Десето по реду заседање Лесковачке скупштине пролази у рекапитулацији ГУБИТАКА ГУБИТАША и неспособних директора, при чему се кривица сваљује искључиво на директоре тих предузеће – а не на ВЛАСТ.
НИЈЕДНОМ није поменут развој привреде и предузетништва, посебно малих породичних предузећа од којих долази већина прихода локалне самоуправе.
Понављају се годинама приче о ВИРТУЕЛНИМ ИНВЕСТИТОРИМА којима поклањамо земљиште и плаћамо да запосле раднике које им пошаљу странке.
Ни речи о трговачким, занатским, услужним, производним радњама. За њих су резервисане ставке “принудна наплата”, ” опомена”, “порез” , “ова или она такса”…
Такође, нема ни речи о запосленима у тим малим предузећима. Онима који немају “гарантовано радно место у управи” и о којима не брину странке.
Власници и радници тих малих предузећа немају кога да туже кад им јавна предузећа и управа поједу и униште приходе својим бахатим и себичним понашањем и интересима. Скупштинска расправа показала је да добар део упошљеника јавних предузећа и градске управе увек има излаз у тужби и по правилу добија и наплаћује од града или предузећа своја „потраживања“.
А ко плаћа све то? Од новца који у градски буџет уплате људи који поштено раде и плате порезе на приходе и имовину, таксе,комуналне услуге јавним предузећима – исплаћују се трошкови адвоката и суда и спорне наплате и плате упошљеника у јавном сектору.
Дакле – кад год прочитате „Град треба да исплати“ – читајте „Из вашег џепа ћемо узети“.
Нечасно је и неморално и то што упошљеници у јавним предузећима, градској управи и државним установама приватно раде уз помоћ лиценци, знања и звања која су стекли само зато што су страначки дошли на место које то омогућава. Погађате, тај новац не иде у државну касу и углавном је такав рад „на црно“.
Деценијама уназад само мезимци власти или они који су уцењени могу да напредују у оваквом амбијенту.
Да би Србија кренула напред, неопходно је демонтирати паразитски партијски систем и његову буразерску економију који убија Србију и због којег пропадамо. Морамо одлучно да устанемо против бахатости, лоповлука и подмићивање. Гребатори и забушанти морају да препусте места младим и некорумпираним људима, којима је општи интерес изнад личног.
Паметни више немају времена да попуштају. Јер време је ресурс који се не надокнађује, а резервну државу – немамо.
Оливера Јовић
oкружна координаторка Доста је било за Јабланички округ
председница Удружења предузетника и занатлија града Лесковца
Коментариши