Oblast zaštite konkurencije je za EU oduvek bila jedna od ključnih oblasti. Razlog za to je krajnje jednostavan. Funkcionisanje unutrašnjeg tržišta na kome su bile zasnovane i EEZ i kasnije EU itekako je zavisilo od dosledne primene pravila slobodnog tržišta. A ceo koncept ove oblasti kako država članica tako i same EU se zasniva na obezbeđivanju konkurencije u svrhu ekonomskog blagostanja potrošača. Ako niste u stanju da ispunite kriterijume koji se odnose na ovu oblast, nemojte ni razmišljati o članstvu u EU.
U Srbiji, slobodna konkurencija gotovo da ne postoji. Još od formiranja Komisije za zaštitu konkurencije, država se opirala stvaranju nezavisne institucije koja bi pod svojom kontrolom imala sve 4 relevantne oblasti konkurencije na način na koji to zahteva EU. To se odnosni na koncentracije, kartele, zloupotrebe dominantnog položaja i državnu pomoć. U Srbiji, međutim, Komisija za zaštitu konkurencije nema nadležnost nad kontrolom državne pomoći, već nju kontroliše posebna komisija pod okriljem Ministarstva finansija. Razumljivo je zbog čega ova vlast nikada nije imala nameru da se odrekne kontrole subvencija stranim investitorima. Bez ovakve politike subvencija, nema ni procenata i demagogije a ni Beograda na vodi. Zato državna pomoć mora biti pod kontrolom vlade, ili preciznije pod kontrolom Vučića.
Dakle, Komisija u Srbiji brine o preostale tri oblasti. A kako brine? Tako što je za preko 10 godina postojanja izrekla tek dve relevantne kazne. Jedna je izrečena Frikomu za zloupotrebu dominantog položaja u visini od oko 4% godišnjih prihoda, a druga, sada aktuelna Viktoriji i Vitalu u visini od 0,25% prihoda. I dok je Frikom za blažu povredu konkurencije platio uobičajenu kaznu, Viktorija i Vital su za najtežu povredu konkurencije a to je kartelsko organizovanje, platili kaznu koja je čak 40 puta manja od maksimalne kazne od 10% godišnjih prihoda. Podsećanja radi, praksa EU je da se za povrede konkurencije izriču kazne u rasponu od 1-10% godišnjih prihoda.
Šta nam pokazuje praksa Komisije? Da je neko jednakiji pred zakonom, a takva je situacija pred svim sudovima i organima vlasti i na to smo se, nažalost, navikli. Da Srbiju ne interesuju građani, koji su ujedno i potrošači. I to je već svima odavno postalo jasno. Da u Srbiji ne postoji pravna sigurnost. Ništa novo. Da Srbija ohrabruje kartele i monopole. Naravno, oduvek je to i činila. Zašto je ova odluka Komsije specifična i jedinstvena? Zato što je nakon ovoga jasno kakav je međusobni odnos EU i Srbije u pogledu punopravnog članstva.
Upravo na polju prava konkurencije vidi se da EU ne interesuju čak ni karteli ili državna pomoć ako se to dešava u Srbiji. A da imaju nameru da nas prime i 2030.godine, itekako bih interesovalo. Isto kao što bi ih interesovalo stanje u medijima, funkcionalnost pravosuđa i mnoge druge oblasti bez čijeg uređenja se ne može pristupiti EU. Bar ne onoj EU koja od Atinske konferencije uvek insistira na tri načela:primena, primena i primena tekovina zajednice.
Zaključak je jednostavan. Proces pridruživanja EU Vučiću služi za političku podršku u izbornoj kampanji, a Vučić članicama te iste EU obezbeđuje ostvarivanje spoljnopolitičkih interesa na našoj teritoriji. Niti je Vučić u zabludi da će Srbija postati član EU, niti su oni u zabludi da će nas primiti. Sve je samo predstava za birače. A mi u tom cirkusu ne želimo da učestvujemo.
Vojin Biljić
advokat
odbornik u Skupštini GO Vračar
član Dosta je bilo – Vračar
Koliki udeo na tržištu treba da imaju kompanije da bi njihovo udruživanje trebalo da se smatra kartelom ? Meni pomenutih 30-40% + 5-10% ne izgleda mnogo. Pretpostavljam da su potrošači uvek mogli da kupuju u drugoj polovini tržišta.
Vučiću ima dobar dil sa EU. Njima je omogućio da eksploatišu naše tržište i radnike a za uzvrat dobija podršku da bude na svojoj diktatorskoj vlasti. Mi samo deklarativno idemo ka EU, godine prolaze a datum prijema se isto tako udaljava. Drugim rečima mi tapkamo u mestu. EU i Vučić su zadovoljni trenutnim stanjem a narod koga briga.
Na ove tačne konstatacije bi se moglo dodati još puno toga – konkretnog. Tu su i prepisani zakoni i propisi EU, koji su ne samo neupotrebljivi i neprimenljivi u Srbiji, već i duboko kontraproduktivni i pri čijoj doslovnoj primeni – strada domaći poslodavac. Nažalost, nije samo zverski promašaj u privredi. Naš novi ZKP je doslovno preslikano anglosaksonsko zakonodavstvo koje već ostavlja dramatično negativne posledice u našem pravnom sistemu. A ako to radi u pravnom sistemu, onda nema dileme – te posledice su dramatične i po naše društvo. To je jedna od krucijalnih tema, gorućih, ali – ko će o tome…