Deseto po redu zasedanje Leskovačke skupštine prolazi u rekapitulaciji GUBITAKA GUBITAŠA i nesposobnih direktora, pri čemu se krivica svaljuje isključivo na direktore tih preduzeće – a ne na VLAST.
NIJEDNOM nije pomenut razvoj privrede i preduzetništva, posebno malih porodičnih preduzeća od kojih dolazi većina prihoda lokalne samouprave.
Ponavljaju se godinama priče o VIRTUELNIM INVESTITORIMA kojima poklanjamo zemljište i plaćamo da zaposle radnike koje im pošalju stranke.
Ni reči o trgovačkim, zanatskim, uslužnim, proizvodnim radnjama. Za njih su rezervisane stavke “prinudna naplata”, ” opomena”, “porez” , “ova ili ona taksa”…
Takođe, nema ni reči o zaposlenima u tim malim preduzećima. Onima koji nemaju “garantovano radno mesto u upravi” i o kojima ne brinu stranke.
Vlasnici i radnici tih malih preduzeća nemaju koga da tuže kad im javna preduzeća i uprava pojedu i unište prihode svojim bahatim i sebičnim ponašanjem i interesima. Skupštinska rasprava pokazala je da dobar deo upošljenika javnih preduzeća i gradske uprave uvek ima izlaz u tužbi i po pravilu dobija i naplaćuje od grada ili preduzeća svoja „potraživanja“.
A ko plaća sve to? Od novca koji u gradski budžet uplate ljudi koji pošteno rade i plate poreze na prihode i imovinu, takse,komunalne usluge javnim preduzećima – isplaćuju se troškovi advokata i suda i sporne naplate i plate upošljenika u javnom sektoru.
Dakle – kad god pročitate „Grad treba da isplati“ – čitajte „Iz vašeg džepa ćemo uzeti“.
Nečasno je i nemoralno i to što upošljenici u javnim preduzećima, gradskoj upravi i državnim ustanovama privatno rade uz pomoć licenci, znanja i zvanja koja su stekli samo zato što su stranački došli na mesto koje to omogućava. Pogađate, taj novac ne ide u državnu kasu i uglavnom je takav rad „na crno“.
Decenijama unazad samo mezimci vlasti ili oni koji su ucenjeni mogu da napreduju u ovakvom ambijentu.
Da bi Srbija krenula napred, neophodno je demontirati parazitski partijski sistem i njegovu burazersku ekonomiju koji ubija Srbiju i zbog kojeg propadamo. Moramo odlučno da ustanemo protiv bahatosti, lopovluka i podmićivanje. Grebatori i zabušanti moraju da prepuste mesta mladim i nekorumpiranim ljudima, kojima je opšti interes iznad ličnog.
Pametni više nemaju vremena da popuštaju. Jer vreme je resurs koji se ne nadoknađuje, a rezervnu državu – nemamo.
Olivera Jović
okružna koordinatorka Dosta je bilo za Jablanički okrug
predsednica Udruženja preduzetnika i zanatlija grada Leskovca
Komentariši