Nije tajna da je držanje ljudi u egzistencionalno zavisnom i neizvesnom položaju način da se na njih utiče, tj. njima upravlja. Ovo je očigledna praksa u javnom sektoru u Srbiji, kada pred izbore hiljade zaposlenih ljudi i onih koji bi se rado zaposlili rade na skupljanju sigurnih glasova „ložeći“ tako „parnu mašinu lokomotive” koja vuče stranku na vlasti ka nezasluženoj izbornoj pobedi. Strah za elementaran opstanak je postao metod vršenja vlasti i veštačkog održavanja na njoj. Najgore je kad se u zoni rizika od pritisaka politike nađu novinari i zato njih kao društvo moramo prve osloboditi tog tereta.
Zašto su novinari prvi na spisku onih koje moramo osloboditi? Razlog je u činjenici da su sva istraživanja medijske zastupljenosti kandidata i lista na prošlim izborima u poređenju sa rezultatima koje su na izborima postigli dokazala da stepen zastupljenosti kandidata i lista u medijima ima itekako velike veze sa rezultatom koji ti kandidati i liste na izborima postižu. U prevodu, ako se bavite pokušajem da promenite društvo u kojem živimo baveći se politikom, koliko vas ima u medijima tolike su vam i šanse kao političkoj opciji. U još direktnijem prevodu, ako neko naredi novinarima da vas u medijima ne predstavljaju, ili da vas predstavljaju samo u lošem kontekstu, nemate gotovo nikakve šanse da u izbornoj trci postignete iole dobar rezultat. To je isto kao kada biste u trci Formule 1 učestvovali vozeći bicikl. Zašto je ovo bitno za građane? Bitno je zato što građani imaju Ustavom garantovano pravo da budu obavešteni, a ukoliko u medijima nema opozicije, građani će misliti da je nema u opšte, ili da je slaba, neće je primetiti i videće opciju na vlasti kao jedinu i na kraju će tako prevareni i glasati. Indirektno, tako se građanima uskraćuje pravo slobodnog izbora političke opcije koju će podržati, kroz uskraćivanje prava na informisanost. To trenutnoj vlasti daje neosnovano stečen još jedan mandat da ponovi ciklus medijskog mraka i ostanka na vlasti i to može da reprizira ko zna koliko puta. Osim ako oslobodimo novinare tako što ćemo im obezbediti egzistenciju za koju neće strepeti i zato svi zajedno treba da radimo na tome.
U svim slučajevima političkog pritiska na zaposlene u javnom sektoru da pod strahom egzistencijalne prirode sarađuju sa strankama na vlasti se radi o povredi ljudskih prava, ali kada sam pred pokrajinskim Ombudsmanom na kolegijumu koji je održao u Skupštini Vojvodine podvukla da se upravo o tome radi, oduzeta mi je reč pod izgovorom da kolegijum nije mesto za političke teme. Ipak, odbijam da o tome ćutim, jer tema nije samo politička i, ako nije najvažnija u Srbiji danas, sigurno je među prve tri najvažnije. Došli smo do tačke da nam baš ova pojava u značajnoj meri kroji sudbinu.
Evo šta treba učiniti. Ukinuti praksu da novinari rade pod klimavim kratkoročnim ugovorima o radu. Ukinuti sve veze političkih stranaka sa postavljanjem uprava medija. Ukinuti tako rizik da im neko diktira kako treba da izveštavaju, a da im na svakih par meseci od poslušnosti zavisi da li ostaju ili ne ostaju na radnom mestu. Pružiti priliku normalnoj praksi da na svim mestima u čitavoj državi rade najbolji, a ne najposlušniji. Očistiti medije od uticaja politike, ali očistiti i čitav javni sektor od stranačkog uticaja takođe. Pravi način da se društvo vodi je davanje prilike najboljima među nama. Raspisivati konkurse i primati one koji biografijom dokazuju da su za poziciju odgovarajući. U komisije koje odlučuju o zapošljavanju uvrstiti samo nepartijske ličnosti od znanja i struke. Merenjem radnih rezultata zaposlenog i odlučivanjem o njima samo na osnovu pokazanih sposobnosti raditi na tome da održe kvalitet koji su biografijom i prijavom za radno mesto obećali. Merenje učinaka mora da se radi nepartijski, od strane takođe konkursom primljenog kompetentnog šefa. Svaki kriterijum u kojem politika ima ubačene pipke je truo i pogodno je tlo za zloupotrebu političke moći.
Ovom prilikom citiram pasus iz plana rada Radio televizije Vojvodine za 2017. godinu, a u kojem na strani 6 piše: “…..obezbediti adekvatan sistem finansiranja i uređivačku (programsku) nezavisnost RTV, kao što i RTV mora obezbediti političku nepristrasnost, slobodu izražavanja i kreativnost u svojim sadržajima”. Da sloboda medija postoji, novinari ne bi sebi za cilj postavljali njeno postizanje, sigurno ćete se složiti.
Zato Dosta je bilo podržava danas održan protest radnika RTV-a kojim traže da se njihove kolege zaposlene preko agencija prime u stalni radni odnos, isto kao što ćemo i u buduće podržati sve inicijative da se stvore bolji uslovi za dostojanstven i slobodan rad medija, jer oslobađanjem medija stvaramo uslove za fer izbore, prave i korisne društvene promene i odgovornost koja se postiže kroz kritički osvrt novinara na rad političara.
Svetlana Kozić
predsednica poslaničke grupe
Dosta je bilo
u Skupštini Vojvodine
Komentariši