa, jer im valja biti lojalan da bi se nešto dobilo. A, tu dolazimo do još jednog aspekta suštine ove prevare. Pravo pitanje je koliko nas obmana košta? Koliko su Novosađani uspeli da prebroje, a što ovom tekstu priložene fotografije i video snimci dokazuju, u Novom Sadu je tog dana bilo oko 600 autobusa koji tu nisu trebali da se nađu da premijer ima stvarnu podršku lokalnog novosadskog stanovništva. Pošto je nema, on dovlači ljude sa svih strana i sa posla izvlači radnike javnog sektora kako bi prikazao popularnost i moć kojom evidentno ne raspolaže i tako opozicione glasače odvratio od izlaska na biralište. Zakup autobusa po danu košta 300Evra + 1Evro po pređenom kilometru. Registarske tablice autobusa govore da je svaki od tih autobusa prosečno prešao 150km da bi doveo i kući vratio Vučićeve statiste da odigraju još jednu prevaru o vođinom sjaju. Svakom čoveku neka je kupljen samo jedan sendvič i sok. Od sume se vrti u glavi.

(300€ auto dan + 150€ za pređene kilometre) x 600autobusa = 270.000€ na trošak najma autobusa*

55 ljudi u autobusu x 1€ za sendvič i sok x 600 autobusa = 33.000€ za hranu i piće

Ovo je prevedeno u dinare oko 37,6  miliona dinara samo na statiste u jednoj predstavi odigranoj u Novom Sadu, a bio ih je čitav niz, a najveće tek predstoje. Do sada smo stampedo autobusa gledali u Novom  Sadu, Subotici, Čačku, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu… O ovome ne izveštavamo samo mi.

Pogledajte video iz prošle kampanje Televizije Kanal 9

i ogroman broj video snimaka o ovoj kampanji koji se nalaze na internetu.

Poznato je da se statisti sele iz grada u grad i to raznim povodima. Sada posećuju mitinge, ali od ranije znamo da isti ljudi prave gužvu i kad premijer obilazi fabrike, preseca crvene vrpce i sl. Skoro svakodnevno su od par stotina do par hiljada ljudi angažovani na ovom poslu. I to ne samo sad otkad je kampanja. Ti ljudi ga prate već godinama, jer je za svaki povod potrebno napaviti bar mali spektakl koji će zatim biti kroz velike medije predstavljen kao velika podrška lokalnog stanovništva koja prosto eksplodira gde god da se on pojavi.  Broj autobusa punih statista varira od 5 do 600 po događaju.

Hajde sad da uporedimo novac kojim Vučić legalno raspolaže u ovoj kampanji sa novcem koji troši. Ako je samo deo troškova novosadskog mitinga (onaj deo potrošen na selidbu političkih migranata) već 37,6 miliona, onih 29 miliona koliko predsednički kandidat iz budžeta dobija za svoju kampanju je on već odavno spirio samo na autobuse na jednom mitingu, a troškovima kampanje treba dodati i autobuse na drugim mitinzima, pa i zakupe bina, ozvučenje, štampani materijal, video montaže, video spotove, emitovanje video spotova na televizijama, bilborde, kampanju od vrata do vrata, rad bezbrojnih aktivista, telefonista koji pozivaju građane, reklamu na radio stanicama, pa u novinama, štampu majica za aktiviste, distribuciju flajera, gorivo, zakupe bezbrojnih kancelarija, rad dizajnera i raznih promo agencija i sl. Kampanja ulazi u finiš i pitanje je odakle dolaze preostale neophodne pare? Ali nekako znamo čije su. Možda ste za porez koji plaćate hteli da dobijete uređenu državu bez korupcije sa odgovornim javnim službenicima, manjim nametima i jednakim pravima i uslovima zapošljavanja za sve. Umesto toga su neki dobili pravo da stvaraju a neki mogućnost da u medijima i na  ulicama sa čuđenjem posmatraju fanatično preskupi autobuski cirkus Kolorado koji je tu da pošalje lažnu poruku o njegovoj nepobedivosti.

Svetlana Kozić
predsednica poslaničke grupe
pokreta Dosta je bilo u Skupštini AP Vojvodine

sa grupom poslanika

*Cene zakupa autobusa po auto danu i kilometru su preuzete sa veb sajtova autoprevozničkih kompanija i to ne onih koje se bave luksuznim prevozom, već sasvim prosečnim.